НЕВИДЉИВА БОРБА – КЊИГА ЗА МОНАХЕ И МОНАХИЊЕ

 

НЕВИДЉИВА БОРБА
КЊИГА ЗА МОНАХЕ И МОНАХИЊЕ
 
О МОЛИТВЕНИМ УЗДАСИМА БОГУ
 
Није једном речено да је права молитва она која се не врши једино речима, него и умом и срцем. Таква молитва заузима сву пажњу и држи је у срцу – и то је главна одлика праве молитве.
Поред тога, неопходна је и мисао о присуству Бога Који види и Који чује молитву, као и одбацивање сваке друге мисли. А то се опет зове чувањем срца. Сва брига онога који се труди да успе у молитви, мора дакле бити упућена на то да увек пребива у срцу, да га будно чува од сваке мисли, осим мисли на Бога, и ма шта му ваљало чинити, да чини не одвраћајући пажњу од Бога и будући непрекидно свестан да је Бог присутан и да стоји пред Његовим лицем. То је већ више дело у молитвеном труду.
Кад човек увиди колико је ово усредсређивање благотворно, он ће заволети да то усредсређивање остане непроменљиво стање његове душе и да се његова молитва никако не прекида. А ко то зажели, природно је да тражи и задовољење те жеље. Сви који су осетили потребу за тим тражили су и траже. И све су поуке светих отаца о чувању срца томе упућене и долазе из већ постигнутих резултата.
Можда и ти осећаш потребу за тим и питаш како да успеш да непрекидно пребиваш пред Божјим лицем и будно чуваш срце? Молитва припрема пут томе и ствара зачетке, али резултат понекад изостаје. Јер молитва понекад подсети и на ствари које, премда су свете, ипак могу одвести пажњу на друге, светске, које ту немају места. А то се догађа. И најусрднија молитва не бива, а да се мисао не удаљи. Нема човека који се на то не жали и не жели да се те слабости избави. Већ од првих дана подвижништва обраћена је пажња на то. Шта се пронашло као лек? Пронашло се да је добро молити се кратким молитвама које непрекидно држе мисао везану за Бога, не дају јој повода да се удаљи и приморавају је да стално пребива у срцу. О томе сведочи св. Касијан и тврди да су у његово време тако чинили свуда у Египту. Из поука других отаца видимо да је таква молитва била у употреби на Синају, у Палестини и у свим другим местима у читавом хришћанском свету. Кратка молитва: Господе помилуј, и друге сличне њој којима су испуњена сва наша богослужења, не значе друго него то. Зато ти саветујем: изабери неку такву кратку молитву или неколико њих и понављај их дотле док се не почну саме од себе понављати у теби и држати твоју пажњу на једном једином, на мисли о Богу.
Какве молитвице треба изабрати то се оставља свакоме на вољу. Читај псалтир: тамо можеш у сваком псалму наћи вапаје Богу. Из њих изабери неки који одговара твоме духовном стању и који је близак твојој души. Научи и понављај час један, час други, час трећи; њима испуњавај време између својих одређених молитава и нека ти они буду на језику у свако време и при сваком раду од молитве до молитве. Можеш их и сам састављати и изразити њима ближе своју потребу, по угледу на оне 24 молитвице св. Златоуста које имаш у молитвенику.
Ипак немој их накупити много да не би оптеретио њима памћење и расејавао пажњу, јер би то било сасвим противно циљу коме оне служе, а то је: држати пажњу сабраном. 24 молитвице св. Златоуста је довољно, може се узети и мање. И то боље је имати их неколико а не једну ради разноликости и духовног освежавања. Ипак, приликом употребе не ваља да прелазиш брзо од једне другој него узми једну која више одговара твојој духовној потреби и говори је докле волиш. Можеш и своје молитвено правило или један његов део заменити овим молитвицама, узевши на себе да их понављаш по 10, 50 и 100 пута с малим поклонима. При томе не заборави једно: мисли непрестано на Бога. Та се, ето, врста молитве назива кратким молитвеним уздасима Богу у сваки час дана и ноћи.

Comments are closed.