NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » NEVIDLJIVA BORBA – KNJIGA ZA MONAHE I MONAHINJE

NEVIDLJIVA BORBA – KNJIGA ZA MONAHE I MONAHINJE

 

NEVIDLJIVA BORBA
KNJIGA ZA MONAHE I MONAHINJE
 
O ZAMKAMA ZLOG DUHA PROTIV ONIH KOJI SU POŠLI DOBRIM PUTEM
 
Ako je pak ko prešao prve teškoće, zaželeo da se oslobodi okova greha i pristupio pokajanju odmah, zli duh ga ne ostavlja ni tu. Menja samo način borbe, a ne i svoju zlu želju da koga slomi o kamen iskušenja i pogubi. Sveti oci upoređuju čoveka koji ide putem vrline sa ratnikom na koga lete strele sa svih strana – ozgo i ozdo, zdesna i sleva, spreda i sastrag. Ozgo dolaze misli o prekomernoj teškoći duhovnih napora, ozdo misli da se umanje ili sasvim napuste ti podvizi iz žaljenja sebe, nemara i bezbrižnosti. Zdesna – zli dusi bacaju čoveka u iskušenja i opasnosti da se zaplete u izvesna tobož dobra preduzeća i dela. Sleva dolaze sablazni koje vuku grehu. Spreda misli šta će biti u buduće. Sastrag, sećanja na ranija dela i ranije događaje. I sve te misli dolaze u dušu ili spolja ili iznutra: iznutra preko sećanja i uobrazilje ili neposrednim uticajem zla u srcu, spolja putem utisaka koji dolaze preko čula. Pomagači zlog duha su naše ranije grešne navike i padom povređena priroda. Imajući toliko načina da nam smeta, zli duh se nimalo ne zbunjuje prvim neuspesima i neprestano navaljuje čas jednim, čas drugim da bi spotakao i skrenuo s puta slugu Hristovog koji mu se oteo iz vlasti.
Kada se čovek reši da ostavi i stvarno ostavi rđavi put, prvi posao zlog duha jeste da osigura sebi mesto tako da mu niko ne smeta. A to mu polazi za rukom kada uspe da nametne čoveku misao da radi sam za sebe i da se ne obraća za savet i uputstva duhovnicima kojih uvek ima u Crkvi.
Ko se pokorava savetima i sva svoja spoljašnja i unutrašnja dela poverava duhovniku da on o njima rasudi, u parohijama parohijskim sveštenicima, a u manastirima iskusnim starcima – zao duh mu ne može pristupiti. Ma kakvu sugestiju zli duh davao, iskusno oko odmah zapaža kuda on cilja i upozorava svog duhovnog sina i tako osujećuje sva demonska lukavstva.
Ko se odvoji od duhovnika, neminovno skreće s pravog puta. Postoje mnoge mogućnosti koje ne izgledaju rđave. Zli duh njih i sugerira. Neiskusni novajlija se povodi za njima i pada u klopku u kojoj ga očekuju velike opasnosti pa i sama duhovna smrt.
Drugo što preduzima zao duh, jeste da ostavi čoveka ne samo bez rukovodstva nego i bez pomoći. Onaj ko namisli da živi duhovnim životom bez saveta i rukovodstva, uskoro počinje misliti da mu za vođenje bogougodnog života nije potrebna pomoć spolja. Zli duh taj prelaz ubrzava na taj način što se izvesno vreme pritaji i ne napada čoveka, te se ovaj ohrabri i počne uobražavati da je to povoljno stanje plod njegovih sopstvenih napora i uzda se samo u njih. Kad se i moli za Božju pomoć govori to kao kroz zube, i samo zato što tako u molitveniku piše. A kad se pomoć ne traži, ona i ne dolazi. I tako čovek ostaje sam, samo sa svojom snagom. S tim zli duh lako svršava.
Kao posledica takve samoobmane dolazi da se neki bacaju na preterane podvige koji ne odgovaraju ni vremenu ni njihovoj moći. Snažno uzbuđenje samopouzdanja daje im u prvi mah moć da produže te podvige za neko vreme. Zatim se snage istroše i ti ljudi ne mogu više izdržati ni najumerenije podvige, te ih često sasvim napuštaju. Drugi pak, upinjući svoju snagu sve više i više dolaze do takve samouverenosti da smatraju da im je sve u moći. U tom razdraženom stanju čine smrtonosne korake: odriču se sasvim hrane i tome slično. A sve to neprimetno udešava zao duh.
Treći, opet, obmanuti uspesima koje pripisuju sebi, daju sebi prava na razna olakšanja. Postoji u životu u koji se unosi nešto novo, na primer – pokajanje, da dani izgledaju dugi kao meseci, a nedelje kao godine. Od toga zli duh lako uvrti u glavu onome koji se nešto malo trudio ovakva maštanja: „Koliko sam se već trudio, koliko sam dugo postio, koliko noći nisam spavao,“ i slično. „Mogao bih se malo i odmoriti“. „Odmori se, šapće zli duh, daj odmora telu, možeš se malo i razonoditi“. A čim se neiskusni čovek s tim složi, otpočnu olakšice za olakšicama, dok se najzad ne sruši sav poredak života po Bogu i čovek se ponovo spusti na nivo s koga je pošao: počinje ponovo da živi nemarno i bezbrižno.
Uostalom, sa takvim iskušenjima kao što su: uklanjanje od rukovodstva, pripisivanje uspeha sebi i odlučivanje da se podvizi oslabe, zli duh ne pristupa samo u početku duhovnog podviga, nego čini to i u toku celog života. Iz ovoga možeš zaključiti da sve što radiš treba da radiš po savetu duhovnika, da nikad nikakve pa ni najmanje uspehe ne pripisuješ sebi, svojim silama i svome trudu i da izbegavaš sve vrste preterivanja, ali i olakšica. Valja da živiš mirno, ali i energično i živo i da se držiš od svetih otaca ustanovljenog reda koji si jednom zaveo i koga ti je duhovnik odredio.

Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *