НЕВИДЉИВА БОРБА – КЊИГА ЗА МОНАХЕ И МОНАХИЊЕ

 

НЕВИДЉИВА БОРБА
КЊИГА ЗА МОНАХЕ И МОНАХИЊЕ
 
АКО ЖЕЛИ ДА ПОБЕДИ ДУХОВНЕ НЕПРИЈАТЕЉЕ, ХРИСТОВ ВОЈНИК МОРА ПО СВАКУ ЦЕНУ ДА ИЗБЕГАВА УЗРУЈАНОСТ И ДУШЕВНИ НЕМИР
 
Као што је сваки хришћанин дужан да по сваку цену поврати душевни мир када га изгуби, тако је исто дужан да не допусти да тај мир наруши каква случајност, на пример: болест, смрт сродника, рат, пожар, изненадна радост, страх и жалост, сећање на раније кривице и погрешке, једном речју, све што узбуђује и узнемирује срце. Јер кад се човек пода узбуђењу и узнемирености, губи сваку власт над собом и лишава се могућности да јасно схвата догађаје и да види праву слику стварности. То пак непријатељу даје могућности да човека још већма узнемири, те да овај учини какав корак који се тешко или никако не може поправити.
Нећу тиме да кажем: Не допуштај да наиђу жалости, јер то није у нашој власти, него: Не дозволи да жалост овлада твојим срцем и да га узбурка, него похитај да је ублажиш како ти не би сметала да правилно просуђујеш и радиш. То је, уз Божју помоћ, у нашој власти, ако су наша морално-религиозна осећања и расположења чврста.
Свака жалост има својих одлика и против сваке од њих треба употребљавати одговарајућа средства, или ја говорим уопште о њима и имам у виду њихову општу слику – узнемирење и узрујање душе, те и предлажем општи лек. А тај лек је вера у Провиђење Које управља током нашег живота са свима његовим случајностима на добро свакога од нас као и срдачна покорност вољи Божјој. Људи који су предани Богу говоре у свакој таквој прилици из дубине срца: “Нека буде воља Божја. Нека буде онако како Господ хоће – и биће на добро”.
Само, свако од њих то друкчије прима. Један мисли: “То ме Господ упућује покајању”. Други осећа: “Због грехова мојих послао ми је Господ ово да би ме очистио од њих”. Трећи мисли: “Ставља ме Господ на испит да ли Му искрено служим”. А људи који са стране посматрају онога који страда могу мислити: “То је зато да се јаве дела Божја на њему”. Зашто је пак стварно то наступило може се знати тек кад се жалости прекрате и кад Бог помогне да сазнамо. За ожалошћеног су умесна само три прва осећања. И свако од њих има моћ да утиша буру која се подиже и да успостави мир у срцу.
Општи лек за умирење срца када га опхрвају болови је овај: Поврати веру у Провиђење Божје и оживи у души преданост вољи Божјој. Затим, помишљај да тиме Бог или испитује, или чисти, или упућује покајању, или општем или за неки појединачни заборављени грех. Чим срце осети што од тога, туга се намах ублажује и у души настаје мир, те не можеш а да не кажеш: “Нека је благословено име Господње од сада па до века”!
Тако смируј срце када се узбуни. Али ако дугим трудом над собом и духовним подвизима укорениш у срцу поменута осећања, никаква те туга неће узнемирити, јер ће то духовно настојање бити за тебе стварна предодбрана против тако чега. Не да жалости неће нападати, него ће оне долазити и одбијати се као таласи о стену.”

Comments are closed.