NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » NEVIDLJIVA BORBA – KNJIGA ZA MONAHE I MONAHINJE

NEVIDLJIVA BORBA – KNJIGA ZA MONAHE I MONAHINJE

 

NEVIDLJIVA BORBA
KNJIGA ZA MONAHE I MONAHINJE
 
KAKO ZLI DUH ODVRAĆA OD DOBRIH DELA I KAKO IH KVARI
 
Spomenuta lukavstva zlog duha podrivaju sav duhovni život. Protivu onoga pak ko se održi i ne svraća s pravoga puta zli duh izmišlja druge zamke i druge prepreke. Tu on već napada svako pojedinačno delo koje dobri hrišćanin otpočinje i radi.
Od otvaranja očiju izjutra pa do zatvaranja uveče niže se delo za delom. Ako pazimo na sebe i ne bolujemo od lenosti i nemara, ne ostaje nam nimalo praznog vremena. A sve što čovek radi mora biti upućeno delu spasenja i vršeno sa pažnjom, brigom, usrđem i ljubavlju. Ne samo delo molitvenog stremljenja srca Bogu i podvizi samosavlađivanja nego i obični svakodnevni građanski poslovi. Revniteljima Bog pomaže blagodaću da sve obavljaju kao što treba. Ali ni zao duh ne spava, nego se stara da na svaki način omete naše dobre namere i da nas uputi da činimo što ne valja. Ili nam smeta da dobra dela otpočnemo, ili se trudi da ih, pošto ih započnemo, prekrati. U slučaju da u tome ne uspe, stara se da se ni završenim poslovima ne postigne ono što se htelo ili da im se ubije svaka vrednost pred Bogom, pobuđujući u čoveku samouverenost i taštinu.
Sv. Jovan Lestvičnik ovako govori o tome: „U svim delima kojima se staramo da služimo Bogu, zli dusi nam kopaju tri zamke. Prvo se bore da nam ometu rad. Ako u tom ne uspeju, onda gledaju da ono što je urađeno ne bude po Bogu. A ako i tu ne postignu uspeh, onda nam oprezno pristupaju i hvale nas da živimo u svemu bogougodno. Prvom se iskušenju treba protiviti plamenom revnošću i sećanjem na smrt, drugome – unižavanjem sebe i poslušnošću, a trećem – neprekidnim ukoravanjem sebe. Taj trud traje dok ne uđe u svetilište naše onaj oganj Božji.
Tada kod nas već neće biti tiranije zlih navika, jer je Bog naš oganj koji spaljuje (Sr. Jevr. 12,29): svaku pohotu, svaku rđavu naviku, razdražljivost i svako zamračivanje unutrašnje i spoljašnje, vidljivo i nevidljivo“.
Šta se sve pri tome zbiva nije u mogućnosti da opiše nijedno pero. Pazi na sebe i imaj na umu samo jedno merilo: da u svemu, velikom i malom, samo služiš Bogu. Tada će te sam život naučiti da jasno vidiš i osetiš lukavstva zlog duha. Ipak, navešću ti dva tri primera da vidiš šta sve zli duh preduzima da bi onemogućio i upropastio neko dobro delo koje zahteva duže vremena da bi se ostvarilo.
Kad se, na primer, bolesnik odluči da strpljivo podnosi svoju bolest, zli duh, znajući da će onaj na taj način ojačati u vrlini trpljenja, prilazi mu i stara se da uništi to dobro raspoloženje. Počinje da mu ređa dobra dela koja bi mogao učiniti da nije bolestan i stara se da ga ubedi da bi kao zdrav mnogo učinio za Božju stvar i mnogo koristi doneo i sebi i drugima: išao bi u crkvu, vodio korisne razgovore, čitao i pisao za pouku bližnjima i tome slično. Uverivši se da bolesnik te misli usvaja, zli duh ih češće i više ubacuje u um, ulepšava ih i izaziva želju da se ostvare. Govori čoveku kako bi lepo uradio ovo ili ono i izaziva žaljenje što su mu i ruke i noge vezane bolešću. Malo po malo, od čestog ponavljanja tih misli žaljenje prelazi u nezadovoljstvo i u dosadu. Ranijeg spokojnog trpljenja nestaje, a i bolest već ne izgleda kao lek dat od Boga i prilika da se pokaže trpljenje, nego kao nešto neprijateljsko delu spasenja. Želja da se oslobodi bolesti postaje u čoveku neutoljiva, a sve to pod vidom da se bez smetnje ide putem vrline i služenja Bogu u svemu. Kad dođe dotle, zli duh oduzima bolesniku iz uma i srca i taj prividno plemeniti cilj želje za ozdravljenjem i ostavlja samo želju za zdravljem kao zdravljem i utiče da se na bolest više ne gleda kao na prepreku vrlini, nego kao na nešto neprijateljsko samo po sebi. A od toga, samo ako se ne leči, netrpeljivost dobija snagu, prelazi u roptanje i lišava bolesnika ranijeg mira koji je od trpljenja dolazio. Zli duh se raduje što je uspeo da to postigne. Isto tako postupa on i sa svakim koji strpljivo podnosi svoj udeo, slikajući kakvim bi se sve dobrim delima ukrasio da je u boljem položaju.
Na isti način obara i one koji su u manastiru podvrgnuti podvigu poslušnosti. Ubeđuje ih da ako ostanu na tome poslušanju neće uskoro doći do željenog savršenstva i raspaljuje u njima želju za zatvorništvom ili pustinjaštvom. I često biva da oni podlegnu tim uticajima. A kad postignu što su tražili i nađu se u usamljenosti, predaju se neradu i gube i ono što su ranije s trudom stekli u podvigu poslušnosti.
S druge se opet strane događa da zli duh uspeva da istera nekog iz usamljeništva i dobrovoljnog zatvora uveravanjem da on tamo sedi bez ikakve koristi za sebe i za druge, dok u manastiru njegova korisna dela ne bi prestajala ni danju ni noću. Kada ovaj to posluša i pređe u manastir, ne samo da ne uspe da učini očekivana korisna dela, nego uskoro gubi i ono što je stekao u pustinji i ostaje bez ičega.
I mnogo takvih slučajeva ima u kojima neprijatelju polazi za rukom da odvrati čoveka od jednog posla i da ga uputi drugome, tobož korisnijem, i da tako upropasti i jedan i drugi.
Sva ta iskustva lako savlađuje onaj ko ima iskusnog duhovnika i sveštenika i koji se sa smirenom poslušnošću pokorava njegovim savetima. Ako ko iz izvesnih razloga nema duhovnika, neka pazi dobro i neka prilježno uči da razlikuje dobro od zla. Ako ti se čini da okolnosti smetaju da se tvoje vrline razviju – a te okolnosti ne dolaze od tvoje volje, nego ih šalje Bog – primaj ih sa pokornošću i ne povodi se ni za kakvim uticajima koji te od pokornosti odvraćaju. Kada ti je poslao takav slučaj, Bog od tebe očekuje samo da držiš i da radiš ono zašto ti poslati slučaj jedino daje mogućnosti. Trpeći dobrodušno bolest ili šta drugo nalazićeš se u stvari neprekidno u korisnom poslu. Kadgod Bog bude pogledao na tebe videće da neprekidno prebivaš u dobru, dok dela zdravih bivaju s prekidima. Želeći promenu svog položaja, želiš promenu od boljeg na gore.
A ako položaj u kome se nalaziš i koji, kako ti se čini, sužava krug dobrih dela koja bi mogao učiniti, ako taj položaj, velim, zavisi od tvoje volje, ako si ga izabrao, pošto si prethodno dobro razmislio, ne dopuštaj mislima da blude po raznim mogućnostima. Naprotiv, saberi svu pažnju i spokojno čini sve što ti taj položaj nalaže, u potpunom uverenju da, ako to činiš iz želje da služiš Bogu, a ne da ugađaš sebi, tvoj trud neće biti uzaludan i Bog će ga primiti kao najsavršeniju žrtvu. Radi tako i budi spokojan.

Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *