NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » NEVIDLJIVA BORBA – KNJIGA ZA MONAHE I MONAHINJE

NEVIDLJIVA BORBA – KNJIGA ZA MONAHE I MONAHINJE

 

NEVIDLJIVA BORBA
KNJIGA ZA MONAHE I MONAHINJE
 
STROGO SUĐENJE O BLIŽNJIMA DOLAZI OD VISOKOG MIŠLJENJA O SEBI I POD UTICAJEM ZLOG DUHA. KAKO DA POBEDIMO TU SKLONOST.
 
Iz samoljublja i samouverenosti rađa se u nama još jedno zlo koje nam nanosi štetu, a to je strogo suđenje o bližnjem i osuđivanje. Zapazili ste da mi nekog ne računamo ni u šta, preziremo ga i ponižavamo. Ta rđava navika dolazi iz gordosti, gordošću se održava i gordost joj pomaže da jača. I, isto tako, ta navika sa svoje strane podržava gordost i jača je, te se posle svakoga dela osuđivanja naša gordost, zbog samozadovoljstva koje je saputnik osuđivanja, povećava.
Kad dajemo sebi visoku cenu i kad mislimo visoko o sebi, sasvim je prirodno da tom prilikom s visine gledamo na druge, osuđujemo ih i preziremo, pošto nam se čini da smo slobodni od nedostataka kojih su, kako mi mislimo, oni puni. A kad naš zlobni neprijatelj, zli duh vidi kod nas to raspoloženje odmah staje blizu nas i budno nas uči da pažljivo gledamo šta čine i šta govore drugi, pomaže nam da stvaramo pretpostavke kakve su kod njih misli, te najzad donosimo sud o tim ljudima i on je najčešće negativan. Oni koji osuđuju ne primećuju i ne vide da sam osnov osuđivanja – podozrenje da je neko rđav – dolazi pod uticajem zlog duha koji to podozrenje potom proširuje u uverenje da je stvarno rđav.
Ali kad zli duh budno ide za tobom gledajući kako će u tebi posejati zlo, ti još budnije pazi da ne padneš u zamke koje ti on postavlja. Čim ti ukaže na neki nedostatak bližnjeg, pohitaj da odmah otkloniš od sebe tu misao, ne dajući joj da se zadrži i učvrsti u tebi. Izgnaj je iz sebe da joj ni traga ne ostane i stavi na njeno mesto misli o dobrim osobinama toga bližnjeg i ljudi uopšte. Ako još uvek osećaš potrebu da osuđuješ, onda se seti da ti nije data vlast da osuđuješ druge i da, prisvajajući sebi tu vlast, podvrgavaš sebe osudi ne od ljudi nego od Boga.
Takvo skretanje misli je najjače sredstvo ne samo da se odagnaju misli osuđivanja koje slučajno naiđu, nego i da se čovek sasvim oduči od toga poroka. Drugo isto tako snažno sredstvo jeste ne prestajati misliti na svoje nedostatke, na svoje nečiste i zle strasti i dela i na svoju nedostojnost. A i strasti i rđavih dela naći će se bez sumnje kod tebe u dovoljnoj meri. Ako nisi odmahnuo rukom i rekao: „Neka bude što hoće“, onda se ne možemo ne brinuti o lečenju tih svojih slabosti. A ako se budeš brinuo iskreno, nećeš imati vremena da se zanimaš delima drugih i da ih osuđuješ, jer ako to dozvoliš sebi u ušima će ti neprekidno odjekivati: Ljekaru, izliječi se sam (Luka, 4,23). Izvadi najprije brvno iz oka svojega (Mat. 7,5).
Pored toga, kada strogo sudiš o kakvom rđavom postupku bližnjega, znaj da neki korenčić tog istog zla postoji u tvom srcu koje te po svojoj strasnosti uči da slutiš to u drugima i da ih osuđuješ. Zao čovjek iz zle klijeti iznosi zlo (Mat. 12, 35). Naprotiv, čisto bestrasno oko ne gleda lukavo nego bestrasno i na dela drugih. Čisto oko ne gleda zlo. (Avakum 1, 13). Zato kad ti dođe misao da osudiš drugoga za neku pogrešku, razgnevi se na sebe kao na onoga koji sam čini takva dela i koji je zato kriv i reci u svom srcu: „Kako se ja, izgubljeni, koji se gušim u samom tom grehu i činim još veće prestupe, usuđujem da dižem glavu i gledam pogreške drugih i osuđujem ih“? Ako budeš tako činio, umesto da raniš brata, stavićeš melem na sopstvene rane.
I onda kada greh brata bude javan i vidljiv za sve, staraj se da se ne povedeš za strašću osuđivanja nego zavoli još većma paloga.
Makar nečiji greh bio ne samo javan nego i vrlo težak i makar dolazio iz razjarenog i neraskajanog srca, ne osuđuj ga ni tada, nego uzdigni svoj um nepostižnim i divnim sudovima Božjim i seti se kako su mnogi ljudi bili ranije veliki grešnici i potom se pokajali, dostigli visoki stepen svetosti i, s druge strane, kako su neki koji su stajali na visokom stepenu savršenstva padali u duboku propast. Pazi da se i tebi tako što ne dogodi zbog osuđivanja.
Zato uvek stoj sa strahom i trepetom i boj se više za sebe nego za drugog. I budi uveren da je svaka dobra reč o bližnjem i radost zbog njega – plod i delo Svetoga Duha u tebi, kao što svaka ružna reč o bližnjem i prezrivo osuđivanje dolaze iz pakosti i pod uticajem zlog duha. Zato kad se sablazniš zbog nečijeg ružnog postupka, ne daj očima svojim sna dok ne izagnaš iz srca tu sablazan i potpuno se ne pomiriš s bratom.

Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *