NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Žitija svetih » NESVETI A SVETI (I DRUGE PRIČE)

NESVETI A SVETI (I DRUGE PRIČE)

NESVETI A SVETI (I DRUGE PRIČE)

ARHIMANDRIT KLAUDIJAN

U gradu Stara Rusa služio je stari sveštenik arhimandrit Klaudijan (Modenov). Bio je duboko u devetoj deceniji, ali je imao fenomenalno pamćenje. Ne samo što je lično poznavao skoro sve arhijereje i mnoge sveštenike Ruske pravoslavne crkve, posebno one starije, već je mogao precizno reći kada je koji od njih rukopoložen u sveštenički čin, kako se zvala popadija nekog sveštenika, koliko godina je određeni monah bio u zatvoru, po kom paragrafu i u kojim logorima. Ukratko, otac Klaudijan bio je, kako se to kaže, živa crkvena enciklopedija.
Jednom prilikom zadesio sam se s njim na manastirskoj slavi u Trojice-Sergijevoj lavri. Pred nama su polako koračala dva poznata mitropolita.
Pogledaj kako idu ovi dečaci! – primeti otac Klaudijan.
Koji „dečaci“? – iznenadih se.
Ma evo ovi, ispred nas.
Pa to su arhijereji, vladike!
A za mene su oni balavci! – reče otac Klaudijan u šali. – Obojicu sam vodio oko prestola na njihovoj svešteničkoj hirotoniji.
To je značilo da je otac Klaudijan bio najstariji sveštenik na onoj liturgiji otpre mnogo godina kada su mladi đakoni, budući arhijereji, bili rukopolagani u sveštenički čin.
Već sam govorio o tome da smo se mi, iskušenici, veoma skeptično i kritički odnosili prema ekumenskoj delatnosti mitropolita Nikodima (Rotova). Jednom je otac Klaudijan nehotično bio svedok upravo takvog razgovora. Začuvši naše osude, on srdito trupnu nogom i preteći nam naredi:
Ućutite! Ništa ne shvatate! Kako vi uopšte možete da sudite o tome arhijereju?
Otac Klaudijan upokojio se na praznik Rođenja Presvete Bogorodice. Tog dana odslužio je Božanstvenu liturgiju, pa se dakle i pričestio Svetim Hristovim tajnama. Zatim je ispovedao, služio opelo.
Kod kuće je, umoran, legao u krevet i, uz brojanice, napamet pomenuo sve koje je poznavao u toku svog dugog života – obično bi, po sećanju, samo za pokoj duše mogao da nabroji imena oko dve hiljade ljudi, što je spadalo u njegovo svakodnevno molitveno pravilo. Pošto je to učinio, pozvao je svog vaspitanika, đakona Vasilija Seredu, da se oproste, ali nije ga dočekao: umro je, s brojanicama u rukama.
Sahranjen je u pešterama Pskovsko-Pečorskog manastira. Često je ovamo dolazio da se pomoli i porazgovara sa ocem Jovanom.

Prevela Ana Jakovljević Radunović

7 komentar(a)

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *