NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Žitija svetih » NESVETI A SVETI (I DRUGE PRIČE)

NESVETI A SVETI (I DRUGE PRIČE)

NESVETI A SVETI (I DRUGE PRIČE)

O ANĐELU ČUVARU

Anđeli čuvari ne samo da nas nadahnjuju na dobre misli o večnom spasenju već nas zaista čuvaju u raznim životnim situacijama. Reč „čuvar“ nije nikakva alegorija, to je dragoceno iskustvo mnogih generacija hrišćana. Nije bez razloga, na primer, to što nas Crkva poziva da se u molitvama za putnike Gospodu molimo za posebnu brigu Anđela čuvara. I zaista, da li nam je igde toliko potrebno da nas Bog posebno čuva koliko na putovanjima, koja katkad mogu biti ispunjena nepredviđenim opasnostima?
Pre nekih trinaest godina bio sam u Pskovsko-Pečorskom manastiru zajedno s našim parohijanom Nikolajem Sergejevičem Leonovom, profesorom istorije, general-potpukovnikom obaveštajne službe, s kojim sam tokom više godina učestvovao u televizijskoj emisiji „Ruski dom“. Tamo se Nikolaj Sergejevič prvi put sreo i upoznao sa ocem Jovanom (Krestjankinom), koji ne samo što je na njega ostavio ogroman utisak već mu je, kako je sam Leonov pričao, svojim molitvama dosta pomogao.
Nikolaj Sergejevič je tih godina tek počeo da ulazi u život Crkve i u njemu su se pojavljivala brojna pitanja. Posebno me je zamolio da mu objasnim učenje Crkve o anđeoskom svetu, o anđelima čuvarima. Ja se jesam trudio, ali bez obzira na svu delikatnost Nikolaja Sergejeviča, osećao sam da je razočaran mojim neveštim objašnjenjima. Bilo mi je krivo, ali šta mi je drugo preostalo sem da se oslonim na pomoć Božju.
Za Moskvu smo iz Pskovsko-Pečorskog manastira krenuli u rano letnje jutro, uz dobre želje i pouke oca Jovana. Predstojao nam je dug put te sam, pred sam polazak, zamolio mehaničare iz manastirske garaže da pogledaju auto i dospu ulje u motor.
Onda smo pojurili praznim drumom. Dok sam se vozio, pomno sam slušao priču Nikolaja Sergejeviča o jednome od njegovih dalekih službenih putovanja. Nikolaj Sergejevič mi je tu priču odavno obećao, a ja u životu nisam sreo interesantnijeg pripovedača od Nikolaja Sergejeviča. Njega uvek slušaš bez daha. Tako je bilo i ovoga puta.
Odjednom uhvatih sebe u čudnoj misli da se evo sada, ovoga trena, s nama dešava nešto posebno. Auto je išao normalno, kao obično. Ništa, ni uređaji, ni ravnomerno kretanje automobila, ni miris u putničkoj kabini nisu budili strepnju. No, bez obzira na sve to, osećao sam se sve nelagodnije.
– Nikolaje Sergejeviču, čini mi se da se s kolima nešto dešava – rekoh, odlučivši da prekinem svog suvozača.
Leonov je veoma iskusan vozač s dugogodišnjim stažom. Pošto je pažljivo procenio situaciju, uveravao me je da je sve u redu. Moja neobjašnjiva uznemirenost nije, međutim, prolazila, već je, naprotiv, iz sekunde u sekundu bivala sve jača.
– Mislim da treba da se zaustavimo – rekoh najzad.
Nikolaj Sergejevič opet pažljivo pogleda uređaje na tabli. Oslušnu motor, začuđeno me pogleda i ponovi da, po njegovom mišljenju, nemamo o čemu da brinemo. Međutim, kada sam treći put, već potpuno zbunjen, počeo da ponavljam kako moramo da stanemo, Nikolaj Sergejevič me posluša.
Samo što smo zakočili, ispod haube pokulja crn dim.
Iskočismo na put. Otvorio sam haubu a iz motora suknu uljani plamen. Nikolaj Sergejevič sa zadnjeg sedišta dohvati svoj sako i njime ugasi vatru. Kada se dim razišao, shvatili smo u čemu je stvar. Mehaničari u manastiru sipali su ulje u motor, ali su zaboravili da zatvore poklopac, ostao je pored akumulatora. Iz nezatvorenog otvora ulje se čitavim putem izlivalo na usijani motor, ali zbog velike brzine dim i miris su prolazili ispod točkova kola, tako da mi u zatvorenom automobilu ništa nismo osećali. Da smo još kilometar-dva tako vozili, sve je moglo tragično da se završi.
Pošto smo kola koliko-toliko doveli u red, polako smo krenuli nazad, u manastir; ja tada upitah Nikolaja Sergejeviča da li su mu potrebna dodatna objašnjenja u vezi s anđelima čuvarima i njihovim učešćem u našoj sudbini. Nikolaj Sergejevič odgovori da je za danas sasvim dovoljno i da je to dogmatsko pitanje potpuno shvatio.

Prevela Ružica Radojčić

5 komentar(a)

  1. Slava Gospodu!

  2. Slatko nasmejala. Dobro zamislila… I malo zaplakala. I ponovo, ponovo čitala.
    Slava Bogu za sve!

  3. Hvala Gospodu Bogu na ovakvim rečima. Posle prvih par pročitanih stranica, otišao sam da uzmem sebi štampani primerak. Svakako jedno od najčitljivijih dela koja približuju spoznaju o Bogu.

  4. Pomaže Bog svima !
    Dali znate imali tonska knjiga neđe da se nađe !

  5. poštovani,
    zahvaljujem vam na latičnom izdanju ove predivne knjige i molim odgovor kako i gdje je moguće da je kupim za početak 5 komada. živim u Zagrebu (ja sam pročitala knjigu) ali bih ju rado poklonila dragim ljudima koji nažalost neznaju ćirilicu.
    još jednom zahavaljujem i srdačo pozdravljam!

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *