NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » NEVIDLJIVA BORBA – KNJIGA ZA MONAHE I MONAHINJE

NEVIDLJIVA BORBA – KNJIGA ZA MONAHE I MONAHINJE

 

NEVIDLJIVA BORBA
KNJIGA ZA MONAHE I MONAHINJE
 
KAKO SE TREBA BORITI PROTIV SVOJE ČULNE VOLJE I ŠTA VALJA PREDUZIMATI DA NAM VRLINA POSTANE NAVIKA
 
Svaki put kada se boriš da li da se povedeš za svojom čulnom, strasnom voljom ili za voljom Božjom, postupi ovako:
1) Čim osetiš da se u tebi budi čulna i strasna volja, odmah joj se usprotivi, ne povodi se za njom ni najmanje, uguši je i odbaci od sebe.
2) Da bi u tome uspeo, omrzni je odmah kao neprijatelja koji hoće da ti pogubi dušu.
3) Ali ne zaboravljaj pri tom da pozoveš u pomoć Gospoda i umoliš da ti da snage za to, jer bez Njega ne možeš ništa postići.
To troje pomoći će ti da pobediš strasnu želju.
Ali to je samo odbijanje neprijatelja. Ako želiš da ga potpuno uništiš, učini nešto što je sasvim suprotno od onoga na što te je navodila strasna želja, i, ako je moguće, zapovedi sebi da to činiš uvek. Ovo poslednje će te najzad sasvim izbaviti od ponovne pojave iskušenja te vrste.
Da objasnimo to primerom. Predstavimo da te je ko čime ožalostio, da si se oneraspoložio, razdražio i zaželeo da mu se osvetiš. Pazi dobro i pohitaj da saznaš da te to ne vodi dobru, zato zauzmi borbeni stav i brani se.
1) Saseci sve to još u korenu i ne dozvoli volji da stane na tu stranu, tobož pravu. To znači usprotiviti se.
2) Ali neraspoloženje, razdraženost i želja za osvetom još uvek su gotovi da napadnu. Zato ih omrzni kao neprijatelje iz želje da sačuvaš sebe, tako da možeš iskreno reći: Mrzim na laž i gadim se na nju (Ps. 119,163) ili: Punom mrzošću mrzim na njih; neprijatelji su mi (Ps. 139,22). To je veliki udar za njih i oni će se odbiti, ali neće iščeznuti.
3) Zatim zavapi Gospodu: Bože, pohitaj da me izbaviš, Gospode, da mi pomogneš (Ps. 70,1). I ne prestaj vapiti dok ne nestane ni traga od neprijateljskih napada i dok ne zavlada mir u duši.
4) Kad se tako umiriš, učini onome ko te je ožalostio nešto po čemu će uvideti tvoje dobro raspoloženje prema njemu. Reci mu lepu reč, učini mu prijateljsku uslugu i tome slično. To će biti ispunjenje onoga što zapoveda sveti car David: Kloni se zla, i učini dobro (Ps. 34,14).
Kad se tako postupa, onda vrlina čoveku prelazi u naviku i služi za oklop protiv rđavih sklonosti. A to je za neprijatelja potpuni poraz i propast.
Sve čini s čvrstom unutrašnjom odlučnošću da bi se rđave sklonosti zauvek onemogućile.
Trudi se, isto tako, da i u drugim slučajevima proizvedeš i ukoreniš u sebi odgovarajuća osećanja i raspoloženja. To će izagnati strast iz srca i zameniti je protivnom vrlinom, što je cilj duhovnog života.
Izneću ti opšte uputstvo svetih otaca za sve slučajeve.
U našoj duši postoje tri moći: misaona, osećajna i razdražljiva. Pošto su te tri moći povređene, rađaju se od njih tri vrste grešnih misli i sklonosti. Od misaone proističu zle misli neverovanja, nezahvalnosti prema Bogu i roptanja protiv Boga, zaboravljanje Boga, neznanje božanskih istina, nerazumnosti i grešne misli svake vrste. Od osećajne moći proističu zle sklonosti slastoljublja, slavoljublja, srebroljublja u svim njihovim mnogobrojnim oblicima, što sve opet predstavlja vrstu ugađanja sebi. Od razdražljive moći proističu pomisli gneva, mržnje, zavisti, osvete, zluradosti, zlobe i uopšte zle misli.
Sve te misli i sklonosti moraš pobeđivati na već pokazati način, to jest, starajuđi se da im uvek protivstaviš osećanja i raspoloženja koja su im potpuno suprotna:
neverovanju – tvrdu veru u Boga, roptanju – iskrenu blagodarnost Bogu za sve, zaboravljanju Boga – neprestano sećanje na Boga koji je svuda i sve održava.
neznanju – duboko sozercanje svih spasonosnih hrišćanskih istina, nerazumnosti – jasno razlikovanje dobra od zla, hulnim pomislima – hvaljenje i slavljenje Boga, slastoljublju – post i uzdržavanje svake vrste, slavoljublju – smernost i želju da budeš neznan, srebroljublju – zadovoljstvo malim i ljubav prema siromaštvu, gnevu – krotkost, mržnji – ljubav, zavisti – radovanje tuđem dobru, osveti – praštanje, zluradosti – sažaljenje, zlobi – nezlobivost. Sabraću sve to sa sv. Maksimom u nekoliko reči: „Ukrasi svoju misaonu moć neprestanim sećanjem na Boga, molitvom i poznavanjem božanskih istina; osećajnu moć – odrečenjem sebe i oslobođenjem od svakog ugađanja sebi, a razdražljivost ljubavlju, i budi uveren – svetlost se tvoga uma nikada neće pomračiti i pomenute zle misli neće u tebi imati mesta“. Ako budeš jutrom, večerom i u toku čitavog dana budio u sebi nebrojena blagodarna osećanja i raspoloženja, nevidljivi neprijatelji ti se neće približiti, jer ćeš ličiti na vojskovođu koji neprestano vrši smotru svoje vojske i postrojava je u bojni red, a na njega nije savetno napadati. I to neprijatelji znaju.
Samo tim putem – suprotstavljanjem vrlina strastima – možeš iskoreniti strasti iz sebe i zauzeti siguran stav. Jer dok korenje strasti ostaje u čoveku, ono će uvek puštati izdanke i gušiti i onemogućavati vrline.
Tu se čovek stalno izlaže opasnosti da ponovo padne u ranije grehove i upropasti sve što je postigao.
Zato se bori na pokazani način sve dok ne uništiš i ne istrebiš strasnu naviku protiv koje ustaješ, jer kao što je ova navika ojačala čestim ponavljanjem, tako je za njeno slabljenje i uništenje potrebno neprekidno praktikovati vrlinu koja joj je protivna, koja se s njom bori i pobeđuje je. Ako se ta vrlina bude uporno praktikovala, strasna navika slabi i gine, a vrlina i navika da se čini dobro sve se više ukorenjuje. Nije potrebno da ti kažem i to da je za postizanje dobre navike neophodno činiti više dobrih dela nego što je za rđavu naviku potrebno činiti zlih, zato što se rđave navike brže ukorenjuju, pošto imaju za pomoćnika greh koji živi u nama. To je ugađanje sebi. Zato ma kako da ti se napor učini teškim, ti ga, znajući slabost svoje dobre i jačinu svoje strasne volje, ne prekidaj nego primoravaj sebe na taj napor. Neka je tvoj rad u početku i nesavršen, ali on će održavati tvoju hrabrost u borbi i probijati put pobedi.
Bori se junački ne samo sa jakim nego i sa malim i slabijim napadima strasti. Jer mali napadi krče put velikim, osobito kada pređu u naviku. Iskustvo je više puta potvrdilo da kada se ko ne stara da izbaci iz srca male strasne želje, pošto je već pobedio velike, taj će se izložiti iznenadnom i neočekivanom i tako snažnom napadu neprijatelja da neće odoleti, nego će pasti još dublje nego ranije.
Napominjem ti još da moraš sasecati i odbacivati od sebe svaku privezanost za ma šta (ma to bilo i dozvoljeno ali ne i neophodno), čim samo primetiš da to slabi odlučnost tvoje volje, otklanja tvoju pažnju od tebe i kvari poredak pobožnog života koji si ustrojio, kao što su na primer: šetnje, poznanstva, razgovori, večere, ručkovi, spavanje i slično. Mnogo ćeš koristi imati od toga, naučićeš se da pobeđuješ sebe i u svemu drugom, postaćeš snažniji i iskusniji u borbi sa iskušenjima, izbeći ćeš mnoge i mnoge zamke zlog duha, koji ume da ih postavlja na tim na izgled bezopasnim stazama, i, veruj, činićeš ono što je ugodno Bogu.
Ako poslušaš moje savete i hrabro otpočneš izvršavati pomenute svete podvige, budi uveren da ćeš za kratko vreme postići uspeh i postati istinski, a ne lažno i samo po imenu, duhovan. No znaj da je protivljenje samome sebi u ovom slučaju neophodni zakon, koji isključuje svako samonaslađivanje, čak i u duhovnom smislu. Ako mešaš jedno s drugim, ili činiš samo ono što ti je prijatno, makar to bilo i duhovne prirode, pokvarićeš čitavu stvar. Trudićeš se ali nećeš imati koristi: donećeš samo cvet bez ploda i ni u čemu se duhovnom stvarno ni sigurno nećeš ustaliti. Izgledaće da imaš nečeg duhovnog ali ustvari toga neće biti. Jer sve istinski duhovno dolazi blagodaću Svetoga Duha, a blagodat se nastanjuje samo u onima koji su razapeli sebe dobrovoljnim stradanjima i lišavanjima bez ikakvog žaljenja sebe i kroz to se sjedinili sa raspetim za njih Gospodom Spasiteljem našim.

Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *