НЕВИДЉИВА БОРБА – КЊИГА ЗА МОНАХЕ И МОНАХИЊЕ

 

НЕВИДЉИВА БОРБА
КЊИГА ЗА МОНАХЕ И МОНАХИЊЕ
 
ДЕО МОЛИТВЕ У НЕВИДЉИВОМ РАТУ
 
Говорећи о молитви, говорио сам ти у првом реду како ћеш довести молитву до тога да буде права. Можда ти се учинило чудно, да када је реч о невидљивој борби, и када желиш да знаш какву помоћ у тој борби даје молитва, слушаш само о томе шта да чиниш па да молитва буде истинска. Не чуди се томе и знај да ће молитва само у том случају постати победоносно оружје, ако буде права, то јест, ако се укорени у срцу и почне у њему непрекидно деловати. Од тог момента она постаје као непробојни оклоп душе који брани да до ње допру стреле злог духа, страсни напади тела и саблазни света. Самим својим присуством у срцу она прекраћује борбу. Зато се и саветује: пожури да ти за срце прионе молитва и постарај се да она у њему буде непрекидно. А то значи исто што и рећи: поступај тако и бићеш победник и без борбе.
Тако стварно и бива. Али док молитва дође до те снаге, зли дуси ти неће дати мира и неће проћи ни минута без борбе, или без бојазни да ће борба наићи. Да ли је и ту од помоћи молитва? Несумњиво, и то више него ма које друго средство. Само ако је молитва усрдна, она је у стању да призове Божју помоћ и да одбије непријатеља.
Молитви припада место у самом почетку одбијања непријатељских напада. Ево којим редом тече та борба. Кад човекова пажња, као будни стражар, примети да наилазе непријатељи и њихове се стреле осете: то јест, или се појави страсна мисао, или се уопште страст у човеку покрене, онда онај који ревнује на своме спасењу одмах бива свестан да је то дело злог духа и напреже све снаге и беспоштедно га одбија од срца не дајући му да у њега уђе. Али истовремено узноси Господу молитву и призива Га у помоћ. Помоћ долази, непријатељ се повлаче и борба се стишава.
Св. Јован Колов то овако представља: “Ја сам сличан човеку који седи под великим дрветом и види да му се приближава мноштво зверова и змија. Пошто сам не може да се спасе од њих, он се брзо пење на дрво и тако се спасава. Тако и ја: седим у својој ћелији и видим да зле мисли устају на мене. Како немам снаге да се борим с њима, прибегавам Богу молитвом и тако се спасавам од непријатеља”.
Св. Исихије пише о томе у својој беседи о трезвености и молитви: “Требало би опрезно и будним оком ума да гледаш на срце и да пазиш ко улази. Кад видиш да долази непријатељ, одмах га одбијај и истовремено завапи Христу Господу. И тада ћеш имати прилике да осетиш Божју заштиту”.
И даље вели: “Зато сваки пут кад нам се догоди да наваљују зле мисли, убацимо међу њих призивање у помоћ Господа нашега Исуса Христа и одмах ћемо видети како ће почети да се развејавају као дим – као што смо имали прилике и да доживимо”.
На другом опет месту исти светитељ пише: “Борбу с мислима морамо водити овим редом: пре свега потребна је опрезност; затим, кад приметимо да је дошла нечиста мисао, морамо је одмах одбацити од срца с гневом и клетвом: истовремено се морамо обратити молитвом Господу Христу да се то демонско маштање одмах развеје да не би ум пошао за њим као дете занесено вештим мађионичарем”.
И даље: “Човеков отпор обично прекида даљи напад грешне мисли, а призивање имена Исуса Христа изгони је из срца. Чим само продре у душу представа неког чулног предмета, као на пример човека који нас је увредио, женске лепоте, или сребра и злата одмах осуђујте себе што сте унели у срце злопамћење, блуд, среброљубље и друго. Ако је ум навикнут да се чува од преваре злог духа и ако је способан да увиди његове замке, нека се одмах одупре и обрати молитвом Господу за помоћ. Ако тако учини, ражарене стреле демона се одбијају и не дозвољава се страсном маштању да за собом одвуче мисли, нити да се срце њима забавља и саглашава, јер иза тога неминовно долазе рђава дела, као ноћ после дана”.
И много ћеш сличних места наћи код св. Исихија. Код њега се може наћи и цео план ове невидљиве борбе, те ти саветујем да чешће читаш његову беседу о опрезности и молитви.

Comments are closed.