NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Žitija svetih » NESVETI A SVETI (I DRUGE PRIČE)

NESVETI A SVETI (I DRUGE PRIČE)

NESVETI A SVETI (I DRUGE PRIČE)

BOGOSLOVI

Jednom prilikom Jovanu (Krestjankinu) priđe neki nadmeni mladić sa završenom duhovnom akademijom i, prilikom predstavljanja, između ostalog izjavi: „Ja sam bogoslov.“
Otac Jovan veoma se začudi i upita:
– Kako to? Četvrti?
– Šta – „četvrti“? – ne shvati akademac.
Otac Jovan mu objasni:
– Mi u Crkvi znamo za tri bogoslova: prvi je Jovan Bogoslov, apostol i omiljeni učenik Spasiteljev. Drugi je Grigorije Bogoslov. I treći je Simeon Novi Bogoslov. Samo njima je Sveta crkva za dve hiljade godina svoje istorije odlučila da dodeli ime „Bogoslov“. A Vi ste, znači, četvrti?
Kome, dakle, i kako Gospod šalje duhovnu mudrost? U stvari, da bi neko bio bogoslov, uopšte ne mora da nosi mantiju i završava duhovne akademije. „Duh diše gde hoće! – zadivljeno ponavlja Hristove reči apostol Jovan.
Jednom smo s horom našeg Sretenjskog manastira bili na našem Dalekom istoku, u vojnoj bazi strateške avijacije. Posle službe i koncerta oficiri SU nas pozvali na večeru. Ta pravoslavna služba bila je prva koja je posle mnogo godina održana u tom dalekom vojnom gradu. Razumljivo je što su nas ljudi gledali zainteresovano, kao da smo neko čudo neviđeno. Pred trpezom smo, kao što je kod hrišćana normalno, očitali „Oče naš“. Zajedno s nama molio se i krstio opštepoštovani general. Posle neka dva sata, kada se gozbi već bližio kraj, oficiri mu se obratiše:
– Druže generale, evo videli smo da ste se krstili. Mi Vas poštujemo, ali Vas ne razumemo. Verovatno ste stigli da mislite o mnogim stvarima o kojima mi još nismo razmišljali. Recite nam jeste li za sve ove godine koje ste proživeli shvatili šta je najvažnije u životu, u čemu je njegov smisao?
Jasno je da se takva pitanja postavljaju tek onda kada ljudi lepo, onako „po ruski“ posede za stolom i prožmu se međusobnim poverenjem i dobronamernošću.
Tu general, pravi-pravcati armijski general, malo razmisli pa reče:
U životu je najvažnije održati čisto srce pred Bogom!
Bio sam zaprepašćen: po svojoj dubini i bogoslovskoj preciznosti tako nešto mogao je da kaže samo pravi besprekorni bogoslov, mislilac i praktičar. Ali ja mislim da armijski general toga nikako nije bio svestan.
Uopšte uzev, sveštenik može mnogo da nauči od ljudi koji su, čini se, daleki od bogoslovskih nauka, pa čak i da se pred njima postidi.
Tokom pregovora o ponovnom ujedinjenju s Ruskom zagraničnom crkvom poverio mi se arhiepiskop berlinsko-nemački i velikobritanski Marko i priznao da mu se u Rusiji dogodio jedan slučaj koji ga je naterao da poveruje u to da duhovne promene u našoj zemlji nisu propaganda, već realnost.
Nekom prilikom vozio ga je po Podmoskovlju jedan sveštenik. Vladika Marko je Nemac i za njega je bilo neobično da automobil juri brzinom od sto četrdeset kilometara na sat iako znaci na toj trasi propisuju ograničenje brzine na devedeset. Vladika se dugo uzdržavao, da bi najzad na delikatan način vozaču-svešteniku ukazao na tu nelogičnost. Ovaj se na to samo nasmejao naivnoj prostodušnosti ovoga stranca i ubedio ga da je sve u savršenom redu.
– A šta ako nas zaustavi policija? – u nedoumici će vladika.
– I s njom je sve u redu! – samouvereno odgovori sveštenik zapanjenom gostu.
Posle nekog vremena zaista ih zaustavi saobraćajna milicija. Sveštenik
otvori prozor automobila pa se krajnje dobrodušno i samouvereno obrati mladome milicioneru:
– Dobar dan, šefe! Izvini, žurimo.
Ali milicioner nije odgovarajuće odreagovao na ovaj njegov pozdrav.
– Vaša dokumenta! – zatraži mu on.
– Ma dobro de, batali to, šefe! – uzvrpolji se sveštenik. – Je l’ ti ne vidiš?.. Dakle, sve u svemu, mi se žurimo!
– Vaša dokumenta! – ponovi milicioner.
Svešteniku bi krivo, a i sramota ga je bilo pred gostom; međutim, ništa mu drugo nije preostajalo. Pružio je milicioneru vozačku i saobraćajnu dozvolu, ali nije se uzdržao da jetko doda:
– Dobro, evo! Vi ste tu da kažnjavate, a mi smo tu da praštamo!
Na to ga milicioner okrznu hladnim pogledom i reče:
– Prvo, ne kažnjavamo mi, nego zakon. A prašta Gospod Bog! Ne vi.
I eto tada je, kako reče, vladika Marko shvatio da ako sada čak i milicioneri na putevima po Rusiji razmišljaju u takvim kategorijama, onda se sve opet promenilo u ovoj „zemlji koja se umom ne da pojmiti“.

Prevela Ružica Radojčić

5 komentar(a)

  1. Slava Gospodu!

  2. Slatko nasmejala. Dobro zamislila… I malo zaplakala. I ponovo, ponovo čitala.
    Slava Bogu za sve!

  3. Hvala Gospodu Bogu na ovakvim rečima. Posle prvih par pročitanih stranica, otišao sam da uzmem sebi štampani primerak. Svakako jedno od najčitljivijih dela koja približuju spoznaju o Bogu.

  4. Pomaže Bog svima !
    Dali znate imali tonska knjiga neđe da se nađe !

  5. poštovani,
    zahvaljujem vam na latičnom izdanju ove predivne knjige i molim odgovor kako i gdje je moguće da je kupim za početak 5 komada. živim u Zagrebu (ja sam pročitala knjigu) ali bih ju rado poklonila dragim ljudima koji nažalost neznaju ćirilicu.
    još jednom zahavaljujem i srdačo pozdravljam!

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *