NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Žitija svetih » NESVETI A SVETI (I DRUGE PRIČE)

NESVETI A SVETI (I DRUGE PRIČE)

NESVETI A SVETI (I DRUGE PRIČE)

ANDREJ BITOV

Jednom sam poslom krenuo u Patrijaršiju, pa usput svratio do svog prijatelja, protojereja Vladimira Vigiljanskog, inače patrijarhovog sekretara za odnose s javnošću.
Tek što smo seli da pijemo čaj, pridruži nam se arhiepiskop rjazanjski Pavle jer je morao nekako da prekrati vreme do susreta s patrijarhom. U neko doba ocu Vladimiru zazvoni mobilni i on iziđe u hodnik, da nam ne smeta. Kad se vratio, još uvek je bio pod utiskom razgovora. Ispriča nam da ga je pozvao poznanik, pisac Andrej Bitov. Sam otac Vladimir je pre stupanja u sveštenički čin bio poznati novinar i član Udruženja književnika.
Andrej Georgijevič Bitov nekada se krstio u Gruziji – kod sveštenika koji se na gruzinskom zvao „mamao Tornike“ i koga su često posećivali predstavnici moskovske inteligencije – ali posle toga nije baš često dolazio u crkvu. No njegova je majka bila i ostala duboko verujuća. Upokojila se pre godinu dana. I sada Bitov zove oca Vladimira upravo povodom svoje majke. Kaže, došla mu prošle noći u san.
Ceo dan ga je progonio taj san. Najzad odluči da se posavetuje sa sveštenikom, svojim poznanikom. Stvar je u tome što je majka u snu bila vrlo stroga prema sinu. Rekla mu je: „Andreju, moraš obavezno da uradiš ono što ću ti sad reći. Treba da se ispovediš i pričestiš.“ – „Pa nije mi baš lako da se ispovedam kod naših sveštenika, to je za mene problem“ – poče sin da vrda, kao i uvek u takvim slučajevima.
Čak i u snu ruska inteligencija ostaje verna sebi! – stigoh da pomislim s oduševljenjem.
A otac Vladimir nastavi svoju priču: majka je, međutim, bila nepokolebljiva, „Moraš da odeš u Rjazanjsku oblast. Tamo ima jedan stari monah, arhimandrit“ – reče ona odlučno i pomenu retko i starinsko ime, koje Andrej Georgijevič odmah zaboravi. „Obavezno da se kod njega ispovediš i pričestiš!“
Na tome se viđenje završilo. Ujutro, kada se probudio, živo se sećao svega što je video u snu. Samo nije mogao da se seti neverovatno retkog i starinskog biblijskog imena monaha kod koga on sada zbog nečega treba da ode. Dugo je Bitov razmišljao o svome snu. Sve mu je to izgledalo čudno i neozbiljno. Ipak, majka je bila tako uporna… Najzad odluči da telefonira svešteniku Vladimiru Vigiljanskom, svom starom poznaniku.
Otac Vladimir saslušao je Andrejevu priču i rekao:
– Pokušaj da se setiš imena toga arhimandrita.
– Nema šanse. Sećam se da živi negde u Rjazanjskom okrugu. A zove se nekako kao u Starom zavetu.
– Naum? – upita otac Vladimir, imajući u vidu poznatog duhovnika iz Trojice-Sergijeve lavre.
– N-ne, nije Naum…
– E pa, onda je Avelj! – zaključi otac Vladimir. – Drugih staraca sa starozavetnim imenima nešto i nemamo.
– Jeste, Avelj! – obradova se Bitov. – A otkud ti njega znaš?
– Mnogi znaju oca Avelja.
– A gde on služi? – zainteresova se Bitov.
– U manastiru Svetog Jovana Bogoslova blizu Rjazanja.
– Neverovatno!… I mama je govorila da treba da idem kod monaha Avelja u Rjazanjskom okrugu!
– A ima još nešto: kod mene sada u kabinetu sede dva čoveka – nastavi otac Vladimir. – Jedan je arhiepiskop Pavle, on upravlja baš Rjazanjskom eparhijom, a drugi je arhimandrit Tihon, on ima skit blizu Rjazanja i samo što nam je ispričao kako je nedavno išao da poseti oca Avelja. Sve u svemu, Andrej, tebi je sam Bog zapovedio da se što brže spremiš i kreneš. Da se najzad ispovediš i pričestiš. Veruj, nije šala ako je čak i tvoja majka morala da dođe da ti to kaže!
– Ma znam, znam… – odgovori Bitov. – Samo, sve je to nekako čudno…
Otac Vladimir nastavi:
– Evo, zamoliću vladiku Pavla da te prime u manastir i odvedu kod oca Avelja. Kolima se iz Moskve stiže za nepuna tri sata. Dogovoreno?
– Kako da ne!
Bitov se za put pripremao… mesecima. A kad se navrši pola godine, otac Avelj prestavi se u Gospodu.

Preveo Milan Radovanović

7 komentar(a)

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *