NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Žitija svetih » NESVETI A SVETI (I DRUGE PRIČE)

NESVETI A SVETI (I DRUGE PRIČE)

NESVETI A SVETI (I DRUGE PRIČE)

SVEĆA

U škrinji sa svetinjama monahinje su, pored ostalih stvari prepodobnog Serafima, pažljivo čuvale i jednu malu sveću. Kada je mati Frosja vadila relikvije da hodočasnici mogu da im se poklone, svećica se obično nalazila po strani i niko je nije primećivao. Jednom sam je pitao kakva je to naročita sveća. Onda je ona ispričala ovako.
Sveća se kod sestara čuva od vremena prepodobnog Serafima. On im je tu sveću dao pred smrt i rekao: „Jedna od vas dočekaće moje telo uz ovu sveću – ono će biti preneto i sahranjeno u Divejevu. Jer ja svojim moštima neću ležati u Sarovu, već ću se preseliti k vama, u Divejevo.“
Posle upokojenja, 1833. godine, prepodobni je bio sahranjen u Sarovskom manastiru. Tamo su i počeli da ga poštuju kao svetitelja. Tamo su hrlile hiljade hodočasnika, iz cele Rusije. Godine 1903. Sveti Serafim proglašen je za prepodobnog. I njegove mošti smeštene su u Sarovski hram Svete Trojice, u velelepnu grobnicu. Naravno, pravoslavni vernici čuli su za proročanstvo prepodobnog Serafima, o tome da će on svojim moštima preći u Divejevo, ali to se činilo potpuno nepojmljivim, osobito posle Revolucije, kada se smatralo Da su mošti uništene i da je ovo proročanstvo najprimerenije primati kao čisto simbolično.
Osim toga, mati Frosja ispričala je kako je 1927. godine, pre zatvaranja Divejevskog manastira, blažena Marja Ivanovna, okupivši poslednji put sve divejevske sestre, uzela zavetovanu sveću, koju je ostavio prepodobni, i zapalila je pred svima. Potom je i ona prorekla da će jedna od okupljenih sestara, ona koja bude poslednja poživela, dočekati mošti prepodobnog Serafima u Divejevu, evo, upravo s ovom svećom – u ime svih upokojenih, nastradalih, ubijenih monahinja koje su, uprkos svemu, ostale verne Gospodu Bogu.
Kada mi je mati Frosja ovo ispričala, bilo je, čini mi se, još deset divejevskih sestara u životu. Svake sledeće godine ostajalo ih je sve manje. Preostale su, međutim, čvrsto verovale u ispunjenje proročanstva. Na kraju, od skoro hiljadu sestara koje su pre Revolucije živele u Divejevu, mati Frosja ostala je sama.
Godine 1990. u tadašnjem su Lenjingradu pronađene mošti prepodobnog Serafima Sarovskog, za koje su svi mislili da su zauvek izgubljene. Godinu dana kasnije, uz najveće svečanosti i litiju kroz celu Rusiju, svete mošti prenete su u Divejevo jer u Sarovu u to vreme već decenijama nije bilo nijednog aktivnog hrama, a Divejevski manastir se počeo obnavljati.
Kada su arhijereji, na čelu s patrijarhom Aleksijem, praćeni hiljadama i hiljadama ljudi, uz pojanje horova, unosili mošti prepodobnog Serafima u divejevski hram, na vratima je stajala poslušnica Frosja – shimonahinja Margarita – i u rukama držala upaljenu sveću.
Mati se upokojila 9. februara 1997. godine, na dan kada se Ruska crkva seća svojih novomučenika i ispovednika. Ona je i sama bila ispovednica i novomučenica. Kao i otac Jovan (Krestjankin), koji se upokojio na isti praznik, pet godina kasnije.

Prevela Olga Kirilova

6 komentar(a)

  1. Slava Gospodu!

  2. Slatko nasmejala. Dobro zamislila… I malo zaplakala. I ponovo, ponovo čitala.
    Slava Bogu za sve!

  3. Hvala Gospodu Bogu na ovakvim rečima. Posle prvih par pročitanih stranica, otišao sam da uzmem sebi štampani primerak. Svakako jedno od najčitljivijih dela koja približuju spoznaju o Bogu.

  4. Pomaže Bog svima !
    Dali znate imali tonska knjiga neđe da se nađe !

  5. poštovani,
    zahvaljujem vam na latičnom izdanju ove predivne knjige i molim odgovor kako i gdje je moguće da je kupim za početak 5 komada. živim u Zagrebu (ja sam pročitala knjigu) ali bih ju rado poklonila dragim ljudima koji nažalost neznaju ćirilicu.
    još jednom zahavaljujem i srdačo pozdravljam!

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *