НЕВИДЉИВА БОРБА – КЊИГА ЗА МОНАХЕ И МОНАХИЊЕ

 

НЕВИДЉИВА БОРБА
КЊИГА ЗА МОНАХЕ И МОНАХИЊЕ
 
ПРЕДГОВОР
 
Никодим Агиорит (1748-1809) био је монах манастира Дионисијата у Светој Гори Атонској. Као писац заузима видно место у историји аскетске књижевности. У сарадњи са коринтским епископом Макаријем објавио је 1782. године у Венецији избор текстова из светоотачких и аскетских списа под називом Филокалија (Добротољубље). То је и данас књига преко које се монаси упознају са најлепшим одељцима аскетске књижевности.
Проучивши практику духовног усавршавања како код источних тако и код западних монаха, Никодим Агиорит је објавио у Венецији 1796. год. и своју другу књигу “Аоратос полемос” (Невидљива борба). Та књига представља универзално хришћанско искуство о начину духовног усавршавања.
Пре неколико година (31. маја 1955) Васељенска патријаршија донела је одлуку да се Никодим Агиорит, због свога светог живота и велике помоћи коју је својим списима указао хиљадама душа које се спасавају, уврсти у ред светитеља Православне цркве.
Дело Никодима Агиорита популарисао је у нашем словенском свету прво његов савременик Пајсије Величковски (1722-1794). O. Пајсије је био Украјинац, подвизавао се најпре у руском скиту Св. Илије на Атону, а затим је прешао у манастир Њамцу (Молдавија), одакле је живо радио како у Русији тако и у Румунији на оживљењу атонских монашких традиција. Он је већ 1793. године приредио словенско-руско издање Добротољубља које је те године штампао у Петрограду. Касније је проширено издање Добротољубља издао на руском језику у 5 великих томова епископ Теофан Затворник. Епископ Теофан је превео на руски и Невидљиву борбу.
Даровити млади српски монах Јован Рапајић (1910- 1945) дао је иницијативу да се Невидљива борба преведе с руског и на наш језик, што је још пре двадесетак година и учињено. Умножена на писаћој машини у десетину примерака, Невидљива борба се читала по нашим већим манастирима као поучно штиво за монахе и монахиње. Захваљујући разумевању и помоћи Светог архијерејског синода појављује се, ево, сада и као штампана књига са жељом да послужи нашим монасима, монахињама и свима побожним вернима као руководство на путу духовног усавршавања.
 
Предговор првом издању, 1962.
 
У том истом циљу сада се, ево, приступило и њеном другом издању.
У Београду, о Васкрсу 2001.

Comments are closed.