НЕВИДЉИВА БОРБА – КЊИГА ЗА МОНАХЕ И МОНАХИЊЕ

 

НЕВИДЉИВА БОРБА
КЊИГА ЗА МОНАХЕ И МОНАХИЊЕ
 
О МОЛИТВИ
 
У духовној је борби, као што смо већ казали, крајње неопходно неуздање у себе, уздање у Бога и непрекидно подвизавање. Ипак од свега је неопходнија молитва, то четврто оружје у овој борби, јер се помоћу ње постижу и све остале врлине.
Молитвом ти стављаш свој борбени мач у Божју десницу да се Он бори с твојим непријатељима и да их победи.
Али молитви ваља да приступиш с таквим духовним настројењем да желиш само што је Божја, а не твоја воља.
Нека у теби постоји једино жеља да потпуно сјединиш своју вољу с вољом Божјом, да се увек њој потчињаваш и да никада не желиш да је склањаш на оно што је твоја воља.
Зашто? Зато што твоја воља увек има примесе самољубља, те често греши и не зна шта ваља да тражи. А воља Божја је увек добра, премудра, свеправедна и никада не може погрешити. Пошто је она закон за све што постоји и што се збива, мора да буде и правило за вољу свих разумних твари и царица њихових жеља и оне јој се морају у свему потчињавати.
Молитва, поред тога, треба да буде праћена делима која иду у прилог ономе зашто се човек моли. Ако се ко моли за напредак у некој врлини, а предаје се немару и ништа у корист те врлине не чини, тај се стварно не моли него куша Бога. Зато је апостол Јаков и казао да много може молитва праведног када је потпомогнута (ср. Јак.5, 16). Потпомагање се у овом случају састоји у овом: када неко умоли праведника да се помоли за њега, треба и сам да се моли за то. Исто тако, ако се ко моли Богу за нешто, ваља и сам да чини све што је потребно да се добије оно што се моли. Тако ово место из посланице св. апостола Јакова разуме св. Максим Исповедник.
По учењу св. Василија Великог молитва треба да садржи четири елемента: славословљење Бога, захваљивање Богу за добро које нам је дао, исповедање својих грехова и, на крају, молба за оно што је човеку потребно, а првенствено молба за спасење.
Може се, дакле, овако молити:
“Господе Боже мој, хвалим Те и певам Твоју неисказану славу и Твоје безмерно величанство, благодарим Ти што си ми једино из Твоје доброте дао да постојим и удостојио ме да будем учесник Твојих спасоносних добара. Ти си ме непрекидно избављао од несрећа које су ми претиле од руке мојих невидљивих непријатеља, а да ја нисам ни знао. Исповедам Ти се да сам се безброј пута оглушио о своју савест, без страха нарушавао Твоје свете заповести и био неблагодаран за толика и толика добра која си ми учинио. Али, многомилостиви Боже мој, нека ова неблагодарност не буде већа од Твоје доброте. Погледај на сузе моје смирености по обилном милосрђу Твоме, помози ми и сада дај ми оно што ми је потребно за спасење и управи сав мој живот служењу Теби, како бих и ја недостојни славио пресвето име Твоје”.
Код ове последње молбе можеш додати све своје духовне, душевне и телесне потребе, и ако се нарочито вежбаш у којој врлини, сети се и ње и помоли се за помоћ да у њој успеш. Ако те мучи која страст моли се да ти Бог помогне да тој страсти не подлегнеш него да је одстраниш. Ако подносиш нечију клевету или увреду или какву било невољу, захвали Богу и на томе. Све то није без Његове воље, и све ти то служи на добро.
Да би молитва имала снагу, окриљуј је чврстом вером у неизмерност Божје доброте и у истинитост Његовог обећања да ће услишати оне који Му се моле пре но што се молитва заврши (Исаија 8,9). А исто тако чврсто веруј у силу искупитељског подвига Господа нашега Исуса Христа Који се ради нас оваплотио, претрпео смрт на крсту, васкрсао, узнео се на небо и сео с десне стране Оца, те се непрестано заузима за нас. А пошто Бог Свога Сина не поштедје, него Га предаде за све нас, како дакле да нам с Њим све не дарује? (Рим. 8,32).
Замоли за посредништво Пресвету Богородицу која се дан и ноћ моли за нас, и све свете арханђеле и анђеле, апостоле и пророке, пастире и учитеље, мученике и мученице, преподобне оце и матере и све Божје угоднике; твога анђела чувара, светитеља чије име носиш, светитеља коме је посвећена црква у којој си крштен и у којој се молиш. Стављајући испред својих молитава ово заступништво, ставићеш у први ред своју смиреност од које ништа није угодније Богу: Он ни на кога тако милостиво не гледа као на кротког и смиреног. Срца скрушена и потиштена Бог не одбацује.
Свршавај своје молитве увек са неуморном марљивошћу као што заповеда апостол кад каже: Да вам се не досади молитва; и стражите у њој (Кол. 4,2). Јер скрушено трпљење, неуморност и непрекидност у мољењу побеђује непобедивог Бога и склања Га на милост. Ако је упорност јеванђелске удовице утицала на злог и неправедног судију да јој учини оно што је молила – а ту нам је причу Господ с том намером и казао да би нас научио да нам се не досади молитва, него да се стрпљиво молимо као што и читамо у Јеванђељу: Каза им пак и причу како се треба свагда молити Богу, и не дати да дотужи (Лук. 18,1) велим, ако се неправедни судија приволео да учини удовици оно за што је молила, како да не услиши наше молбе Бог Који је сама доброта? Зато када се молиш Богу за нешто и Бог оклева да те услиши, ти све продужуј да се молиш, имајући у срцу чврсту и живу наду на Његову помоћ. Јер се Он никада не оглушује на усрдну молитву и Његова је богата милост увек спремна да се излије у толикој мери да превазилази очекивања свих који се моле, само ако за то не постоје и сметње с њихове стране и ако се не налазе у таквом положају да је за њих боље да им се молба не услиши. У том случају, уместо оног зашто се молимо, Бог шаље какво друго добро које је потребно без обзира да ли они који се моле зато знају или не знају. Из тога је разлога на своме месту уверење да молитва никада не бива неуслишена. Зато буди увек трпељив у молитви и буди уверен да она никада не остаје без плода.
Ево шта говори св. Златоуст: “Молитва је велико благо ако се врши са потребним расположењем и ако научимо себе да и кад добијемо и када не добијемо оно што молимо, благодаримо Богу. Јер Он и када даје и када не даје чини оно што је добро за нас”.

Comments are closed.