NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Žitija svetih » NESVETI A SVETI (I DRUGE PRIČE)

NESVETI A SVETI (I DRUGE PRIČE)

NESVETI A SVETI (I DRUGE PRIČE)

OTAC ANTIPA

Osim akiminskog Psaltira, u manastirima postoji još jedna naročita služba – čitanje molebana s akatistima. To znači da se uobičajenom molebanu dodaju službe ovim ili onim svetiteljima. Ni u drevnim ustavima, ni u praksi drugih pravoslavnih zemalja toga, čini se, nema, već samo kod nas, u Rusiji. Ali narod je te službe veoma zavoleo pa su u Pečorama naručivali mnogo akatista, ponekad po petnaest-dvadeset, tako da je bogosluženje ponekad trajalo i više od tri sata.
Za mlade monahe ove jednolične, dugotrajne službe bile su veliki teret. To je i moglo da se razume: akatisti su namenjeni domaćem čitanju a sastavljali su ih vrlo različiti ljudi – ponekad veliki crkveni pesnici, a ponekad blagočestive provincijske gospođice, tako da tekstovi akatista, najblaže rečeno, nisu uvek savršeni. Mladi jeromonasi zato su često pokušavali da se tih molebana nekako oslobode.
Na njihovu sreću, bio je u Pečorama jedan čovek koji je u svakom trenutku bio spreman da zameni takvoga obrazovanog sabrata kad na njega dođe red da služi službu. Zvao se arhimandrit Antipa. U manastir je došao odavno, posle rata, grudi punih ratnih odlikovanja, i postao duhovni sin starca shiigumana Save, kojem je bio odan, što se kaže, do groba.
Bez obzira na impozantnu spoljašnjost (a izgledao je otac Antipa kao silni stari lav plamenoriđe guste grive), ovaj je sveštenomonah bio neobično dobroćudan i uvek sa svima ljubazan. Niko ga nije video ljutitog ili razdražljivog uprkos tome što mu je mnoštvo najrazličitijih ljudi svakoga dana Dolazilo na ispovest, po savet, a često i samo na razgovor oduška radi. Zbog te njegove dobrote mnogi su nastojali da dopadnu njemu na ispovest. A njemu samom drago – sve će grehe oprostiti i svojom svešteničkom vlašću od njih ih zauvek razrešiti! E, to je bila sreća!
Uza sve to, otac Antipa čitao je i Psaltir po Akimitskom tipiku. Ako se događalo da neko od bratije zbog bolesti ili poslušanja, a katkad i iz nemara, propusti svoj sat čitanja, otac Antipa sam će sve obaviti umesto njega i nikada nikoga neće prekoriti iako ga je i samog čekalo, tokom noći, bar tri sata čitanja Psaltira.
Pa ipak, najveću milinu ocu Antipi donosili su molebani s akatistima. On je na tim beskonačnim službama sav sijao i pritom obavezno dodavao još tri do pet pomenika, svaki težak bar kilogram. Tako se radovao i tako duboko osećao koliko su crkvene molitve važne i za žive i usopše! Narod je takođe veoma voleo te njegove službe.
Ali došao je dan kad otac Antipa, zbog tegoba s nogama, više nije mogao da stoji na molebanima. Otac namesnik obznanio je tada da se arhimandrit Antipa oslobađa vršenja tih obaveza.
Poslednju svoju službu otac je održao sav u suzama. Plakao je i verni narod, žalio što na akatistima više neće biti takvoga molitvenika. Ozbiljno su se zabrinuli i mladi jeromonasi, odmah procenivši koliko će dugačkih molebana sad oni morati da služe, bez oca Antipe. Radovali su se samo iskušenici-prislužnici: među sveštenomonasima više nije bilo onih koji su voleli da čitaju akatiste i pomenike tako da im se ne vidi ni kraja ni konca. Sad će iskušenici konačno na vreme stizati na ručak.
Ali ipak, najviše od svih žalio je otac Antipa. On ne samo što je sada služio svoj poslednji moleban nego se i u budućnosti lišavao prilika da čita toliko mu za srce prirasle akatiste. Stvar je bila u tome što se knjige s akatistima (tako se i zovu – akatisnici) u to vreme nisu štampale u našoj zemlji – manastiri su imali samo debele sveske s tim tekstovima, koje su prepisali marljivi parohijani. Dragocene sveske čuvale su se u naročitom koferčetu, a koferče, nekad potpuno na raspolaganju ocu Antipi, od sada prelazi u nadležnost drugih sveštenomonaha.
Pred kraj te najtužnije službe u životu oca Antipe u Mihajlovski hram ušla je grupa stranih turista. Izgleda da su to bili potomci ruskih emigranata jer su se – mada su izgledali kao odnegovani stranci – i krstili i ikone celivali ispravno, kao naši. Pošto su se pomolili, poklonici se spremiše da idu, kad jedna žena iz tašne izvadi neku knjigu i, izdaleka je pokazavši ocu Antipi, spusti na stepenik amvona ispred oltara.
Kad je otac Antipa napuštao hram, praćen uplakanim staricama, setio se ostavljene knjige. Sagnuo se stenjući, podigao je i otvorio. Bio je to akatisnik na crkvenoslovenskom jeziku, izdat u Briselu.
Od tada pa do same svoje smrti otac Antipa nije se odvajao od te knjižice – zamenila mu je celo ono dragoceno koferče. Knjiga, iako mala, bila je štampana na tankom papiru, pa je, na radost starog oca, sadržala mnoštvo akatista.
Viđali smo otad ovog ogromnog riđeg monaha kako sa svojom knjižicom sedi udobno smešten na klupici, na Svetom brdu, i stavivši velike naočari usrdno se moli.
Pred smrt, otac Antipa pao je u postelju. U manastirskoj bolnici često su ga ispovedali i pričešćivali, ali na sam dan svoje smrti skupio je snagu da ustane. Uzeo je krst s Jevanđeljem i otišao u pešteru – na grob svoga duhovnika, shiigumana Save. Onde se otac Antipa ispovedio davno umrlom omiljenom starcu za ceo proživljeni život i izmolio njegove molitve za dalek put. A zatim se vratio u bolnicu – da umre.
Kad sam stigao iz Moskve, na njegovu sahranu, bio sam iznenađen što kovčeg nisam našao tamo gde se u Pečorama novoprestavljeni stavlja za trodnevnu molitvu pred sahranu – u kapeli za osvećenje vodice. Ispostavilo se da se kapela kreči, pa su kovčeg oca Antipe stavili u pešteru, tik uz grob shiigumana Save. Čak ni smrt, koliko god se trudila, nije, eto, mogla da ih razdvoji. Tu su ga, odmah pored, i sahranili.
Sada su otac Antipa i njegov duhovnik otac Sava zajedno: i moštima – na zemlji, i duhom – u Carstvu Nebeskom.
Ne kažem „moštima“ zato što ne znam da se pre crkvene kanonizacije niko ne može proglasiti za svetitelja, već samo stoga što se zemni ostaci svakog preminulog pravoslavnog hrišćanina u Crkvi nazivaju moštima. Premda to malo ko zna.

Preveo Petar Bunjak

6 komentar(a)

  1. Slava Gospodu!

  2. Slatko nasmejala. Dobro zamislila… I malo zaplakala. I ponovo, ponovo čitala.
    Slava Bogu za sve!

  3. Hvala Gospodu Bogu na ovakvim rečima. Posle prvih par pročitanih stranica, otišao sam da uzmem sebi štampani primerak. Svakako jedno od najčitljivijih dela koja približuju spoznaju o Bogu.

  4. Pomaže Bog svima !
    Dali znate imali tonska knjiga neđe da se nađe !

  5. poštovani,
    zahvaljujem vam na latičnom izdanju ove predivne knjige i molim odgovor kako i gdje je moguće da je kupim za početak 5 komada. živim u Zagrebu (ja sam pročitala knjigu) ali bih ju rado poklonila dragim ljudima koji nažalost neznaju ćirilicu.
    još jednom zahavaljujem i srdačo pozdravljam!

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *