NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » NEVIDLJIVA BORBA – KNJIGA ZA MONAHE I MONAHINJE

NEVIDLJIVA BORBA – KNJIGA ZA MONAHE I MONAHINJE

 

NEVIDLJIVA BORBA
KNJIGA ZA MONAHE I MONAHINJE
 
POMOĆNA SREDSTVA 3A USPEVANJE U MOLITVENOM PODVIGU
 
Ako želiš da postigneš uspeh u molitvenom trudu moraš sve činiti da jednom rukom ne rušiš ono što drugom zidaš.
1) Prvo, drži strogo svoje telo, kako u pogledu hrane, tako i u pogledu sna i odmora. Ne popuštaj mu samo zato što ono to hoće. Poslušaj apostola koji govori: Tijelu ne ugađajte po željama (Rim. 13,14). Ne daj telu odmora.
2) Svoje spoljašnje veze s ljudima svedi na najneophodnije. I to samo za vreme navikavanja na molitvu, a posle će ti se već samo pokazati šta ćeš moći dopustiti. Osobito čuvaj čula i među njima naročito oči i uši, a isto tako veži i jezik. Ako se ne pridržavaš toga, nećeš moći ni koraknuti u molitvenom podvigu. Kao što sveća ne može goreti na vetru, tako se molitva ne može zapaliti pod prilivom spoljašnjih utisaka.
3) Sve slobodno vreme posle molitve upotrebljavaj na rad, čitanje i razmišljanje. Za čitanje biraj u prvom redu knjige u kojima se govori o molitvi i uopšte o unutrašnjem, duhovnom životu. Razmišljaj isključivo o Bogu i o božanskom, osobito o iskupiteljskom podvigu Spasitelja, a naročito o Njegovim stradanjima i smrti. Ako budeš tako činio, zaplivaćeš u more božanske svetlosti. Ovome dodaj i pohađanje crkve koliko više možeš. Prisustvo u hramu oseniće te molitvenim oblakom. A šta ćeš dobiti ako svu službu odstojiš u istinskom molitvenom nastrojenju!
4) Znaj i to da je nemoguće uspevati u molitvi bez uspevanja u hrišćanskom životu. Neophodno je da na duši ne leži ni jedan greh koji nije očišćen pokajanjem; i ako za vreme molitvenog truda učiniš nešto što muči savest, pohitaj da se očistiš pokajanjem da bi mogao slobodno podizati oči Gospodu. A u srcu imaj stalno potpunu skrušenost. Zatim ne propuštaj ni jedan slučaj kad ti se daje prilika da učiniš dobro ili da projaviš kakvo dobro raspoloženje, a osobito smirenost, poslušnost i odricanje od svoje volje. A samo se po sebi razume da revnost za spasenje mora silno goreti u tebi i ispunjavati svu dušu. Ona mora u svemu biti glavna pokretačka snaga zajedno sa strahom Božjim i čvrstom nadom. Kad budeš stvorio takvo raspoloženje, zaposli sebe molitvenim trudom i moli se čas gotovim, čas svojim molitvama, čas kratkim uzdasima Bogu, čas molitvom Isusovom, ali ne propuštaj pri tome ništa što ti u tom trudu može biti od pomoći. I dobićeš ono što tražiš. Navešću ti šta kaže o tome sv. Makarije Egipatski: „Videće, veli, Bog tvoj veliki molitveni trud i da iskreno želiš uspeh u molitvi i podariće ti molitvu. Jer znaj: iako je molitva koja se čini sopstvenim naporima ugodna Bogu, ipak prava molitva, koja se useljava u srce i u njemu ostaje, jeste dar Božji, delo Božje blagodati. Zato, moleći se za sve, ne zaboravljaj da se moliš i za molitvu“.
5) Reći ću ti šta sam čuo od jednog Božjeg čoveka. „Živeo sam, govorio mi je on, ne sasvim kako treba, ali se Bog smilovao na mene i poslao mi duh pokajanja. Bilo je to za vreme spremanja za sv. pričešće. Starao sam se svim silama da stvorim u sebi čvrstu odluku da postanem bolji, a pred ispovešću sam se dugo molio pred ikonom Bogorodice, preklinjući je da izmoli da budem odlučan. Zatim sam pristupio sv. ispovesti i sve otvoreno rekao. Duhovni otac mi nije ništa kazao, ali kada je nad mojom glavom čitao razrešnu molitvu, u moje je srce sišao slatki plamičak. Taj je plamičak tamo u srcu i ostao, i ja sam imao utisak kao da se ko dotiče moga srca. Od toga sam se vremena molio i usredsređivao svu pažnju na go mesto na kome sam osećao taj dodir i starajući se da to osećanje ostane. I Bog mi je pomagao. O molitvi Isusovoj nisam bio čuo, a kad sam čuo, video sam da je ono što se događalo u meni upravo to što se traži ovom molitvom“.
Saopštavam ti ovo da bi video šta se molitvenim trudom traži i po čemu se može znati da je to što se traži unekoliko zadobijeno.
6) Dodaću još nekoliko reči sv. Grigorija Sinajita: „U nama, veli on, postoji blagodat još od samog krštenja, ali je ona zbog naše nepažnje i neispravnog života prigušena ili kao zarivena u zemlju. Kada ko odluči da živi po Bogu i počne se starati o svome spasenju, njegov trud ima za posledicu vraćanje snage tom blagodatnom daru. Taj se dar pojavljuje na dva načina. U prvom redu u ispunjavanju zapovesti; i ukoliko ko u tome više uspeva taj dar većma projavljuje svoj sjaj. S druge strane, taj se dar pokazuje u neprekidnom molitvenom prizivanju Gospoda Isusa. Onaj prvi način pojavljivanja je snažan, ali je ovaj drugi snažniji, i prvi preko ovog drugog dobija svoju snagu. Zato ako iskreno hoćemo da se blagodatna klica koja je u nama sakrivena razvije, požurimo da se naviknemo na ovaj drugi poziv i da nam u srcu postoji samo molitva, dok se ona ne zagreje i ne razgori do neiskazane ljubavi prema Gospodu“. – U ovome se odeljku iz dela sv. Grigorija Sinaita, sadrži sve ono što sam u gornjem izlaganju rekao.

Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *