НЕВИДЉИВА БОРБА – КЊИГА ЗА МОНАХЕ И МОНАХИЊЕ

 

НЕВИДЉИВА БОРБА
КЊИГА ЗА МОНАХЕ И МОНАХИЊЕ
 
НИЈЕ ДОБРО ОДВЕЋ ЖЕЛЕТИ ОСЛОБОЂЕЊЕ ОД НЕВОЉА КОЈЕ ТРПИМО, НЕГО СЕ ТРЕБА ПОТПУНО ПРЕДАВАТИ ВОЉИ БОЖЈОЈ
 
Кад се налазиш у некој невољи и подносиш је с трпљењем и захвалношћу, пази да те не превари непријатељ или твоје самољубље и зажелиш да је се ослободиш, јер ћеш у том случају претрпети два губитка: прво ћеш, ако не сасвим а оно делимично, ослабити врлину трпљења која ће, због тога што се жеља за избављањем од тешкоћа не испуњава, слабити све већма, те ћеш доспети у стање раздражености и нетрпељивости. Друго, од тога тренутка твоје трпљење бива по невољи, а Бог воли оног ко даје радо. Зато ће, премда ћеш и даље трпети, јер сама жеља да се човек избави невоље не доноси избављање, бити без награде. Бог ће те наградити за трпљење до оног часа до кога си трпео кротко. Од времена пак када ти је жеља за избављањем дошла и откад трпиш преко воље, нећеш примати ништа. А ако одбацујеш и угушујеш жељу за избављањем од страдања и предајеш себе потпуно благој вољи Божјој и изјављујеш готовост да радо претрпиш и сто пута веће невоље него што су ове, само ако Богу буде угодно да ти их пошаље, макар се твоје страдање продужило само који час па и мање, Бог ће га примити за најдуже.
Исто тако, не дај ни у другим случајевима на вољу својим жељама, него их држи у својој власти и управљај све искључиво једном циљу: покоравати се и живети у свему по вољи Божјој. Тада ће и све твоје жеље бити праведне и ти ћеш остати миран у сваком непријатном случају који ти се догоди, јер ћеш налазити мир у сазнању да све бива по вољи Божјој. Кад искрено верујеш да ти се не може ништа догодити без воље Божје и кад не желиш ништа друго, осим да у свему њу испуњаваш, ти ћеш увек имати само то што желиш, ма шта се с тобом догодило.
Ипак, под тим да све бива по вољи Божјој не подразумевам и твоје грехе и грехе других (јер Бог не жели грех), него мислим на невоље и тешкоће које нам Бог шаље да нас уразуми или казни за грехе. Оне су благотворне и с правом се називају спасоносним крстом који Бог често ставља на своје угоднике.
И што сам рекао: не жели да се избавиш од невоља, разумеј правилно. Ми не можемо не желети да будемо слободни од невоље јер је Сам Бог ставио у нашу природу жељу да нам буде добро. Зато је и у молитви коју је Сам за нас дао на крају ставио: И не уведи нас у искушење, што ми свакодневно по неколико пута понављамо. Ако нам дакле Бог и после те молитве шаље страдања, значи да је то Његова воља, којој ми, као Његове твари, ваља кротко да се покоримо као нечему што је неопходно за спасење.
Па и кад говориш молитву: Не уведи нас у искушење, додај: Али не моја воља него Твоја нека буде, подражавајући у томе Господу Спаситељу. Говори је не зато што ни по какву цену не желиш искушење, него само зато што је Господ заповедио да се тако моли. Носи поред тога увек у души потпуну готовост да с радошћу примиш све што Богу буде угодно да ти пошаље. Не попуштај самољубивој жељи која тежи да ти непрекидно буде добро, јер је то на земљи немогуће: то је удео будућег, вечног живота.

Comments are closed.