NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Žitija svetih » NESVETI A SVETI (I DRUGE PRIČE)

NESVETI A SVETI (I DRUGE PRIČE)

NESVETI A SVETI (I DRUGE PRIČE)

O NAŠIM VRŠNJACIMA

IZ PROLOGA
U manastirskoj biblioteci jednom sam naišao na ogromnu staru knjigu na crkvenoslovenskom, s naslovom „Prolo1“. U njoj je bilo sakupljeno mnoštvo pouka i priča iz života hrišćana, počev od jevanđeljskih vremena pa do otprilike osamnaestoga veka. Ta je knjiga nastajala postepeno, više od hiljadu godina, i bila je namenjena svakodnevnom čitanju u hramu i kod kuće.

U VI veku u Konstantinopolju, ogromnom gradu na vodama Bosfora, s najlepšim hramovima na zemlji, s dvorcima i kućama od snežno belog mermera, živela su, za vladavine cara Justinijana, dva mlada čoveka i jedna devojka. Deca bogatih patricija, obrazovana, vesela, drugovala su od malih nogu. Roditelji devojke i jednog od mladića još su na rođenju svoje dece ugovorili da njihovi dečak i devojčica u budućnosti obavezno postanu muž i žena. To je vreme došlo i srećni par se venčao. Njihov drug bio je kum na svadbi i radovao se sreći svojih prijatelja.
Ništa nije nagoveštavalo nesreću, ali samo godinu po venčanju mladi muž iznenada umre. Kada je prošlo propisanih četrdeset dana žalosti, u kuću mlade udovice dođe njen drug. Kleče pred njom i reče:
Gospođo! Sad kad su prošli dani duboke žalosti, ne mogu a da ti ne otkrijem ono što se ranije nisam usuđivao ni da nagovestim. Volim te otkad znam za sebe. Dan kad sam saznao da tvoji roditelji i roditelji našeg pokojnog druga nameravaju da sklope vaš brak, bio je najnesrećniji u mom životu. Od tada se ni u najskrovitijim mislima nisam usuđivao da maštam o svojoj sreći. Znaš kako sam iskreno voleo tvog muža i mog druga. Ali evo, dogodilo se što se dogodilo… I sad ne mogu a da ti ne kažem da su moja osećanja postala još jača i preklinjem te da budeš moja žena!
Mlada žena zamisli se i reče:
– Dakle… Ovakve se odluke donose posle dugih molitava i posta. Vrati mi se za deset dana. Ali za sve to vreme nemoj ništa da okusiš, pij samo vodu. Za deset dana daću ti odgovor.
Tačno u određeno vreme mladić je opet bio u domu svoje ljubljene. Samo, sada su ga sluge unele na nosilima, toliko je oslabio od posta. U prostranoj dvorani ugledao je s jedne strane postavljen sto koji se ugibao od jestiva, a s druge – raskošnu razmeštenu postelju.
– Dakle, gospodine – obrati mu se domaćica – od čega ćemo početi?
I upitno mu pokaza najpre sto, a zatim postelju.
– Gospođo! – progovori mladić. – Oprosti, ali moram najpre da se okrepim…
– Eto vidiš – reče mudra mlada žena – kako si brzo spreman da me zameniš za drugu strast… I u tome je ceo čovek! Ja takođe moram da priznam da te odavno volim. Ali pošto sam znala za volju roditelja, nisam htela da se o nju oglušim i postala sam supruga našeg druga. Njegova smrt mnogo mi je otkrila, najpre to da je sve u našem životu promenljivo i trenutno!… Šta ćemo ti i ja danas izabrati? Da služimo privremenom svetu ili večnom Bogu?
Sedoše za prazničnu trpezu. Tu odlučiše da svoja imanja podele sirotinji i pođu za Hristom, svako u svome manastiru.

Preveo Petar Bunjak

5 komentar(a)

  1. Slava Gospodu!

  2. Slatko nasmejala. Dobro zamislila… I malo zaplakala. I ponovo, ponovo čitala.
    Slava Bogu za sve!

  3. Hvala Gospodu Bogu na ovakvim rečima. Posle prvih par pročitanih stranica, otišao sam da uzmem sebi štampani primerak. Svakako jedno od najčitljivijih dela koja približuju spoznaju o Bogu.

  4. Pomaže Bog svima !
    Dali znate imali tonska knjiga neđe da se nađe !

  5. poštovani,
    zahvaljujem vam na latičnom izdanju ove predivne knjige i molim odgovor kako i gdje je moguće da je kupim za početak 5 komada. živim u Zagrebu (ja sam pročitala knjigu) ali bih ju rado poklonila dragim ljudima koji nažalost neznaju ćirilicu.
    još jednom zahavaljujem i srdačo pozdravljam!

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *