НЕВИДЉИВА БОРБА – КЊИГА ЗА МОНАХЕ И МОНАХИЊЕ

 

НЕВИДЉИВА БОРБА
КЊИГА ЗА МОНАХЕ И МОНАХИЊЕ
 
О ДУХОВНОМ МИРУ СРЦА
 
Твоје је срце Бог створио једино да би Њега љубило и Њему служило за храм. Зато ти и тражи да му предаш срце: Сине мој, вели, дај ми срце своје (Прич. 23,26). А пошто је Бог мир који превазилази сваки ум, неопходно је да у срцу које хоће да Га прими, влада мир. Само је у миру стан Његов пева цар Давид. Зато се више свега старај да успоставиш мирно настројење у срцу и сва твоја дела и подвизи нека буду упућени стицању тог мира као што је рекао велики ава Арсеније: “Обрати сву пажњу на то да ти унутрашње настројење буде по Богу и победићеш спољашње страсти”.
Мир срца ремете страсти. Не пуштај страсти до срца и оно ће увек бити мирно. Онај који се бори за спасење стоји наоружан на вратима срца и одбија све што покушава да уђе у њега и да га узнемири. Кад се страсна узнемиреност поткраде до срца, не устремљуј се на страст да се с њом бориш, него се брзо повуци у срце и старај се да га умириш. Чим се срце смири, борба је завршена.
Човеков живот је непрекидна борба и непрестано искушење. Зато је Јов рекао: Није ли човјек на војсци на земљи? (7,15). Искушење изазива борбу и ето рата. Због тога мораш увек бити будан и пазити да ти срце по сваку цену буде мирно и спокојно. Када ти се у души појави узнемиреност, угушуј је одмах да не би под њеним утицајем сишао с правог пута. Јер је срце човечје слично тегу на зидном часовнику и крми на броду. Ако олакшаш или оптеретиш тег, одмах се мења брзина свих точкића у часовнику и сказаљке не показују више право време. Ако окренеш на десно или на лево крму, брод одмах мења правац. Исто тако, чим се узнемири срце, у читавом нашем бићу настаје неред, те и ум губи правилно суђење. Зато је неопходно умиривати срце одмах чим се, било нечим спољашњим или унутрашњим, било на молитви или у које друго време, узнемири.
Знај да ћеш се само онда умети правилно молити, кад се научиш да чуваш свој унутрашњи мир. Зато се труди да то постигнеш и свако своје дело свршавај у срдачном миру са задовољством и радошћу. Чување срца треба да буде непрекидни подвиг читавог твог живота и никако не смеш дозволити да га што грешно узнемири. Сва твоја дела нека буду у знаку тог мира и кротости, као што је написано: Сине, чини своја дела у кротости (Сирах. 3,17), да би се удостојио Спаситељевог обећања: Благо кроткима, јер ће наслиједити земљу (Мат. 5,5).

Comments are closed.