NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » NEVIDLJIVA BORBA – KNJIGA ZA MONAHE I MONAHINJE

NEVIDLJIVA BORBA – KNJIGA ZA MONAHE I MONAHINJE

 

NEVIDLJIVA BORBA
KNJIGA ZA MONAHE I MONAHINJE
 
NEOPHODNO JE DA DUŠA PREBIVA U SAMOĆI DA BI JE BOG ISPUNIO SVOJIM MIROM
 
Bog je stvorio dušu da Mu bude stan i hram. Zato je visoko ceni i ne dopuštaj da se ponižava i povodi za nečim što je ispod nje. Sve tvoje želje neka budu u znaku očekivanja te nevidljive Božje posete.
Bog neće posetiti dušu ako nije usredsređena. On želi da duša bude slobodna i od pomisli i želja koje unose u nju nemir, a naročito želi da se čovek odreče svoje volje. Ali se u cilju odricanja ne smeju nerazmišljeno uzimati kakvi strogi podvizi, niti se moraju tražiti povodi da se postrada iz ljubavi prema Bogu. Dokle će odricanje ići, odrediće duhovni otac koji rukovodi tobom. Slušaj ga u svemu i Bog će preko njega upravljati tvoju volju onome što je njegova volja i što nalazi da je za tebe korisno.
Nikad ne čini ništa po svojoj volji, nego neka u tebi čini Bog ono što On želi od tebe.
Neka tvoja volja bude uvek slobodna od tebe samog, to jest, ne želi ništa sam od sebe. I ako što zaželiš, neka tvoja želja bude takva da se – ispunilo sve što želiš ili ne – nimalo ne žalostiš, nego da ostaneš spokojna duha kao da ništa nisi ni želeo.
Prava sloboda i usredsređivanje nastaju kad duša ne bude ni umom, ni voljom vezana ni za šta na zemlji. Ako takvu slobodnu i usredsređenu dušu ponudiš Bogu, zadivićeš se onome što će On učiniti u njoj. Daće ti pre svega mir, a mir povlači za sobom sve darove, kao što kaže Grigorije Solunski: „O, divna usamljenosti, skriveni hrame Svevišnjeg, u kome Bog sluša reči koje Mu govoriš i Sam govori tvojoj duši. O, pustinjo i samoćo, u kojoj je raj. Jedino tu daje Bog da Ga ko vidi i govori s njim„.
Idem da vidim tu utvaru veliku (kupinu koja ne sagoreva), govori Mojsije u pustinji Sinajskoj (II Mojs. 3,3). Ako i ti to želiš, izuj obuću svoju, to jest, oslobodi dušu od interesovanja za ma šta zemaljsko. Ne uzimaj ni novaca, ni štapa kad polaziš na taj put, kao što je zapovedio Gospod Svojim učenicima (sr. Luk. 10,4).
Ne moli ništa od ovoga sveta i nikoga ne pozdravljaj na tome putu kao što je zapovedio Jelisije svome detetu i Gospod Svojim učenicima, nego sve svoje misli, sve svoje raspoloženje i svu ljubav posvećuj jedino Bogu.
Ostavi neka mrtvi ukopavaju svoje mrtvace (Mat. 8,22), a ti idi zemljom živih i neka smrt nema mesta u tebi.

Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *