NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » NEVIDLJIVA BORBA – KNJIGA ZA MONAHE I MONAHINJE

NEVIDLJIVA BORBA – KNJIGA ZA MONAHE I MONAHINJE

 

NEVIDLJIVA BORBA
KNJIGA ZA MONAHE I MONAHINJE
 
KOJIM SE REDOM STIČU VRLINE
 
Premda pravi Hristov vojnik koji je zaželeo da dostigne punoću savršenstva ne može postavljati granice za napredovanje u svemu, ipak je potrebno da usmerava prekomerna nadiranja duhovnog stremljenja i da pravilno upravlja njima. Ta stremljenja se osobito u početku najednom raspaljuju velikom snagom i nesavladljivo vuku, a zatim slabe i sasvim se gase, ostavljajući nas bespomoćnim nasred puta. Zato ne samo da bi trebalo spoljašnje, telesne dobrodetelji sticati malo po malo, idući njima kao uz stepenice, nego se i u zadobijanju unutrašnjih, duševnih valja držati izvesnog reda, jer samo tako naše malo postaje uskoro veliko i ostaje zauvek u nama. Tako, na primer, u sticanju vrline trpljenja ne treba zaželeti odjednom nepravedne optužbe, uvrede i svakovrsne druge neprijatnosti. Dovoljno je da se snose onda kada na čoveka naiđu. Jer ono su viši stepeni trpljenja do kojih možeš doći tek kad pređeš niže, kao: smerno samounižavanje, koje smatra sebe zaslužnim svake uvrede, ugušivanje želje za osvetom, mržnja prema svakoj misli o osveti i slično.
Preporučujem ti isto tako da ne uzimaš sve vrline, čak ni nekoliko njih odjednom, nego se prvo učvrsti u jednoj, a zatim prelazi na drugu. Kada se tako postupa, svaka se dobra navika lakše i trajnije ukorenjuje u duši. Jer kada se počneš stalno vežbati u jednoj vrlini, tvoja će misao biti zauzeta skoro samo njom, te će se i tvoj um brže izvežbati u iznalaženju načina da se ona ostvari, volja će se radije i s većim raspoloženjem priljubiti njoj, a sve su to u delu sticanja dobrih navika snažna pomoćna sredstva koja ćeš uzalud očekivati ako se odjednom latiš mnogih dobrodetelji.
S druge strane, i sama dela dobrodetelji, pošto su slična i jednaka meću sobom, postaju baš zbog te jednoličnosti sve manje i manje teška i brže dovode drugoj dobrodetelji. Jer jedna vrlina obično izaziva drugu, sličnu njoj, i pomaže joj tim samim što, ukorenivši se u duši, priprema unapred srce da primi sličnu vrlinu i sprema presto za nju.
Da je sve ovo što sam kazao tačno vidimo i iz iskustva. Ko se pravilno i svesrdno vežba u jednoj vrlini, taj se istovremeno ne samo unapred uči kako će se izvežbati i u drugoj, nego, navikavajući se više na jednu vrlinu, podstiče i jača i sve druge vrline, zbog njihove međusobne nedeljivosti, pošto su one zraci koji dolaze od jedne iste božanske svetlosti.

Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *