NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » NEVIDLJIVA BORBA – KNJIGA ZA MONAHE I MONAHINJE

NEVIDLJIVA BORBA – KNJIGA ZA MONAHE I MONAHINJE

 

NEVIDLJIVA BORBA
KNJIGA ZA MONAHE I MONAHINJE
 
O PRAVILNOM KORIŠĆENJU ČULA
 
Pobožni revnitelj mora obratiti mnogo pažnje na pravilno korišćenje čula: vida, sluha, mirisa, ukusa i dodira. Naše srce neprestano želi naslade i radosti .
Trebalo bi da ih traži unutra, u duši, koja je stvorena po slici Onoga Koji je izvor svake radosti. Kad smo otpali od Boga, učinili smo to radi sebe, ali se nismo zadržali na sebi, nego smo izišli van sebe i tako smo počeli tražiti sebi radosti i zadovoljstva spolja. U tome su nam čula postala vođe. Preko njih duša izlazi napolje, oseća stvari, i kojima se od njih naslađuju čula naslađuje se i ona sama i misli da joj je u tome sve blago. Tako se poredak pokvario: umesto da traži Boga unutra, srce traži slasti spolja i zadovoljava se njima. Oni koji su se odazvali Božjem glasu: „Pokajte se“, kaju se i postavljaju sebi za zakon da ponovo ustanove u sebi prvobitni poredak života, to jest, da se vrate unutra i odatle Bogu, da bi živeli Njime i u Njemu, i u tome nalazili svoje najveće dobro i nosili u sebi izvor zadovoljstva. Uspostavljanje takvog poretka, i kad se preduzima s velikom odlučnošću i jakom voljom, ipak se ne postiže odmah. Pred onim koji se na to odlučio stoji velika borba sa ranijim navikama (da se naslađuje i zadovoljava sebe) dok se one ne iskorene i zamene drugim koje odgovaraju novom životu. I baš tu veliki značaj ima gospodarenje čulima i pravilno korišćenje njima.
Svako čulo ima svoj krug prijatnog i neprijatnog. Duša se prijatnim naslađuje, i kad na to navikne, stvara se u njoj sklonost prema tome. Na taj se način od svakog čula koreni u duši po koja strasna sklonost. One se sve kriju u duši i miruju dok ne naiđe povod koji ih uzbuđuje. Ponekad se one pokreću i pomišlju na omiljene predmete, ali uglavnom to biva onda kad su ti predmeti na domaku čula i ova ih osećaju. Tada pohota ustaje neobuzdano i u čoveku koji nije odlučio da se ne predaje tome, rađa se grijeh, a grijeh učinjen rađa smrt (Jak. 1,15), te se na njemu ispunjava reč proroka pope se smrt na prozore naše (Jer. 9,21), to jest, kroz čula koja su prozori duše za vezu sa spoljašnjim svetom. Tako raspaljena pohota podiže u čoveku koji je odlučio da se bori buru koja ga može i oboriti.
Zato upravljaj i koristi se čulima tako da se preko njih ne raspiruju strasne sklonosti, nego da ona primaju samo utiske koji ugušuju strasna, a potpomažu plemenita osećanja.
Čuo si u kakvu te opasnost mogu dovesti čula. Zato pazi na sebe i staraj se da to preduprediš. Ne dopuštaj svojim čulima da blude tamo i amo kako hoće i upućuj ih ne na iskorišćavanje čulnih strasti nego na ono što je dobro, korisno i potrebno. Ako su se dosada tvoja čula opijala telesnim nasladama, trudi se odsada svim silama da ih obuzdaš i vratiš natrag. Upravljaj njima tako da bi ona koja su bila zarobljena sujetnim i ubitačnim zadovoljstvima dobijala od svake tvari utiske korisne za dušu i oplemenjivala je. Ti utisci koji rađaju u duši uzvišene misli sabiraće dušu i uznosiće je Bogu, kao što govori blaženi Avgustin: „Koliko god je tvari u svetu, sve one razgovaraju s pobožnim čovekom na jeziku, istina nemom, ali ne manje stvarnom i za njega prijatnom i razumljivom, od čega se u njemu rađaju uzvišene i pobožne misli i ljubav prema Bogu biva plamenija“.
To i ti možeš činiti na ovaj način. Kada pred tobom stoji koja bilo tvar, odeli u mislima ono što je u njoj čulno i materijalno od onoga što je od tvoračkog Duha Božjeg. Pomisli da ona nema biće sama od sebe, nego da je delo Boga Koji joj daje biće, lepotu, moć i sve drugo što je u njoj dobro. Zatim prenesi tu misao i na sve druge vidljive tvari i zaraduj se srcem što je jedan Bog uzrok i početak toliko velikih i toliko divnih savršenstava, i što su ta savršenstva ne što drugo, nego slabi odsjaj i senka beskrajnih Njegovih savršenstava. Čini tako češće pri pogledu na svaku tvar i naviknućeš da, gledajući vidljive tvari, bez zadržavanja pažnje na njihovoj spoljašnjosti, proničeš u ono što je u njima božansko, u njihovu nevidljivu, skrivenu lepotu, do koje se može doći samo umom. Tako će sve što je u tvarima spolja privlačno za čula, proći mimo tvoju pažnju i osećanja, a njihov će unutrašnji sadržaj ovladati umom i pobuđivati da slavosloviš Boga.
Tako kad posmatraš materijalne stihije i misliš o njihovom biću i sili, zapevaćeš od velike radosti Tvorcu: „Bože veliki i Silo neizmerna, radujem se i veselim se što si Ti jedini početak i uzrok suštine i sile tvari“.
Kad pogledaš nebo i nebeska tela: sunce, mesec i zvezde i pomisliš da su svoj sjaj i blesak dobili od Boga, reci: „Svetlosti predivna Koja si stvorila svaku materijalnu svetlost, prvi uzroče anđeoskog radovanja i svetiteljskog ushićenja, u koju sa divljenjem gledaju oči heruvima i u sravnjenju s kojom je svaka druga svetlost duboka tama, slavoslovim Te i uznosim. Istinska Svetlosti, koja prosvećuješ svakog čoveka koji dolazi na svet, udostoj me da uvek gledam umom u Tebe i da se punom radošću raduje srce moje“.
Kad posmatraš drveće, travu i drugo bilje i razmišljaš kako žive, hrane se, obnavljaju se i rastu kao i da ne žive sami od sebe, nego da je sve u njima od stvaralačkog Duha, reci: „Evo gde je pravi život, od kojega, u kojem i kojim živi, hrani se i množi sve“.
A kad posmatraš sebe ili druge ljude i pomisliš da je jedino čoveku dat izuzetan položaj, da je on jedini od svih živih bića na zemlji obdaren razumom i predstavlja zajednicu materijalne i nematerijalne tvari, ustani na slavoslovlje Tvorca i reci:
„Slava Ti, Sveta Trojice, što si me udostojila Svojom slikom, razumom, rečju, živim telom, i darovala mi moć da postanem sličan Tebi i imam večno Tebe u sebi“.
Tako čini i sa svakim drugim čulom. Videći lepotu tvari, odeljuj umom ono što vidiš od duhovnog značenja koje ne vidiš i, znajući da je sva ta lepota koja se spolja vidi delo nevidljivog i prekrasnog stvaralačkog Duha, Koji je uzrok svake spoljašnje krasote, reci ispunjen radošću: „Gle obilnih potoka iz nestvorenog izvora! Gle svetlosnog dažda iz beskrajnog mora svakoga dobra! Kako se veseli srce kad misli na neiskazanu krasotu Tvorca moga Koji je početak i uzrok svake stvorene krasote! Kakvom sam duhovnom radošću ispunjen kad mislim na neiskazanu lepotu Boga moga u kojoj je početak svake lepote“!
Kada čuješ kakav prijatan glas ili harmoniju prijatnih glasova, uznesi um Bogu i reci: „Harmonijo harmonija, Gospode moj, kako se radujem zbog beskrajnih savršenstava Tvojih koja se odražavaju na anđelskim horovima na nebesima i na bezbrojnim stvorenjima pod nebesima i čine jednu prekrasnu i divnu simfoniju. Kada će, Gospode, doći čas da čujem najslađi glas Tvoj koji mi govori: Mir Svoj dajem ti – mir od strasti – Jer je glas tvoj sladak, kako peva nevesta u Pesmi nad pesmama (2,14).
Ako osetiš kakav miris, neka ti to posluži da se setiš miomira Duha Svetoga i kažeš: „Gle mirisa Cveta premirisnog i Mira neiscrpnog Koje se izliva od najčistijih anđela do poslednjih stvorenja“.
Kada jedeš i piješ, pomisli da Bog daje svemu ukus i reci: „Raduj se, dušo moja, što izvan Boga nema za tebe nikakvog zadovoljstva“.
Kad pružiš ruke svoje da što učiniš, seti se da je Bog prvi uzrok svakog pokreta, a ti samo oruđe u Njegovoj ruci, i reci: „Kakvu radost osećam, Bože moj, kad pomislim da bez Tebe ne mogu učiniti ništa i da si Ti prvi i glavni radnik u svakom delu“.
Kada vidiš kod nekog koju vrlinu, reci Bogu svome: „O prebogata riznice svake vrline, koliko se radujem što znam i vidim da svako dobro dolazi od Tebe i da je svako naše dobro u sravnjenju s Tvojim božanskim savršenstvima – ništa. Zahvaljujem Ti Bože za ovo i za svako dobro koje činiš mome bližnjem. Spomeni se, Dobrotvore, i moje ubogosti u vrlinama“.
I svaki put kad osetiš u Božjim tvarima nešto privlačno, ne zadržavaj pažnju na toj privlačnosti, nego prenesi svoju misao na Boga i reci: „Ako su Tvoja stvorenja, Bože, tako divna i donose tolike radosti, koliko si bezmerno divan i koliko više donosiš radosti Ti, Tvorče svega“.
Ako budeš tako činio, dolazićeš i pomoću čula do poznanja Boga, prelazeći uvek umom od tvari Tvorcu. Postojanje i uređenje svega stvorenog biće za tebe knjiga bogoslovlja i, nalazeći se u ovom, posedovaćeš znanje o onom svetu. Jer je sav svet i sva priroda samo organ u kome pod vidljivim nevidljivo prebiva. Sam Tvorac i Umetnik svega, pružajući pogledu razumnih stvorenja u vidljivom i materijalnom svetu Svoja nevidljiva i materijalna savršenstva i dejstva. Zato premudri Solomon govori, da se kroz lepotu stvorenja vidi njihov Tvorac, a sv. Pavle uverava da što se na Njemu ne može vidjeti, od postanja svijeta moglo se poznati i vidjeti na stvorenjima, i Njegova vječna sila i božanstvo (Rim. 1,20). U svetu Božjem su s jedne strane postavljena sva stvorenja Božja, a s druge strane ljudi obogaćeni razumnom silom da bi ovi, gledajući stvorenja Božja i videći kako su premudro stvorena, dolazili do poznavanja predvečne i ipostasne Reči kroz Koju je sve postalo (Jov. 1,3). I mi prirodno iz dela poznajemo Tvorca, te je potrebno samo pravilno i zdravo rasuđivati i preko tvari doći do vere i videti Boga.

Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *