NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » NEVIDLJIVA BORBA – KNJIGA ZA MONAHE I MONAHINJE

NEVIDLJIVA BORBA – KNJIGA ZA MONAHE I MONAHINJE

 

NEVIDLJIVA BORBA
KNJIGA ZA MONAHE I MONAHINJE
 
JOŠ NEKOLIKO UPUTSTAVA KAKO SE POBEĐUJU STRASTI I DOLAZI DO VRLINE
 
Iako sam ti dosada već dosta rekao o sredstvima kojima se treba koristiti da se pobede strasti i zadobiju vrline, imam da dodam još nešto.
Na prvom mestu preporučujem ti da se ne povodiš za onima koji u toku jedne nedelje raspoređuju svoja duhovna dela tako da jedno služi za jednu vrlinu, drugo za drugu itd., bez obzira da li im je u taj mah potrebno ovo ili ono. Nemoj činiti tako, nego se prvenstveno naoružaj protiv one strasti koja ti najviše dosađuje, koja te je više puta pobedila i koja se sprema da te ponovo napadne. Naoružaj se protiv nje i svom se snagom staraj da se ustališ u vrlini koja je toj strasti suprotna i upotrebljavaj podvige i sva dela koja tome idu u prilog. Jer ako u tome budeš uspeo, ti ćeš ujedno s tim oživeti u sebi i sve ostale vrline i obući ćeš se u njih kao u oklop koji će te čuvati od svih strasnih strela.
Srce je naše od prirode puno dobrih raspoloženja, ali strasti dolaze i guše ih. A strasti nisu kod svih iste, nego kod jednog preovlađuje jedna a kod drugog druga, ali ta koja preovlađuje upravlja drugima. I ukoliko savlađuješ tu glavnu strast, utoliko slabe i druge i uklanjaju se same od sebe. A kad se s njima prečisti, onda se dobra raspoloženja oslobađaju tiranije i ponovo dobijaju snagu.
Drugo. Za zadobijanje vrline ne naznačuj određeno vreme – dane, nedelje, mesece i godine, i ne govori: potrudiću se pa ću onda odahnuti da, po odmoru, preduzmem trud ponovo. Spremi se na neprekidni trud, podvig i borbu i ne dopuštaj da se približi misao o njihovom slabljenju. Ugledaj se u tome na sv. apostola Pavla koji govori o sebi: Trčim i borim se… ne kao da već dostigoh ili se već savrših, nego tjeram ne bih li dostigao… (I Kor. 9,26. i Filib. 3,12). Zaustaviti se na putu vrline radi odmora ne znači prikupljati novu snagu, nego rasturiti ono što se skupilo i slabiti sebe, a to je isto što i vratiti se snu i razoriti ono što se s trudom steklo. Pod zaustavljanjem podrazumevam uobraženje da se vrlina tobož dostigla u savršenom obliku, previđanje šta joj sve nedostaje i propuštanje prilika koje se ukazuju za vršenje dobra. Ne popuštaj nego budi uvek bodar i vatren. Ne zatvaraj oči i ne uklanjaj se kad ti se ukazuje prilika da učiniš dobro, nego joj izlazi u susret. Gledaj na sve takve prilike s ljubavlju, a osobito na one koje sadrže i izvesne teškoće oko izvršenja. Naprezanje snage da se odstrane prepreke i učini dobro skoro će ukoreniti u nama naviku da činimo dobro. Samo slučajeve koji daju prilike da se pokaže vrlina celomudrosti, a izlaže opasnosti da se raspališ pohotom, izbegavaj po svaku cenu. Bolje je ne puštati blizu sebe taj oganj, da se ne bi opekao i izgoreo.
Treće. Budi mudar kada su u pitanju telesni podvizi – postovi, bdenja, naporni radovi i slično. Oni su stvarno neophodni i ne uobražavaj da ćeš bez njih uspevati u duhovnom životu, ali znaj da držiš meru. A ta je mera sredina izmeću ugađanja telu i bezobzirnog mučenja tela bez osobite potrebe. Tu sredinu traži ti sam na delu. Uzmi tu za pravilo da napreduješ postepeno i to idući od manjeg većem. Traži i naći ćeš. Što se tiče unutrašnjih, duhovnih vrlina, kao što su: ljubav prema Bogu, preziranje sveta, samouniženje, čuvanje od strasti i greha, trpljenje i krotkost, mir sa svima, čak i sa onima koji nas mrze i vređaju i slično, tu se već ne može postavljati granica. Postepenost njihovog usavršavanja izvodi se sama od sebe unutra u čoveku. Tvoj je posao da neprekidno i svim silama primoravaš sebe na svako dobro delo i da ga činiš uvek bez odlaganja. U tome valja da se ogleda sva tvoja mudrost i snaga.
Četvrto. Ali dok radiš na tome svom mišlju, svom voljom i svim srcem, želi samo da pobediš strast s kojom se sada boriš i da na njeno mesto podigneš vrlinu koja joj je suprotna i koja je tom strašću ugušena. To jedno neka bude za tebe – sav svet, čitavo nebo i zemlja, sve blago tvoje i tvoj poslednji cilj, i budi uveren da tim jednim možeš dostojno služiti Bogu. Jedeš li ili postiš, trudiš li se ili odmaraš, spavaš li ili si budan, sediš li kod kuće ili se nalaziš izvan nje, moliš li se ili radiš svakodnevni posao, sve to neka bude upućeno u tom pravcu: da savladaš strast i da na njeno mesto postaviš vrlinu koju je ona prognala. O savlađivanju glavne strasti govorio sam ranije, a ovde govorim o strasti koja napada sada, pa bila ona glavna ili sporedna. Kao što se u vidljivom ratu događa da se jednom stupa u borbu s odredom kojim komanduje sam glavnokomandujući, a drugi put s onim kojim upravlja običan oficir, tako biva i u duhovnoj borbi: ne napada uvek glavna strast. Ponekad ona šalje pomoćnice i češće se događa da imamo posla s njima nego sa njom. Ali ti si dužan da održiš pobedu i u ovim slučajevima isto koliko i u prvom.
Peto. Budi nepomirljiv neprijatelj svih čulnih zadovoljstava. Jer ako tu popuštaš, onda ćeš se lakše i više izlagati napadima ne samo telesnih nego i svih ostalih strasti uopšte, jer sve one imaju koren u ugađanju sebi. A kad se ugađanje sebi uguši, onda otpadaju i one, jer gube snagu i otpornost, pošto gube podlogu. Nemoj se sablazniti mišlju: dozvoliću sebi jedno zadovoljstvo, okusiću jednu slast. Jer ma to i ne bilo nešto grešno, čim se čini iz ugađanja sebi, onda za vreme tog popuštanja podižu glavu sve strasti i počnu se micati kao crvi. I neće biti čudo ako se koja od njih raspali u tolikoj meri da borba s njom mora biti žestoka i izgledi na pobedu sumnjivi.
Zato ne zaboravljaj nikada reči Svetoga Pisma: Koji ljubi dušu svoju (to i jeste onaj koji ugađa sebi) izgubiće je, a ko mrzi na dušu svoju na ovom svijetu (ko se ne odaje samougađanju) sačuvaće je za život vječni (Jov. 12,25). Tako dakle, braćo, nijesmo dužni tijelu da po tijelu živimo. Jer ako živite po tijelu, pomrijećete; ako li duhom poslove telesne morite, živjećete (Rim. 8,12).
Šesto. Na kraju, dajem ti poslednji savet: vrlo je korisno za dušu, ili, bolje reći, neophodno je da pre svega učiniš opštu ispovest sa svim neophodnim odlukama koje uz nju idu – da bi ti dušu ispunilo čvrsto uverenje da se nalaziš u blagodati Darodavca svih duhovnih darova, vrlina i pobeda.

Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *