NEVIDLJIVA BORBA – KNJIGA ZA MONAHE I MONAHINJE

 

NEVIDLJIVA BORBA
KNJIGA ZA MONAHE I MONAHINJE
 
PREDGOVOR
 
Nikodim Agiorit (1748-1809) bio je monah manastira Dionisijata u Svetoj Gori Atonskoj. Kao pisac zauzima vidno mesto u istoriji asketske književnosti. U saradnji sa korintskim episkopom Makarijem objavio je 1782. godine u Veneciji izbor tekstova iz svetootačkih i asketskih spisa pod nazivom Filokalija (Dobrotoljublje). To je i danas knjiga preko koje se monasi upoznaju sa najlepšim odeljcima asketske književnosti.
Proučivši praktiku duhovnog usavršavanja kako kod istočnih tako i kod zapadnih monaha, Nikodim Agiorit je objavio u Veneciji 1796. god. i svoju drugu knjigu „Aoratos polemos“ (Nevidljiva borba). Ta knjiga predstavlja univerzalno hrišćansko iskustvo o načinu duhovnog usavršavanja.
Pre nekoliko godina (31. maja 1955) Vaseljenska patrijaršija donela je odluku da se Nikodim Agiorit, zbog svoga svetog života i velike pomoći koju je svojim spisima ukazao hiljadama duša koje se spasavaju, uvrsti u red svetitelja Pravoslavne crkve.
Delo Nikodima Agiorita popularisao je u našem slovenskom svetu prvo njegov savremenik Pajsije Veličkovski (1722-1794). O. Pajsije je bio Ukrajinac, podvizavao se najpre u ruskom skitu Sv. Ilije na Atonu, a zatim je prešao u manastir Njamcu (Moldavija), odakle je živo radio kako u Rusiji tako i u Rumuniji na oživljenju atonskih monaških tradicija. On je već 1793. godine priredio slovensko-rusko izdanje Dobrotoljublja koje je te godine štampao u Petrogradu. Kasnije je prošireno izdanje Dobrotoljublja izdao na ruskom jeziku u 5 velikih tomova episkop Teofan Zatvornik. Episkop Teofan je preveo na ruski i Nevidljivu borbu.
Daroviti mladi srpski monah Jovan Rapajić (1910- 1945) dao je inicijativu da se Nevidljiva borba prevede s ruskog i na naš jezik, što je još pre dvadesetak godina i učinjeno. Umnožena na pisaćoj mašini u desetinu primeraka, Nevidljiva borba se čitala po našim većim manastirima kao poučno štivo za monahe i monahinje. Zahvaljujući razumevanju i pomoći Svetog arhijerejskog sinoda pojavljuje se, evo, sada i kao štampana knjiga sa željom da posluži našim monasima, monahinjama i svima pobožnim vernima kao rukovodstvo na putu duhovnog usavršavanja.
 
Predgovor prvom izdanju, 1962.
 
U tom istom cilju sada se, evo, pristupilo i njenom drugom izdanju.
U Beogradu, o Vaskrsu 2001.