NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » NEVIDLJIVA BORBA – KNJIGA ZA MONAHE I MONAHINJE

NEVIDLJIVA BORBA – KNJIGA ZA MONAHE I MONAHINJE

 

NEVIDLJIVA BORBA
KNJIGA ZA MONAHE I MONAHINJE
 
O MOLITVENIM UZDASIMA BOGU
 
Nije jednom rečeno da je prava molitva ona koja se ne vrši jedino rečima, nego i umom i srcem. Takva molitva zauzima svu pažnju i drži je u srcu – i to je glavna odlika prave molitve.
Pored toga, neophodna je i misao o prisustvu Boga Koji vidi i Koji čuje molitvu, kao i odbacivanje svake druge misli. A to se opet zove čuvanjem srca. Sva briga onoga koji se trudi da uspe u molitvi, mora dakle biti upućena na to da uvek prebiva u srcu, da ga budno čuva od svake misli, osim misli na Boga, i ma šta mu valjalo činiti, da čini ne odvraćajući pažnju od Boga i budući neprekidno svestan da je Bog prisutan i da stoji pred Njegovim licem. To je već više delo u molitvenom trudu.
Kad čovek uvidi koliko je ovo usredsređivanje blagotvorno, on će zavoleti da to usredsređivanje ostane nepromenljivo stanje njegove duše i da se njegova molitva nikako ne prekida. A ko to zaželi, prirodno je da traži i zadovoljenje te želje. Svi koji su osetili potrebu za tim tražili su i traže. I sve su pouke svetih otaca o čuvanju srca tome upućene i dolaze iz već postignutih rezultata.
Možda i ti osećaš potrebu za tim i pitaš kako da uspeš da neprekidno prebivaš pred Božjim licem i budno čuvaš srce? Molitva priprema put tome i stvara začetke, ali rezultat ponekad izostaje. Jer molitva ponekad podseti i na stvari koje, premda su svete, ipak mogu odvesti pažnju na druge, svetske, koje tu nemaju mesta. A to se događa. I najusrdnija molitva ne biva, a da se misao ne udalji. Nema čoveka koji se na to ne žali i ne želi da se te slabosti izbavi. Već od prvih dana podvižništva obraćena je pažnja na to. Šta se pronašlo kao lek? Pronašlo se da je dobro moliti se kratkim molitvama koje neprekidno drže misao vezanu za Boga, ne daju joj povoda da se udalji i primoravaju je da stalno prebiva u srcu. O tome svedoči sv. Kasijan i tvrdi da su u njegovo vreme tako činili svuda u Egiptu. Iz pouka drugih otaca vidimo da je takva molitva bila u upotrebi na Sinaju, u Palestini i u svim drugim mestima u čitavom hrišćanskom svetu. Kratka molitva: Gospode pomiluj, i druge slične njoj kojima su ispunjena sva naša bogosluženja, ne znače drugo nego to. Zato ti savetujem: izaberi neku takvu kratku molitvu ili nekoliko njih i ponavljaj ih dotle dok se ne počnu same od sebe ponavljati u tebi i držati tvoju pažnju na jednom jedinom, na misli o Bogu.
Kakve molitvice treba izabrati to se ostavlja svakome na volju. Čitaj psaltir: tamo možeš u svakom psalmu naći vapaje Bogu. Iz njih izaberi neki koji odgovara tvome duhovnom stanju i koji je blizak tvojoj duši. Nauči i ponavljaj čas jedan, čas drugi, čas treći; njima ispunjavaj vreme između svojih određenih molitava i neka ti oni budu na jeziku u svako vreme i pri svakom radu od molitve do molitve. Možeš ih i sam sastavljati i izraziti njima bliže svoju potrebu, po ugledu na one 24 molitvice sv. Zlatousta koje imaš u molitveniku.
Ipak nemoj ih nakupiti mnogo da ne bi opteretio njima pamćenje i rasejavao pažnju, jer bi to bilo sasvim protivno cilju kome one služe, a to je: držati pažnju sabranom. 24 molitvice sv. Zlatousta je dovoljno, može se uzeti i manje. I to bolje je imati ih nekoliko a ne jednu radi raznolikosti i duhovnog osvežavanja. Ipak, prilikom upotrebe ne valja da prelaziš brzo od jedne drugoj nego uzmi jednu koja više odgovara tvojoj duhovnoj potrebi i govori je dokle voliš. Možeš i svoje molitveno pravilo ili jedan njegov deo zameniti ovim molitvicama, uzevši na sebe da ih ponavljaš po 10, 50 i 100 puta s malim poklonima. Pri tome ne zaboravi jedno: misli neprestano na Boga. Ta se, eto, vrsta molitve naziva kratkim molitvenim uzdasima Bogu u svaki čas dana i noći.

Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *