NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » NEVIDLJIVA BORBA – KNJIGA ZA MONAHE I MONAHINJE

NEVIDLJIVA BORBA – KNJIGA ZA MONAHE I MONAHINJE

 

NEVIDLJIVA BORBA
KNJIGA ZA MONAHE I MONAHINJE
 
KAKO ĆEŠ SAVLAĐIVATI TELESNE STRASTI
 
S telesnim se strastima moraš boriti na osobit način.
Pre iskušenja treba da izbegavaš prilike koje dovode do iskušenja i strasti. Ovde važi pravilo: izbegavaj po svaku cenu slučajeve koji mogu da pomute mir tvoga tela, a osobito izbegavaj susret s licima drugog pola. Ako koji put budeš morao da govoriš s njima, govori malo i gledaj da se na tebi ogleda ne samo skromnost nego i izvesna strogost. Neka u tvojim rečima bude više uzdržanosti i hladnoće nego ljubaznosti.
Ne veruj neprijatelju nikada (12, 10), govori premudri Sirah. I ti nikada ne veruj svome telu. Jer kao što gvožđe rađa rđu, tako i naša povređena priroda tela rađa zle i pohotne sklonosti. Kao što gvožđe rđa tako i pakost njegova (Sirah). Ne veruj, ponavljam, sebi u tom pogledu, makar da ne osećaš i da već davno nisi osećao žaoku tela. Jer se ona po koji put pritaji i ćuti po čitave godine ali je gotova da se pojavi u trenutku kada se i ne nadaš. I ukoliko se više pretvara i ne daje ni najmanjeg povoda za sumnju utoliko veću štetu nanosi kasnije i često pobeđuje do smrti.
Potrebno je isto tako bojati se osobito dodira sa onim licima drugoga pola s kojima se smatra da je dozvoljeno biti zajedno. Bilo što su nam rod, ili što su pobožna i puna vrlina, ili što su nas čime zadužila, te moramo prema njima biti pažljivi i zahvalni. Toga se treba čuvati zato što se u tom odnosu u kome nema straha i opreznosti skoro uvek uvlači čulna strast koja malo po malo proniče neosetno u dušu do najdubljih dubina i toliko zamračava um, da oni koji su toj bolesti podlegli počinju da ne smatraju ni za šta opasne povode za greh, kao što su: strasni pogledi, slatke reči, primamljivi pokreti i položaji tela, stiskanje ruku, od čega najzad padaju u sami greh i druge đavolske zamke iz kojih se kasnije nikako ne mogu osloboditi.
Beži, brate, od tog ognja, zato što je čovek kao barut. Ne misli samouvereno o sebi da si natopljen vodom dobre i snažne volje. Ne, nego misli da si suv, presuv barut i da ćeš za čas, čim osetiš taj oganj, buknuti. Ne uzdaj se u čvrstinu svoje revnosti ni u svoju gotovost da ćeš pre umreti nego što ćeš grehom uvrediti Boga.
Jer od čestog dodira i sedenja oči u oči, telesni će oganj malo po malo sasušiti rosu tvoje odlučnosti i nećeš ni primetiti kada te plamen telesne ljubavi bude obuzimao. A posle ćeš, hrleći grehu, prestati da se stidiš ljudi i da se bojiš Boga, i nećeš ni za šta smatrati čast i život, kao ni adska mučenja.
Zato se, ako iskreno želiš da ne padneš u ropstvo greha i ne platiš to duhovnom smrću na svaki način kloni takvog dodira sa licima koja ti mogu poslužiti za sablazan. Premudri Solomon naziva premudrim čoveka koji se boji i koji izbegava povode za greh. A onoga ko se mnogo i samouvereno uzda u sebe i ne čuva se, naziva nerazumnim: Mudar se boji i uklanja se od zla, a bezuman navire i slobodan je (Prič. 14,16). Zar nije na to ukazivao i Apostol kada je zapovedao Korinćanima: Bežite od bluda (I Kor. 18).
Kloni se nerada i lenosti, pazi dobro na svoje pomisli i mudro vodi svoja dela.
Ne oglušuj se o savete nastojatelja i duhovnih otaca, nego im se rado i odmah povinuj u svemu i ispunjavaj s gotovošću sve što ti narede, a naročito ono što će ti služiti za skrušenost i što je protivno tvojoj volji i tvojim sklonostima.
Nikad ne dozvoljavaj sebi da sudiš smelo o bližnjem, nikoga ne osuđuj, osobito za ovaj greh o kome govorimo, čak i kad javno padne u njega, nego se sažali nad njim. Ne ljuti se na grešnika i ne smej se nad njim, nego neka ti njegov pad posluži kao pouka za smernost. Znajući da si i sam slab i sklon zlu, govori sebi: danas je pao on, a sutra ću pasti ja. Ako budeš brz da osudiš i prezreš drugoga, Bog će te zato teško kazniti i dozvoliće da padneš u isti greh za koji osuđuješ drugoga. Rečeno je: Ne sudite da vam se ne sudi (Mat. 7,1). Bićeš osuđen da padneš da bi na delu uvideo pogubnost gordosti i da bi posle toga s poniznošću tražio lek od dva zla: gordosti i bluda. No ako te Bog po Svojoj milosti sačuva od pada, te održiš svoju misao čednom, ipak, ako si osuđivao, ne osuđuj više i ne uzdaj se u sebe, nego radije strahuj i ne veruj u svoju postojanost.
Pazi na sebe i bdi nad sobom. Ako si dobio kakav dar od Boga ili si u povoljnom duhovnom stanju, nemoj se samouvereno poneti i misliti za sebe da predstavljaš nešto, da te neprijatelji ne smeju napasti i da ćeš ih odbiti čim se usude da ti se približe. Čim to pomisliš, pašćeš kao jesenji list s drveta.
Eto šta moraš činiti pre no što nastupi iskušenje.
A evo šta moraš činiti za vreme samog iskušenja: pronađi brzo uzrok zašto nastaje borba i odmah ga odstrani. Uzroci mogu biti unutrašnji i spoljašnji. Spoljašnji su: sloboda očiju, slatke reči, a isto takve po sadržaju i po melodiji pesme, lepe i od finih materija haljine, prijatni mirisi, slobodno ponašanje i slobodni razgovori, dodiri i stiskanje ruku, igranje i tome slično. Kao lek protiv svega toga služi: skromno oblačenje, odsutnost želje da se vidi, čuje, oseti, kaže i dodirne išta od onoga što prouzrokuje strast. Kao što je već rečeno, naročito valja izbegavati opštenje sa licima drugog pola.
Unutrašnji su uzroci: život u izobilju i neradu u kome sve telesne želje dobijaju puno zadovoljenje, a zatim grešne misli, koje dolaze ili sećanjem na ono što se videlo, čulo i doživelo, ili pod uticajem duhova zlobe.
Protiv provođenja života u obilju i neradu služi: post, bdenje, telesni trud, pokloni do iznemoglosti i druga dragovoljna zamaranja tela, što savetuju i naređuju mudri i iskusni sveti oci. A protiv grešnih pomisli, ma od čega dolazile, služe za lek razna duhovna zanimanja koja odgovaraju tvome stanju kao: čitanje svetih i za dušu korisnih knjiga (osobito sv. Jefrema Sirina, Lestvičnika, zbirke „Dobrotoljublje“ i drugih), zatim pobožna razmišljanja i molitve.
Kad počnu da te napadaju grešne misli, moli se za spas Raspetom Gospodu ovako: „Isuse, Gospode moj, pohitaj mi u pomoć i ne dopusti neprijatelju da me zarobi“. Potraži brzo krst, ljubi na njemu rane Gospoda Koji je radi nas razapet i govori im s ljubavlju:
„Dragocene rane, najsvetije rane, prečiste rane, ranite izgubljeno moje srce i ne dozvolite mi da vas ožalostim i naružim svojom prljavštinom“.
Kada se u tebi roje grešne misli, nemoj kao što neki preporučuju, predstavljati sebi nečistotu telesnih grehova, ni grižu savesti koja iza njih dolazi, ni gubitak čistote i časti, niti što slično. Ne trudi se da razmišljaš o tome jer takvo razmišljanje nije uvek pravo sredstvo za odolevanje iskušenju, nego naprotiv može još više raspiriti borbu i čak dovesti do pada. Jer, iako se ovde um protivi strasti, ipak se mislima vezuje za predmete prema kojima srce nije ravnodušno, te se ono naslađuje njima, a to već znači unutrašnji pad. Ne čini tako! Nego misli o nečemu drugom što će skrenuti pažnju na drugu stranu i sasvim otrezniti srce. Misli na život i stradanja Gospoda Isusa, Koji je radi nas uzeo telo, o neminovnom času smrti, o strašnom času poslednjeg suda.
Ako se dogodi, a to češće biva, da te grešne misli i dalje silno napadaju, ne boj se i ne prestaj da razmišljaš o tome.
Razmišljanje prekidaj češće ovakvom ili sličnom molitvom: „Oslobodi me, Tvorče i Izbavitelju, od ovih neprijatelja, u slavu Tvojih stradanja i Tvoje neiskazane dobrote“. Tom ili sličnom molitvom i završi svoje razmišljanje.
Dobro je da uopšte ne misliš na te stvari, jer predstava o njima nije bezopasna. Ne zadržavaj se na razgovoru o njima, da bi tobož video da li ti se duša povodi za njima ili ne. Takav opit, premda naizgled dobar, ustvari je zamka đavola koji na ovaj način hoće da te što više zadrži da misliš na to i da te tim putem navede na greh ili bar da te baci u malodušnost.
Umesto svih razmišljanja o onome što te smućuje, otidi i ispovedi sve podrobno duhovnom ocu i onda neka nastane mir u tvom umu i srcu. Ne uznemiravaj sebe nikakvim pitanjima, nego se zadovolji rešenjem duhovnika. Samo, otkrij mu sve što je zbunjivalo i što te zbunjuje ne skrivajući ništa i ne dopuštajući stidu da ti veže jezik. Neka ti i to posluži za sticanje smirenosti, jer ako u svakoj borbi s neprijateljima imamo potrebu za dubokom skrušenošću, koliko nam je tek ona potrebna za vreme borbe s telesnim strastima? Tim pre što je samo ovo iskušenje u većini slučajeva plod gordosti ili kazna za gordost. Zato sv. Jovan Lestvičnik i kaže da ko je pao u blud ili drugi kakav telesni greh, taj je pre toga pao u gordost i da mu je Bog dopustio da padne da bi se ponizio: „Gde je nastao pad, onde se prvo uselila gordost, jer je gordost prethodnica pada“. I još: „Pad je kazna gordome“.
Najzad, kad se utišaju grešne misli i iskušenje prođe, postupaj ovako: ma koliko ti izgledalo da si slobodan od telesne borbe i ma koliko bio u to uveren, ipak se svesrdno staraj da držiš daleko svoj um i svoju pažnju od lica koja su bila povod iskušenju. Ni u kom se slučaju ne odazivaj pozivu da se vidiš s njima pod izgovorom da si rod, ili što su te osobe tobože i tvoji dobrotvori. Shvati da je to samo prevara naše iskvarene prirode i zamka lukavog neprijatelja koji se i tu pretvara u svetlog anđela da bi nas bacio u tamu (sr. II Kor. 11,14).

Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *