NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » NEVIDLJIVA BORBA – KNJIGA ZA MONAHE I MONAHINJE

NEVIDLJIVA BORBA – KNJIGA ZA MONAHE I MONAHINJE

 

NEVIDLJIVA BORBA
KNJIGA ZA MONAHE I MONAHINJE
 
O UMNOJ ILI UNUTRAŠNJOJ MOLITVI I NJENIM OBLICIMA
 
Umna ili unutrašnja molitva je ona u kojoj čovek sabira um u srce i otuda se nečujno moli. Ne treba se moliti samo rečju, nego i umom i ne samo umom nego i srcem, da um razume šta se rečju kaže i da srce to oseti. Sve ovo zajedno i jeste prava molitva. Ako tvojoj molitvi što od toga nedostaje, ona je ili nesavršena ili uopšte nije molitva.
Svakako si slušao da se govori o molitvi rečima, zatim o misaonoj ili srdačnoj molitvi. Otkuda ta podela? Otuda što se po našoj nemarnosti događa da ponekad jezik govori svete reči molitve, a um bludi kojekuda, ili um i razume reči molitve ali se srce na njih ne odaziva. U prvom slučaju je samo molitva rečima, i to uopšte nije molitva. U drugom sa molitvenom reči spojena je i misaona molitva i to je nesavršena, nepotpuna molitva. Potpuna i prava molitva je kada se sa molitvenom rečju i molitvenom mišlju spoji i molitveno osećanje.
Postoji, po daru blagodati Božje, i srdačna, a to znači duhovna molitva, koju u srcu pokreće Duh Sveti. Onaj koji se moli oseća je, ali je ne svršava on nego se ona svršava u njemu. Ta je molitva odlika savršenih. Ali se od svih hrišćana traži da im s molitvenom rečju bude združena molitvena misao i molitveno osećanje.
Postoji još i molitva koju nazivaju stajanjem pred Bogom, u kojoj se čovek sav usredsređuje u srcu, misaono sozercava prisustvo Božje uz osećanje bilo straha Božjega, bilo pobožnog ushićenja pred Njegovim veličanstvom, bilo vere i nade, bilo ljubavi i predanosti volji Njegovoj, bilo skrušenosti i gotovosti na svaku žrtvu. To stanje dolazi i kada se ko u običnoj molitvi rečju udubi umom i srcem. Ko se dugo i pravilno moli, kod toga se ta stanja sve češće i češće ponavljaju, a najzad to raspoloženje može postati stalnim i tada se ono naziva hođenjem pred Bogom i znači neprekidnu molitvu. U takvom raspoloženju je bio sv. David koji svedoči o sebi: Svagda vidim pred sobom Gospoda: On mi je s desne strane da ne posrnem (Ps. 16,8).
Zato ako želiš da ti molitva bude plodna, nemoj se nikako ograničavati samo na izgovaranje molitvenih reči, nego se ujedno moli i umom i srcem. A naročito se moli srcem. Molitva koja izvire iz srca je kao munja koja za jedan tren prelazi nebesa i izlazi pred presto Božji. I Bog je ispunjava. Takvom se molitvom molio Mojsije pred Crvenim Morem i odmah je čuo glas Božji: Što vičeš k meni? (II Mojs. 14,15). I dobio je od Boga pomoć da izbavi svoj narod od nesreće koja mu je pretila.

Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *