Неслога

Питање:
Помаже Бог! Мајка ми је римокатоликиња, отац Православац. Била сам крштена у католичкој цркви, а недавно сам прешла у Православну Цркву, крстила се. Моја мајка је врло тужна, имам утисак да је повређена. Шта да радим да буде као пре? Не желим никога да растужујем, али шта год да кажем или урадим, она се увреди, или мисли да сам „фанатик“ као и мој брат и мој отац.
Ивана


Одговор:
Драга сестро, Ако имаш могућност погледај на нашем сајту, у овој истој рубрици, одговор на питање број 2875, па ће ти неке ствари постати јасније. Не знам с којим правом се твоја мама љути, што си ти исправила грешку родитеља, учињену после твог рођења. Наиме, ако су се твоји родитељи венчали у Православној Цркви, онда је мајка морала да потпише изјаву, поред два сведока, да ће деца рођена у том браку бити крштена и васпитана у Православној вери. Ако пак нису венчани у Цркви, онда је то пропуст твог оца и његова недовољна упућеност у веру својих отаца. Он се правио толерантан, ради мира у кући и није предузео оно што му је била дужност као домаћина и оца, да своју децу приведе крштењу у Православној Цркви. Не пишеш где је крштен твој брат. И како то сада одједном да твој отац, у очима мајке, постаје фанатик, вероватно верски, а раније се сложио да ти (а можда и твој брат) будеш крштена у римокатоличкој вери. Ти си сада сигурно пунолетна, с обзиром да си донела одлуку да пређеш у Православну веру, којој и припадаш по очевој линији. Тим више мајка нема право да се љути. Она се изборила код твог оца да будеш крштена у њеној цркви, али изгледа да те није успела и васпитати у духу римокатоличке вере. Ти у вери своје мајке ниси нашла себе, као ни одговоре на многа важна животна питања, па си то све потражила у Православној вери. И нашла си оно што си тражила. Сигурно осећаш задовољство, а не некакав фанатизам, који је сасвим стран Православљу. Пишеш да си „прешла у Православну веру, крстила се“. Символ вере Православне Цркве у десетом члану гласи: „Исповедам једно крштење за опроштење грехова“. Значи, крштење се не понавља. Православна црква признаје крштење хрићанских заједница, које крштавају водом у име Оца и Сина и Светога Духа. Ти си, ради преласка у Православну веру, требала бити само миропомазана, дакле, да примиш Свету Тајну Миропомазања, па и ако си, можда, примила кризму у католичкој цркви после седме године. У богослужбеним књигама Православне Цркве постоји и посебан чин: „Како примати оне које се обраћају у Православну веру“. Тај Чин присаједињења свештеник врши по благослову надлежног епископа, а потом над оним, који се присаједињује, врши и Свету Тајну Миропомазања, која се иначе у Православној Цркви врши одмах по крштењу. Твоја мајка је, верујем, права Хришћанка и она мора поштовати одлуку своје деце. Да си ти, не дај Боже, отишла у неку секту, или да је код тебе настало безбожје, онда би са мајка требала бринути и жалити због твоје странпутице. Овако, она је прихватила толерантност оца, који је приликом твог крштења резоновао да је то све исто, хришћанско, Бог је један, а сада њој недостаје толерантност, па чак и разумевање за твоје поступке, које ти чиниш као пунолетна особа. Ти ниси отишла у неку секту, већ у веру којој припада и твој отац и цела његова породица. Немој ничим раздраживати своју мајку, немој јој давати повода ни да помисли на некакав екстремизам, или фанатизам вас православних у кући. Она је сада у мањини, па је то додатни разлог да ви будете пажљиви према њој, да покажете љубав, коју Православна црква вазда проповеда и на њој инсистира. Том љубављу и пажњом ви ћете, можда, постићи да се и она, ради што чвршћег јединства и заједништва у породици, приклони већини, и да сама пожели да присупи Православној Цркви. За то свакако треба време и стрпљење, а надасве хришћанско породично заједништво. Благословену и души корисну Свету и велику четрдесетницу жели и срдачно поздравља о. Душан

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *