NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Žitija svetih » NESVETI A SVETI (I DRUGE PRIČE)

NESVETI A SVETI (I DRUGE PRIČE)

NESVETI A SVETI (I DRUGE PRIČE)

MAČAK

Suvišno je i govoriti koliko naši ljudi vole da diskutuju o sveštenicima i da ih kritikuju. Zato sam bio prilično iznenađen kad mi jednom, u vreme dok sam još služio u Donskom manastiru, priđe naš parohijan po imenu Nikolaj i reče:
Sad sam shvatio jednu stvar: sveštenici su najbolji, najveći, najtrpeljiviji i najdivniji ljudi na svetu!
Začudih se i upitah ga otkud mu odjednom takvo mišljenje.
Nikolaj odgovori:
– Imam jednog mačka. Mnogo je dobar, pametan, lep… Ali ima čudnu naviku: kad žena i ja odemo na posao, on se popne na našu postelju i, da prostiš, napravi štetu. Na sve načine smo pokušavali da ga odviknemo, pretili mu, kažnjavali ga, ali sve uzalud. Na kraju sagradimo čitavu barikadu oko kreveta. Vratim se kući, a tamo haos: barikada rasturena, mačak se popeo na postelju i ponovo obavio radnju. Ja se razbesnim i oderem ga od batina! Uvređeni mačak pobeže pod sto, sede i poče da plače. Stvarno je plakao! Prvi put sam tako nešto video, tekle su mu prave suze. Utom dođe žena i napade me: „Kako te nije sramota? Ti si mi neki pravoslavni hrišćanin! Neću s tobom ni da razgovaram dok se ne pokaješ, pred sveštenikom, za svoj zverski, odvratni, nehrišćanski postupak!“ Nije bilo druge, a i savest me je mučila, te sutradan odem u manastir, na ispovest. Ispovedao je iguman Gleb. Sačekam u redu i sve mu ispričam.
Otac Gleb bio je mnogo dobar čovek, srednjih godina, iguman iz Trojice-Sergijeve lavre, tada privremeno na ispomoći u Donskom manastiru. Imao je običaj da se za vreme ispovesti osloni na nalonj: podmetne pesnicu pod bradu i sluša grehe parohijana. Nikolaj mu detaljno i iskreno ispripoveda svoju tužnu priču. Dugo je pričao jer se trudio da ništa ne sakrije. A kad je završio, otac Gleb malo poćuta, uzdahnu, pa reče:
-Hmmm-da… Ružno je sve ispalo, nema šta!.. Samo, nisam shvatio, taj Kopt, je l’ on ovde studira? Zar na univerzitetu nemaju studentski dom?
– Koji Kopt? – upita Nikolaj.
– Pa taj što živi kod vas, o kome si sad pričao.
„Meni puče pred Mačak – pripadnik drevnog naroda koji živi u Egiptu očima – završi svoju priču Nikolaj. Otac Gleb je bio malo nagluv, pa je umesto reči ‘kot'[1] mislio da ja govorim ‘Kopt'[2] Ispalo je da neki Kopt zbog nečega živi u našem stanu i fiziološke potrebe obavlja na našoj postelji i da sam ja tog Kopta zverski umlatio, a on se zavukao pod sto, sedeo tamo i plakao… I takvu je nebulozu otac Gleb mirno slušao celih deset minuta. Tada sam shvatio da su naši sveštenici najdivniji, najneverovatniji, najtrpeljiviji i najveći ljudi na svetu.“

Preveo Milan Radovanović


NAPOMENE:

  1. Na ruskom, „mačak“. – Prim. prev.
  2. Pripadnik drevnog naroda koji živi u Egiptu. – Prim. prev.

6 komentar(a)

  1. Slava Gospodu!

  2. Slatko nasmejala. Dobro zamislila… I malo zaplakala. I ponovo, ponovo čitala.
    Slava Bogu za sve!

  3. Hvala Gospodu Bogu na ovakvim rečima. Posle prvih par pročitanih stranica, otišao sam da uzmem sebi štampani primerak. Svakako jedno od najčitljivijih dela koja približuju spoznaju o Bogu.

  4. Pomaže Bog svima !
    Dali znate imali tonska knjiga neđe da se nađe !

  5. poštovani,
    zahvaljujem vam na latičnom izdanju ove predivne knjige i molim odgovor kako i gdje je moguće da je kupim za početak 5 komada. živim u Zagrebu (ja sam pročitala knjigu) ali bih ju rado poklonila dragim ljudima koji nažalost neznaju ćirilicu.
    još jednom zahavaljujem i srdačo pozdravljam!

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *