NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » NEVIDLJIVA BORBA – KNJIGA ZA MONAHE I MONAHINJE

NEVIDLJIVA BORBA – KNJIGA ZA MONAHE I MONAHINJE

 

NEVIDLJIVA BORBA
KNJIGA ZA MONAHE I MONAHINJE
 
KAKO SE TREBA BORITI PROTIV NEMARNOSTI
 
Da ne bi pao u nemar koji zaustavlja napredovanje savršenstvu i predaje te u ruke neprijatelja, moraš izbegavati sve vrste prazne radoznalosti, svako vezivanje za ma šta zemaljsko i svaki posao koji radiš samo zato što ti se on sviđa, iako ti ne odgovara. Isto tako, moraš po svaku cenu primoravati sebe da brzo i rado ispuniš savet i svaku naredbu svojih nastojatelja i duhovnih otaca i da činiš sve onda i onako kako oni hoće.
Kad imaš da svršiš posao ni u kom slučaju ne zakašnjavaj, nego mu odmah pristupaj, jer prvo i kratko zakašnjenje dovešće te do drugog i dužeg, a ovo do trećeg još dužeg i tako dalje. Tako se posao odugovlači ili kao tegoban napušta. A kad jednom okusiš slasti nerada, počećeš da voliš više nerad od rada i doći ćeš malo po malo do navike da ne radiš ništa – do lenosti u kojoj će strasti toliko ovladati tobom, da ćeš prestati i da osećaš da je to greh. A to će trajati sve dok ti lenost ne dosadi i ne pregneš ponovo na posao. Tada ćeš sa stidom uvideti koliko si neophodnih poslova propustio iz puste želje da radiš samo ono što se tebi sviđa.
Taj nemar koji počinje skoro neprimetno proniče celo biće i ne samo da svojim otrovom nagriza volju u koju unosi odvratnost prema svakom radu i svakom duhovnom zanimanju i poslušanju, nego oslepljuje i um i ne daje mu da vidi svu nerazumnost i lažnost misli na kojima se takvo nastrojenje volje zasniva. On mu ne dozvoljava da dođe do zdravog rasuđivanja koje bi podiglo olenjalu volju da što brže i što usrdnije izvrši posao i ne odlaže ga za kasnije, jer nije dovoljno samo raditi brzo, nego je potrebno da se svaki posao radi u pravo vreme i sa velikom pažnjom i usrdnošću da bi ispao što bolje. Slušaj šta je napisano: Proklet bio ko nemarno radi djelo Gospodnje (Jer. 48,10). I ti podvrgavaš sebe toj osudi, zato što si len da razmisliš o vrednosti i dostojanstvu rada i da nagnaš sebe da ga obaviš u pravo vreme i sa odlučnošću koja razvejava sve misli o teškoćama koje ti lenost nameće da bi te od rada odvratila.
Neka te ne napušta misao i uverenje da je jedno uzdizanje uma Bogu i jedno skrušeno padanje na kolena pred Njim daleko vrednije od svih blaga ovoga sveta i da nam se svaki put kad savladamo lenost i primoramo sebe da svršimo čestito posao koji stoji pred nama sprema venac pobede, a da se, naprotiv, neradnima malo po malo oduzimaju i oni darovi koji su im ranije za usrdno služenje bili dati. Ako u ovome i ostanu, gube udeo u carstvu Božjem, jer je u priči o onima koji su pozvani bili na svadbu i zbog lenosti nisu došli, Bog kazao: Ni jedan od onijeh zvanijeh ljudi neće okusiti moje večere (Luk. 14,24). Tako biva sa nemarnima. Onima pak koji su vredni i koji bez žaljenja primoravaju sebe na svako dobro delo, Gospod umnožava blagodatne darove i sprema im večno blaženi život u svome nebeskom carstvu, kao što je rekao: Carstvo nebesko na silu se uzima i koji se trude dobijaju ga (Mat. 11,12).
Ako ti zla misao, u nameri da te baci u nemar bude predočavala da moraš dugo vremena ulagati trud da bi zadobio vrlinu koju si zavoleo, da su tvoji neprijatelji silni i mnogobrojni, a da si ti sam i nemoćan, da moraš mnogo raditi i preduzeti veliki napor da bi dostigao taj cilj, ne slušaj je, nego misli ovako: Moram raditi, ali to nije tako mnogo; moram uložiti napor, ali ne tako veliki i to neće trajati tako dugo. Misli da ćeš sresti neprijatelje, ali ne tako mnogobrojne, nego samo jednog i da si ti, zahvaljujući Božjoj pomoći, koja je uvek uza te, daleko jači od njega. Ako budeš tako činio, nemar će početi da odstupa od tebe. Na njegovo će mesto, pod uticajem dobrih misli i osećanja, malo po malo doći revnost i najzad će zavladati svim moćima tvoje duše i tela.
Tako postupaj i kada je u pitanju molitva. Ako moraš stajati na molitvi čas i učini ti se da je to teško, to, pristupajući molitvi, ne misli da ćeš stajati čitav čas, nego samo četvrt časa, a pošto neprimetno odstojiš moleći se tih četvrt časa, reci sebi: Moliću se još četvrt časa, to nije tako mnogo. Zatim učini to isto s trećom i četvrtom četvrti, i tako ćeš završiti molitvu ne osećajući teškoću i napor. Ako koji put u toku molitve osetiš toliku tegobu da to već smeta molitvi, onda je prekini za čas, pa joj se kasnije ponovo vrati i dovrši je.
Tako postupaj i s ručnim radovima i sa svim onim što ti je naređeno da izvršiš. Učiniće ti se da je tih poslova mnogo, oneraspoložićeš se i opustiti ruke. Zato ne misli o mnoštvu poslova, nego, ohrabrivši srce, prilegni na prvi posao i radi ga svom usrdnošću kao da drugih poslova uopšte i nema i svršićeš ga mirno. Potom, isto tako, pristupi i ostalim i sve ćeš ih mirno i bez uzrujavanja i užurbanosti obaviti.
Ako ne počneš tako savlađivati osećanje tegobe od rada koje preda te iznosi neprijatelj, nemar će te najzad potpuno osvojiti, te ćeš, ne samo kad moraš preuzeti kakav posao, nego i kad se on samo izdaleka pomalja, osećati kao da ti je čitava planina na plećima. Osećaćeš se opterećenim i mučićeš se kao neko ko je zapao u bezizlazan položaj. Tako ni za vreme mira nećeš imati mira i bez posla osećaćeš se preopterećen poslovima.
Zato, dete, znaj da bolest lenosti i nerada razara malo po malo svojim otrovom ne samo početne i male izdanke, iz kojih bi se vremenom mogle razviti dobre navike, nego i one koje su već davno stečene i služe za osnov pobožnog života. Kao što crv malo po malo nagriza drvo, tako i ona vremenom neosetno uništava i istrebljuje same osnovne niti duhovnog života. Pomoću nje đavo rasprostire zamke i mreže iskušenja na svakog čoveka. Sa osobitim pak staranjem i lukavstvom preduzima to protiv revnitelja u duhovnom životu, jer zna da se lenjivac i neradnik lako podaje pohotama i pada, kao što je napisano: Besposleni živi u pohotama.
Zato bdi neprestano, moli se i revnuj u dobru, kao što priliči hrabrom borcu. Željna je duša lenjivčeva (Prič. 13,4). Ne sedi skrštenih ruku, odlažući šivenje svadbenog ruha do časa kad budeš morao u punoj svečanoj opremi izići u susret ženiku Hristu Gospodu. Govori sebi svaki dan da je sada u našim rukama, a sutra u rukama Božjim i da Onaj Koji ti je poklonio jutro nije vezao Sebe obećanjem da će ti dati i veče. Nikako ne slušaj zlog duha kada ti bude šaptao: „Pokloni meni današnji dan, a Bogu daj sutrašnji“. Ne čini to nipošto, nego sve časove svoga života provodi onako kako je ugodno Bogu. Pomišljaj da ti se posle ovoga časa drugi možda neće ni dati i da ćeš za svaki minut ovoga sata biti dužan dati najpodrobniji odgovor. Razumej da je to vreme kojim raspolažeš toliko dragoceno da se ne može proceniti, i ako ga potrošiš uludo doći će čas kada ćeš ga tražiti i nećeš ga naći. Smatraj taj dan izgubljenim jer, premda si činio dobra dela, nisi savladao svoje rđave želje i sklonosti.
Završavam ove savete ponavljajući apostolsku zapovest: Bori se u dobroj borbi vjere svagda (Tim. 6,12). Jer često biva da jedan čas revnosnog truda izvojuje raj i da ga jedan čas nerada gubi. Budi marljiv ako želiš da zasvedočiš koliko je jaka tvoja nada u spasenje pred Bogom. Ko se uzda u Gospoda izobilovaće (Prič. 28,25).

Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *