NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Žitija svetih » NESVETI A SVETI (I DRUGE PRIČE)

NESVETI A SVETI (I DRUGE PRIČE)

NESVETI A SVETI (I DRUGE PRIČE)

PRIČA O EPISKOPU KOJI JE PAO U BLUD IZ PROLOGA

Živeo u jednom vizantijskom gradu episkop koga je narod mnogo voleo. Ali jednom se dogodi užasna stvar: po svojoj slabosti ili lakomislenosti i, naravno, po demonskom našaptaju, taj episkop pade u blud.
U nedeljni dan, kada se sav grad stiče u crkvu na Božanstvenu liturgiju, episkop iziđe pred narod, skide sa sebe omofor, znak episkopskog dostojanstva, i reče:
Ne mogu više da vam budem episkop, pao sam u blud.
Najpre zavlada tajac. Zatim se po celome hramu začu ridanje. Ljudi su stajali i plakali. Episkop je takođe plakao, pognuvši glavu pred svojim vernicima. Najzad se prisutni malo smiriše, pa rekoše:
Šta sad da radimo? Mi tebe svejedno volimo! Zato obuci svoje odežde i služi liturgiju, za nas ti ostaješ episkop i pastir.
Na to episkop odgovori:
Hvala vam za velikodušne reči, ali ja zaista više ne mogu da budem episkop. Episkop koji učini ovakav greh, po uredbama Svetih Otaca nije dostojan da pristupi vršenju Božanstvene liturgije.
Narod mu odgovori:
Mi ne znamo te vaše uredbe. Verovatno su one vrlo ispravne i važne. Ali mi smo tebe zavoleli tokom ovih godina otkako služiš u našem gradu. U životu svašta čoveku može da se desi. Oblači svoje odežde i služi. Mi ti opraštamo.
Episkop se gorko osmehnu:
– Oprostili ste mi vi… Ali ja sam sebi nikada oprostiti neću, ni Crkva mi neće oprostiti. Nema za mene opravdanja pred Bogom. Zato, napravite prolaz, idem u pustinju – da plačem i da se kajem za svoje grehe.
Narod se, međutim, još više zgusnu ispred episkopa, ne dozvoli mu čak ni da siđe s amvona.
– Ne! – insistirali su vernici. – Ti si naš episkop, oblači se i služi!
Tako je to trajalo do kasno uveče. Narod je bio nepokolebljiv, nesrećni episkop nije znao šta da čini. Shvativši najzad da ga ljudi neće pustiti, reče:
– Kad je tako, neka bude kako vi kažete! Ostaću, ali samo pod jednim uslovom. Sad ćete svi lepo da iziđete iz hrama, a ja ću da legnem preko praga. I neka se svako od vas vrati u crkvu gazeći po meni. Da svima bude jasno kakav sam grešnik i koliko vredim.
Kad već episkop nije hteo da odustane, narod bi prinuđen da popusti. Vernici napustiše hram, episkop leže na prag i svi parohijani, staro i mlado, užasnuti, a mnogi i sa suzama, uđoše u crkvu gazeći arhijereja.
A kada se i poslednji vernik nađe unutar hrama, svi začuše glas s neba: „Radi velikog smirenja oprašta mu se greh njegov!“
Ipođakoni obukoše episkopa u sveštene odežde i on odsluži Božanstvenu liturgiju.

Preveo Milan Radovanović

5 komentar(a)

  1. Slava Gospodu!

  2. Slatko nasmejala. Dobro zamislila… I malo zaplakala. I ponovo, ponovo čitala.
    Slava Bogu za sve!

  3. Hvala Gospodu Bogu na ovakvim rečima. Posle prvih par pročitanih stranica, otišao sam da uzmem sebi štampani primerak. Svakako jedno od najčitljivijih dela koja približuju spoznaju o Bogu.

  4. Pomaže Bog svima !
    Dali znate imali tonska knjiga neđe da se nađe !

  5. poštovani,
    zahvaljujem vam na latičnom izdanju ove predivne knjige i molim odgovor kako i gdje je moguće da je kupim za početak 5 komada. živim u Zagrebu (ja sam pročitala knjigu) ali bih ju rado poklonila dragim ljudima koji nažalost neznaju ćirilicu.
    još jednom zahavaljujem i srdačo pozdravljam!

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *