НЕВИДЉИВА БОРБА – КЊИГА ЗА МОНАХЕ И МОНАХИЊЕ

 

НЕВИДЉИВА БОРБА
КЊИГА ЗА МОНАХЕ И МОНАХИЊЕ
 
О УМНОЈ ИЛИ УНУТРАШЊОЈ МОЛИТВИ И ЊЕНИМ ОБЛИЦИМА
 
Умна или унутрашња молитва је она у којој човек сабира ум у срце и отуда се нечујно моли. Не треба се молити само речју, него и умом и не само умом него и срцем, да ум разуме шта се речју каже и да срце то осети. Све ово заједно и јесте права молитва. Ако твојој молитви што од тога недостаје, она је или несавршена или уопште није молитва.
Свакако си слушао да се говори о молитви речима, затим о мисаоној или срдачној молитви. Откуда та подела? Отуда што се по нашој немарности догађа да понекад језик говори свете речи молитве, а ум блуди којекуда, или ум и разуме речи молитве али се срце на њих не одазива. У првом случају је само молитва речима, и то уопште није молитва. У другом са молитвеном речи спојена је и мисаона молитва и то је несавршена, непотпуна молитва. Потпуна и права молитва је када се са молитвеном речју и молитвеном мишљу споји и молитвено осећање.
Постоји, по дару благодати Божје, и срдачна, а то значи духовна молитва, коју у срцу покреће Дух Свети. Онај који се моли осећа је, али је не свршава он него се она свршава у њему. Та је молитва одлика савршених. Али се од свих хришћана тражи да им с молитвеном речју буде здружена молитвена мисао и молитвено осећање.
Постоји још и молитва коју називају стајањем пред Богом, у којој се човек сав усредсређује у срцу, мисаоно созерцава присуство Божје уз осећање било страха Божјега, било побожног усхићења пред Његовим величанством, било вере и наде, било љубави и преданости вољи Његовој, било скрушености и готовости на сваку жртву. То стање долази и када се ко у обичној молитви речју удуби умом и срцем. Ко се дуго и правилно моли, код тога се та стања све чешће и чешће понављају, а најзад то расположење може постати сталним и тада се оно назива хођењем пред Богом и значи непрекидну молитву. У таквом расположењу је био св. Давид који сведочи о себи: Свагда видим пред собом Господа: Он ми је с десне стране да не посрнем (Пс. 16,8).
Зато ако желиш да ти молитва буде плодна, немој се никако ограничавати само на изговарање молитвених речи, него се уједно моли и умом и срцем. А нарочито се моли срцем. Молитва која извире из срца је као муња која за један трен прелази небеса и излази пред престо Божји. И Бог је испуњава. Таквом се молитвом молио Мојсије пред Црвеним Морем и одмах је чуо глас Божји: Што вичеш к мени? (II Мојс. 14,15). И добио је од Бога помоћ да избави свој народ од несреће која му је претила.

Comments are closed.