NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » NEVIDLJIVA BORBA – KNJIGA ZA MONAHE I MONAHINJE

NEVIDLJIVA BORBA – KNJIGA ZA MONAHE I MONAHINJE

 

NEVIDLJIVA BORBA
KNJIGA ZA MONAHE I MONAHINJE
 
AKO ŽELI DA POBEDI DUHOVNE NEPRIJATELJE, HRISTOV VOJNIK MORA PO SVAKU CENU DA IZBEGAVA UZRUJANOST I DUŠEVNI NEMIR
 
Kao što je svaki hrišćanin dužan da po svaku cenu povrati duševni mir kada ga izgubi, tako je isto dužan da ne dopusti da taj mir naruši kakva slučajnost, na primer: bolest, smrt srodnika, rat, požar, iznenadna radost, strah i žalost, sećanje na ranije krivice i pogreške, jednom rečju, sve što uzbuđuje i uznemiruje srce. Jer kad se čovek poda uzbuđenju i uznemirenosti, gubi svaku vlast nad sobom i lišava se mogućnosti da jasno shvata događaje i da vidi pravu sliku stvarnosti. To pak neprijatelju daje mogućnosti da čoveka još većma uznemiri, te da ovaj učini kakav korak koji se teško ili nikako ne može popraviti.
Neću time da kažem: Ne dopuštaj da naiđu žalosti, jer to nije u našoj vlasti, nego: Ne dozvoli da žalost ovlada tvojim srcem i da ga uzburka, nego pohitaj da je ublažiš kako ti ne bi smetala da pravilno prosuđuješ i radiš. To je, uz Božju pomoć, u našoj vlasti, ako su naša moralno-religiozna osećanja i raspoloženja čvrsta.
Svaka žalost ima svojih odlika i protiv svake od njih treba upotrebljavati odgovarajuća sredstva, ili ja govorim uopšte o njima i imam u vidu njihovu opštu sliku – uznemirenje i uzrujanje duše, te i predlažem opšti lek. A taj lek je vera u Proviđenje Koje upravlja tokom našeg života sa svima njegovim slučajnostima na dobro svakoga od nas kao i srdačna pokornost volji Božjoj. Ljudi koji su predani Bogu govore u svakoj takvoj prilici iz dubine srca: „Neka bude volja Božja. Neka bude onako kako Gospod hoće – i biće na dobro“.
Samo, svako od njih to drukčije prima. Jedan misli: „To me Gospod upućuje pokajanju“. Drugi oseća: „Zbog grehova mojih poslao mi je Gospod ovo da bi me očistio od njih“. Treći misli: „Stavlja me Gospod na ispit da li Mu iskreno služim“. A ljudi koji sa strane posmatraju onoga koji strada mogu misliti: „To je zato da se jave dela Božja na njemu“. Zašto je pak stvarno to nastupilo može se znati tek kad se žalosti prekrate i kad Bog pomogne da saznamo. Za ožalošćenog su umesna samo tri prva osećanja. I svako od njih ima moć da utiša buru koja se podiže i da uspostavi mir u srcu.
Opšti lek za umirenje srca kada ga ophrvaju bolovi je ovaj: Povrati veru u Proviđenje Božje i oživi u duši predanost volji Božjoj. Zatim, pomišljaj da time Bog ili ispituje, ili čisti, ili upućuje pokajanju, ili opštem ili za neki pojedinačni zaboravljeni greh. Čim srce oseti što od toga, tuga se namah ublažuje i u duši nastaje mir, te ne možeš a da ne kažeš: „Neka je blagosloveno ime Gospodnje od sada pa do veka“!
Tako smiruj srce kada se uzbuni. Ali ako dugim trudom nad sobom i duhovnim podvizima ukoreniš u srcu pomenuta osećanja, nikakva te tuga neće uznemiriti, jer će to duhovno nastojanje biti za tebe stvarna predodbrana protiv tako čega. Ne da žalosti neće napadati, nego će one dolaziti i odbijati se kao talasi o stenu.“

Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *