NESVETI A SVETI (I DRUGE PRIČE)

NESVETI A SVETI (I DRUGE PRIČE)

O GLUPIM GRAĐANIMA

IZ PROLOGA
U jednom vizantijskom gradu prejedeni, lenji žitelji toliko su izgubili svaki stid da su samozadovoljno činili svakojaka bezakonja i ni na kraj pameti im nije bilo da slušaju svoga starog dobrodušnog episkopa, koliko god ih ovaj preklinjao da se poprave. Građani su jednako terali šegu sa starcem i gurali ga od sebe kao dosadnu muvu.
Naposletku stari episkop umre. Na njegovo mesto dođe mladi arhijerej i poče da živi tako da su se zgrozili čak i iskusni žitelji toga grada. E, tad se setiše svoga dobrog i krotkog starca-episkopa.
Najzad, ne izdržavši neprestano ubiranje priloga, uvrede, batine i najneverovatnija nepočinstva novoga arhijereja, stanovnici grada stadoše se kao jedan moliti:
Gospode, pa zašto si baš k nama poslao ovakvo čudovište?
Nisu znali ni kako valja da se pomole, ali se posle njihovih dugih jadikovki Gospod ipak javi jednome građaninu i odgovori: „Tražio sam za vas gorega, ali nisam ga našao!“

Preveo Petar Bunjak