NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Žitija svetih » NESVETI A SVETI (I DRUGE PRIČE)

NESVETI A SVETI (I DRUGE PRIČE)

NESVETI A SVETI (I DRUGE PRIČE)

O NAŠIM VRŠNJACIMA

IZ PROLOGA
U manastirskoj biblioteci jednom sam naišao na ogromnu staru knjigu na crkvenoslovenskom, s naslovom „Prolo1“. U njoj je bilo sakupljeno mnoštvo pouka i priča iz života hrišćana, počev od jevanđeljskih vremena pa do otprilike osamnaestoga veka. Ta je knjiga nastajala postepeno, više od hiljadu godina, i bila je namenjena svakodnevnom čitanju u hramu i kod kuće.

U VI veku u Konstantinopolju, ogromnom gradu na vodama Bosfora, s najlepšim hramovima na zemlji, s dvorcima i kućama od snežno belog mermera, živela su, za vladavine cara Justinijana, dva mlada čoveka i jedna devojka. Deca bogatih patricija, obrazovana, vesela, drugovala su od malih nogu. Roditelji devojke i jednog od mladića još su na rođenju svoje dece ugovorili da njihovi dečak i devojčica u budućnosti obavezno postanu muž i žena. To je vreme došlo i srećni par se venčao. Njihov drug bio je kum na svadbi i radovao se sreći svojih prijatelja.
Ništa nije nagoveštavalo nesreću, ali samo godinu po venčanju mladi muž iznenada umre. Kada je prošlo propisanih četrdeset dana žalosti, u kuću mlade udovice dođe njen drug. Kleče pred njom i reče:
Gospođo! Sad kad su prošli dani duboke žalosti, ne mogu a da ti ne otkrijem ono što se ranije nisam usuđivao ni da nagovestim. Volim te otkad znam za sebe. Dan kad sam saznao da tvoji roditelji i roditelji našeg pokojnog druga nameravaju da sklope vaš brak, bio je najnesrećniji u mom životu. Od tada se ni u najskrovitijim mislima nisam usuđivao da maštam o svojoj sreći. Znaš kako sam iskreno voleo tvog muža i mog druga. Ali evo, dogodilo se što se dogodilo… I sad ne mogu a da ti ne kažem da su moja osećanja postala još jača i preklinjem te da budeš moja žena!
Mlada žena zamisli se i reče:
– Dakle… Ovakve se odluke donose posle dugih molitava i posta. Vrati mi se za deset dana. Ali za sve to vreme nemoj ništa da okusiš, pij samo vodu. Za deset dana daću ti odgovor.
Tačno u određeno vreme mladić je opet bio u domu svoje ljubljene. Samo, sada su ga sluge unele na nosilima, toliko je oslabio od posta. U prostranoj dvorani ugledao je s jedne strane postavljen sto koji se ugibao od jestiva, a s druge – raskošnu razmeštenu postelju.
– Dakle, gospodine – obrati mu se domaćica – od čega ćemo početi?
I upitno mu pokaza najpre sto, a zatim postelju.
– Gospođo! – progovori mladić. – Oprosti, ali moram najpre da se okrepim…
– Eto vidiš – reče mudra mlada žena – kako si brzo spreman da me zameniš za drugu strast… I u tome je ceo čovek! Ja takođe moram da priznam da te odavno volim. Ali pošto sam znala za volju roditelja, nisam htela da se o nju oglušim i postala sam supruga našeg druga. Njegova smrt mnogo mi je otkrila, najpre to da je sve u našem životu promenljivo i trenutno!… Šta ćemo ti i ja danas izabrati? Da služimo privremenom svetu ili večnom Bogu?
Sedoše za prazničnu trpezu. Tu odlučiše da svoja imanja podele sirotinji i pođu za Hristom, svako u svome manastiru.

Preveo Petar Bunjak

7 komentar(a)

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *