NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Žitija svetih » NESVETI A SVETI (I DRUGE PRIČE)

NESVETI A SVETI (I DRUGE PRIČE)

NESVETI A SVETI (I DRUGE PRIČE)

VASILIJE I VASILIJE VASILJEVIČ

Na početku devedesetih godina u Donski manastir je s vremena na vreme dolazio jedan parohijan. Nazvaćemo ga Vasilije. Bio je to čvrsto nabijen debeljko, uspešan privatnik i, nesumnjivo, vernik. Ali imao je jednu čudnu osobinu. Navadio se da pošto-poto sve u svom životu čini po molitvama i blagoslovu naročitih duhonosnih sveštenika i staraca. Pročitao je to u nekoj knjizi.
Neko bi se upitao – šta je u tome loše. Evo šta. Ako bi sveštenik Vasiliju savetovao nešto što mu ne bi bilo po volji, ovaj bi se odmah bacao na potragu za drugim duhovnikom, sve dok naposletku ne bi isterao potrebne mu „blagoslove“. Tada bi se potpuno umirio a toga sveštenoslužitelja odmah proglašavao za ispravnog i duhonosnog.
Na svaki način nastojali smo da ga zbog ovoga postidimo. Ali Vasilije je bio prefrigan i na naše prekore samo se lukavo smeškao. Mada, ruku na srce, njegova je vera u te, na silu pribavljene (a neretko, zašto kriti, i darovima kupljene) blagoslove bila više nego žestoka!
Vasiliju su u porodici rasle tri malene ćerke, ali on je dugo i strasno sanjao o nasledniku. Čak mu je i ime smislio – Vasjenjka. U čast Vasilija Velikog, naravno! Ne bi valjda bilo u njegovu čast, kako bi neki grešnici, skloni strasti osuđivanja, mogli da pomisle…
Vasilije je svaki čas ulagivački odlazio svim sveštenomonasima u manastiru i moljakao ih da mu daju nekakve naročite blagoslove kako bi mu žena najzad rodila dečaka. Sasvim smo mu razborito odgovarali da o takvim blagoslovima ne može biti ni govora, već da Vasilije sam treba usrdno da se moli kako bi Gospod, ako Mu je ugodno, ispunio njegovu molbu. Ali Vasilija ovakvi odgovori nisu nimalo zadovoljavali. Bile su mu potrebne garancije. Odvodio je sveštenike u stranu, ubeđivao ih da mu daju „ispravan“ blagoslov i šapatom uveravao u svoju spremnost da plati šta god da košta, samo da se u porodici pojavi dečak. Pošto kod nas nije uspeo, otišao je u Pečore, ali je i tamo dobio isti odgovor.
Svi su mislili da će se najzad smiriti. Ali nismo ga dobro znali. Vasilije se tada bacio u potragu za „istinskim“ molitvenicima, duhovnicima i starcima. I, kao što to već biva, prilično brzo ih je našao.
Jedan mudar čovek potpuno je tačno primetio: „Vrlo je lako postati starac: potrebno je samo poželeti.“ To jest, čovek treba da natušti obrve, zauzme dostojanstvenu pozu, pročuje se kao neumoljiv, sklon javnom raskrinkavanju, da počne malo-pomalo da prorokuje i deli blagoslove levo i desno – za takvim ćudljivcem navaliće mnogi. Ali, naravno, to nije starac, to je običan čovekougodnik.
Ukratko, Vasilije se u Moskvu vratio trijumfalno, s gomilom blagoslova i proročanstava o rođenju dečaka. Njegova žena ubrzo je doista zanela.
Neposredno pred porođaj Vasilije je namislio da ode na pokloničko putovanje u Svetu Zemlju. I to obavezno utroje! On sam, njegova supruga, koja je tada bila u devetom mesecu, i, naravno, dugo očekivani naslednik – Vasilije Vasiljevič, koji je još bio u materinoj utrobi.
Leto je bilo u jeku. Ni zdravome čoveku u to doba godine u Svetoj Zemlji nije lako zbog neizdržljive žege, a da ne govorimo o ženi u poslednjem mesecu trudnoće! Ali pobožni Vasilije bio je neumoljiv. Uvrteo je sebi u glavu da sa svojim još nerođenim naslednikom mora obići sva sveta mesta.
Bili su kod Groba Gospodnjeg. Popeli su se, sa sinom, na Golgotu. Vasilije, koji je već tada nežno komunicirao s naslednikom, tapkao je dlanom po ženinom trbuhu i, pognut, mrmljao:
– Vasilije Vasiljeviču! Osećaš li, evo nas na Golgoti!
Upute se zatim u Judejsku pustinju. Lutaju tako, lutaju svetim stazama žeženi pripekom. I penju se na Goru iskušenja. Vasilije se i ovde obraća svome sinčiću:
– Vasilije Vasiljeviču! Evo nas na Gori iskušenja!
Pred sam povratak popeli su se čak i na planinu Tavor. Kao pravi hodočasnik, Vasilije je, naravno, prezreo arapske taksiste, koji su pozivali turiste, pa je zajedno s Vasilijem Vasiljevičem vrh Tavora osvojio pešice. Onde je pogledom obuhvatio čudesan prizor koji se pružao s visine orlovog leta i uzviknuo:
– Vasilije Vasiljeviču! Mi smo na Tavoru!
Na aerodromu „Ben Gurion“ bilo je jasno da Vasilijevoj ženi svakog časa mogu početi trudovi. Ali odlučili su da se porodi, naravno, u Moskvi. Stvar se dodatno iskomplikovala time što našeg Vasilija izraelska carina nije puštala u avion. U Svetoj Zemlji on je odasvud uzimao svetinje. A kakve svetinje može skupljati pravoslavni hodočasnik? Kamen s Gore iskušenja, voda iz Genisaretskog jezera, voda iz reke Jordan, pesak iz Judejske pustinje, kamen iz Nazareta, zemlja iz Vitlejema, i tako dalje, i tako dalje. Drugi hodočasnici uzimali su pomalo, recimo, cvetić iz Galileje ili kamičak iz Jerusalima, a kod Vasilija se tih svetinja nakupilo bar tridesetak kilograma.
Ali dok su to za njega bile svetinje, dotle su za zaprepašćene izraelske carinike bili uzorci tla i vode sa cele teritorije Izraela. Nešto takvo videli su prvi put i kategorički odbili da Vasilija s takvim tovarom puste u Rusiju. No i naš Vasilije je kategorički odbijao da se iz drevnog Jerusalima bez svetinja vraća u svoj Treći Rim.
Naposletku carinici su shvatili da je pred njima, blago rečeno, velik čudak. I da njegova aktivnost neće bezbednosti države Izrael naneti nenadoknadivu štetu. Vasilije je propušten, a u Moskvi, pravo s aerodroma, njegova žena prebačena je u porodilište, gde je srećno rodila – devojčicu.
Preneraženost našeg junaka nije se mogla opisati.
Zamenili su decu! – vikao je. – Lekari-štetočine! Gde je moj Vasilije Vasiljevič?! Imam blagoslov! Starci su rekli da će biti dečak! Vratite mog Vasilija Vasiljeviča!
Na tome se ova priča završila. Vasilije mi je uskoro nestao iz vidokruga. Ne znam šta je sada s njim. Nadam se da se urazumio i izmolio sebi naslednika. Ili se pak pomirio s tim da je Gospod blagoslovio da se u njegovoj porodici rađaju samo divne predstavnice slabog pola.

Preveo Petar Bunjak

5 komentar(a)

  1. Slava Gospodu!

  2. Slatko nasmejala. Dobro zamislila… I malo zaplakala. I ponovo, ponovo čitala.
    Slava Bogu za sve!

  3. Hvala Gospodu Bogu na ovakvim rečima. Posle prvih par pročitanih stranica, otišao sam da uzmem sebi štampani primerak. Svakako jedno od najčitljivijih dela koja približuju spoznaju o Bogu.

  4. Pomaže Bog svima !
    Dali znate imali tonska knjiga neđe da se nađe !

  5. poštovani,
    zahvaljujem vam na latičnom izdanju ove predivne knjige i molim odgovor kako i gdje je moguće da je kupim za početak 5 komada. živim u Zagrebu (ja sam pročitala knjigu) ali bih ju rado poklonila dragim ljudima koji nažalost neznaju ćirilicu.
    još jednom zahavaljujem i srdačo pozdravljam!

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *