NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Žitija svetih » NESVETI A SVETI (I DRUGE PRIČE)

NESVETI A SVETI (I DRUGE PRIČE)

NESVETI A SVETI (I DRUGE PRIČE)

SMRT „TASTERA“

Vreme uoči smrti čudno je i zagonetno u čovekovom životu. Kod nekoga, kao kod Sergeja Fjodoroviča Bondarčuka, počinje da se zatire granica između ovog i onog sveta. A ljudi koji su ranije živeli podvižničkim životom, ponekad od Boga budu darovani viđenjem koje im je ranije bilo nedostupno.
Živeo je u Pskovsko-Pečorskom manastiru strahovito star shimnik otac Kiprijan. Nije se izdvajao ni po čemu naročitom, u manastir je došao u poznim godinama i činilo se da je neprimetno trošio svoje monaške dane. Postojala je, istina, jedna neprijatna okolnost: sumnjičili su ga da špijunira bratiju i sve prenosi starešini manastira. Da li je to stvarno bilo tako ili nije, ne znam. Možda je neko imao razloga da tako misli, a možda su se glasine pojavile zato što se pogrbljeni Kiprijan, vukući noge, večito muvao po manastiru, te se mogao neočekivano pojaviti čas ovde, čas tamo. U svakom slučaju, neki su ga otvoreno zvali taster. Sam otac Kiprijan odnosio se prema tome s krajnjom dobrodušnošću.
Malo pre njegove smrti počeli smo kod njega primećivati čudne stvari. Jednom je nastojatelj još izjutra otputovao, poslom. Bio sam određen da dežuram na Uspenjskom trgu. U moje dužnosti spadalo je, pored ostalog, da za automobile koji bi pristigli hitro otvaram malu kapiju. Jedini automobil koji je mogao doći do Uspenjskog trga bio je, po pravilu, onaj nastojateljev. Ako bi dežurni zakasnio da otvori kapiju pa je starešina morao da čeka, oštar ukor bio bi neizbežan.
Međutim, čim sam saznao da je nastojatelj otišao za Pskov, odlučio sam da svratim do staje, gde je na poslušanju bio moj drug Sergej Gorohov. Sedeli smo na suncu udubljeni u neki živahan razgovor – kad, pored nas, stružući nogama i ispomažući se štapom, naiđe otac Kiprijan. Kad se poravna s nama, neočekivano se zaustavi i, obraćajući se meni, podviknu:
– Ej, Georgije, trči da otvoriš kapiju! Nastojatelj se vraća, teško tebi ako nisi onde!
Sergej i ja se pogledasmo. O čemu on priča? Starešina tek što je otišao, ni do Pskova još nije stigao. Nije bilo nikakvih znakova da se auto približava.
– Trči, trči, inače teško tebi! – opet podviknu otac Kiprijan i čak pripreti svojim štapom.
Iako mu nisam poverovao, procenih da bi najbolje bilo da se oprostim sa svojim drugom, pa bez žurbe krenuh ka svom mestu na Uspenjskom trgu.
Mom čuđenju nije bilo kraja kad iza sebe začuh poznati zvuk automobilske sirene. Nije bilo sumnje: nastojateljev auto stigao je do donje kapije manastira i za manje od minut biće na Uspenjskom trgu. Izgleda da se nastojatelj zbog nečeg vratio, u žurbi. Potrčah i jedva stigoh da automobil pustim kroz poverenu mi kapiju.
Uveče smo u keliji iskušenika raspravljali o tome na koji je način Kiprijan mogao saznati da se nastojateljev automobil vraća, kad je u trenutku kad me je shimnik na to upozorio auto bio sigurno jedno dva kilometra od manastira. Moji drugovi prisetiše se da su i oni kod oca Kiprijana počeli primećivati takve osobine.
Uskoro je shimnik pao u postelju, pa smo pošli da ga obiđemo u Lazarevskoj bolnici. Iskreno govoreći, očekivali smo da će nam on, kad je već postao prozorljiv, reći nešto posebno mudro i važno. Ali otac Kiprijan se, posmatrajući nas blagim očima čoveka koji trne, samo smešio i ponavljao:
Gospod će vas blagosloviti, dečice moja!

Prevela Ana Jakovljević Radunović

6 komentar(a)

  1. Slava Gospodu!

  2. Slatko nasmejala. Dobro zamislila… I malo zaplakala. I ponovo, ponovo čitala.
    Slava Bogu za sve!

  3. Hvala Gospodu Bogu na ovakvim rečima. Posle prvih par pročitanih stranica, otišao sam da uzmem sebi štampani primerak. Svakako jedno od najčitljivijih dela koja približuju spoznaju o Bogu.

  4. Pomaže Bog svima !
    Dali znate imali tonska knjiga neđe da se nađe !

  5. poštovani,
    zahvaljujem vam na latičnom izdanju ove predivne knjige i molim odgovor kako i gdje je moguće da je kupim za početak 5 komada. živim u Zagrebu (ja sam pročitala knjigu) ali bih ju rado poklonila dragim ljudima koji nažalost neznaju ćirilicu.
    još jednom zahavaljujem i srdačo pozdravljam!

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *