Неспоразуми у браку

Питање:
Помаже Бог поштовани оци, Мајка сам тројице дечака-Уроша (13) , Николу (8) и Милана (6) , Богу хвала на толокој љубави и дару да их имам.Супруг је нашао девојку и развео се од мене пре четири године.Венчани смо у Цркви, развео се од мене грађански.Тужна сам и молим Бога да моја породица буде поново заједно ако је Воља Господа да тако буде.Имам 36 година.Након развода био је период тражења пута иако сам и тада волела Господа, тек пре две године искрено душом и срцем славим Господа Исуса Христа.Само уз Његову помоћ успела сам да живим и преживим.Слава теби Господе. Тридим се да свакодневно живим по Божјим заповестима.Редовно се исповедам и причешћујем.При саком послу и свему што радим и живим призивам Господа за помоћ и молим се светима да посредују код Господа за моју децу и мене.Ако месим хлеб увек га закрстим, ако сам у фирми и почињем посао себе осеним знаком крста и оно што радим.Устајем и лежем уз молитву и обраћање Господу и Пресветој Богородици, све радим са радошћу, као река када тече.Осећам и знам да ми Господ помаже. Исповедам се свом духовнику и оно што ме мучи и брине заправо је исповест своме диховнику.Последњи пут на исповеди а то је било у петак 12.марта 2010. осетила сам се тужно, остављено, не битно за било чију бригу, као да није било важно то што имам да исповедим.Знам да кроз нашег духовног оца чујемо глас Господа нашег који нас учи како даље.Сада кад помислим на исповест имам аверзију, страх да ли ћу знати да кажем а да има значење онога што желим.Кад год сам последњих пута прилазила за исповест мој духовни отац нема довољно времена, други верници му скрећу пасжњу, жури, има много обавеза.Објашњење ”да ли сестро може неки други пут”-мада ме је увек примио.Разуме да има обавезе јер и сам има многочлану породицу, много парохијана и верника који би се баш код њега исповедали, и још других обавеза за које ја незнам, дан му траје 18 сати и нека ми Господ опрости што ово пишем и што се овако осећам.Тужна сам и забринута ако не могу своме духовнику искрено да се исповедим.Молите се Господ у за мог духовног оца и мене, само уз Божју помоћ може да се превазиђе моје поимање. Господе молим те опрости што имам такве помисли о свом духовном оцу, слаба сам, незнам како да ти приђем, помози. Помозите ми да не паднем у грех и прелест. Свако добро од Господа вам желим! Христос Васкрес! сестра
Н.Н


Одговор:
Драга сестро, Христос васкрсе! Било је право задовољство читати Твоје писмо. Радујем се и благодаран сам Господу што Твоја деца имају тако брижну и ведру мајку, која и поред неспоразума у браку, не напушта наду да ће тај брак поново бити успостављен, јер се у њему родило троје деце, која имају право и на оца и на мајку. И још нешто. Твоје поуздање на Господа, предавање у Његове руке себе и своје деце, прави је пут и сигуран гарант да ће деца бити добро васпитана, да ће постати честити људи. Драга сестро, не малаксавај! Није Ти сигурно лако као самохраној мајци, али прегаоцу Бог даје махове. Ти знаш и осећаш да ниси сама. Онај ко је уз Господа, он има већину са собом: Свету Тројицу, Пресвету Богородицу, Анђеле и Свете Божје угоднике. Моли се и надаље Господу Богу, а и своју децу учи страху Божјем, Његовим моралним законима и молитви, а Бог љубави ће вам помоћи да пребродите све проблеме.
Имаш, како пишеш, само извесну недоумицу са Светом тајном исповести. Но и то се може врло лако отклонити. Имаш посебну срећу да имаш дивног свештеника и узорног духовника. Сама кажеш да сви верници желе код њега да се исповедају, да је у служби Богу и својим парохијанима и по 18 часова дневно, па зато и Ти имај разумевања према њему. Кад осетиш потребу за Светом тајном исповести, позови свога духовника и договори са њим термин. Не мора то бити недељом пре Свете литургије, већ било ког дана, када обоје имате нешто слободног времена, после подне, увече. Сигурно да некад неће бити лако удесити термин, обзиром на Твоје обавезе: посао, кућа, деца, а и духовник кога сви парохијани траже. Но, имај стрпљења, једном месечно, па чак и ређе, наћи ће се времена, да без журбе и оптерећења поразговараш са својим духовником и да се исповедиш. Нека Васкрсли Господ помогне Теби и Твојој дечици, да и надаље останете чврста црква у малом, да се радујете Господу у животу, а Бог ће вас обдарити добрим здрављем и духовном крепошћу.
Ваистину Христос васкрсе! Ваш о. Душан

2 Comments

  1. Vencana sam gradjanski sa ocem moje dece a crkveno pre četiri godine.Suprug je ceo život alkoholičar.Odvojeni smo od stola i postelje.Da li je moja preljuba greh jer se nismo razveli.

  2. Pomaže Bog,
    Imam 64godina…moji sada pokojniroditelji, su bili razvedeni još dok me je majka nosila u stomaku.Po rodjenju a u 4- ok godini iako sudski dodeljena ovu na starenje..preuzela me je baka mamina majka jer me otac i maćeha nisu trpeli .
    Moj život zahvaljujem baki i deki jer se i majka preudala.
    Bog me je čuvao i vodio kroz život udala sam se i rodila dvoje dece.
    Otac me je odbacio nije me posećivao nikada i nije poznavao moju decu.
    Ove godine je umro ..ali ja nisam osećala dušom da odem na sahrani.Palim svece za pokoj njegove duše.
    Da li sam učinila greh što nisam bila ocu na sahrani.?