Непријатности у цркви

Питање:
Помоз Бог Оци, Питање се односи на цркву у мојој Парохији у коју ја одлазим често са својом породицом. Хтела сам прво вас да питам за савет пре него што иста подузмем, али искрено се не осећам довољно вредном да ја о ичему судим. Била сам у руској и грчкој цркви где се људи потпуно другачије опходе према прилозима. У руској цркви се паре не стављају на иконе већ има само једна кутија пред улаз у цркву (паре се као добровољни прилог стављају у кутију у ходнику пред улаз у цркву; тако да је све одвојено) и код њих и код Грка нема кошарица, а колико се ја сећам док сам била младја није ни код нас било кошарица. Имам 5 тема које мене и моје најблизе забрињавају и растузују. 1. Код нас у Цркви након завршетка Литургије, пре давања нафоре или током давања нафоре чита се дневни прилог цркви или осталим организацијама. Да ли је стварно суштина давања пара толико битна да би се то јавно износило, ја сматрам да су добровољни прилози и туђе намјене за давање тог прилога лична ствар и да не мора свако да зна, за шта ја или неко други даје те прилоге. Ја знам да се многи са мном слажу, али да само о томе причају између себе и нико ништа не подузима око тога. 2. Кошарице се носе кроз цркву пред завршетак Литургије, те особе стану испред људи и чекају буквално док неко нешто не стави унутра. Не поштују се људи који су у молитви и који чекају на исповед, већ се и пред њих стаје и чека се да и они дају свој прилог. 3. У нашој цркви, значи у том светом месту где се одржава Литургија налази се компијутер где током литургије неко уноси информацију, што се тиче прилога и збивања у цркви. Значи компијутер је на улазу, сви га виде. Наша Парохија има просторије одвојено од цркве где се врше састанци и разговори и није ми јасно зашто компијутер мора бити у цркви. Многи људи који долазе у цркву су огорчени око овога. Чули смо да је у једну цркву у америци гром ударио само недељу дана након што су компијутер поставили у цркву и гром је равно ударио у компијутер. 4. У цркви се налазе летци који промцирају поједине састанке, као рецимо одржавање скупа о здравом животу са сликом мушкарца без мајице са развијеним телом као примером здравог живота. Када сам то видела у прошлу недељу јако ми је било криво, страшно сам била љута на онога што је поставио тај летак у цркву, а још више на то што је свима дат по један узорак на изласку из цркве (значи у оном моменту када се православни требају окренути према олтару и прекрстити као знак поштовања тог храма појединац је делио летак и ометао људе у том моменту) . 5. Свеће. Не разумем зашто се свеће морају наплаћивати, као у продавници, треба бити кутија са прилогом, ја сумњам да ће ико дати мање него што је вредност свеца које узму, али у питању је начин, дирамо те прљаве паре па онда узимамо свеће, које после љубимо пре него што их упалимо. Исус је изгонио трговце из храма, а ма их буквално охрабрујемо са тим што се држи продаја свеца и икона у светом храму. Најстрашније је за мене и мога мужа када појединац одоговоран за одржавање свећа дође и угаси ту наменуту свећу на пола, скоро када је на пола угаси је и макне у кутију са осталим воском. Некад се бојим погледати ка свећама јер се плашим да ћу видети да је моја свећа коју сам ја наменила за нешто страшно битно, угашена. Плаче ми се када то видим и јако ми је тешко. Страшно ми је жао што сам ово морала написати, ја сам се надала да ће се ситуација променити и ваљда сам се надала да ће се тога други пожалти око тога. Ја знам као чињеницу да се велики број људи буни на то, али нико ништа не подузима око тога. Ја желим да црква увек буде свето место где људи долазе да олакшају своју душу и да се помоле пред иконама, да запале свећу и саслушају Литургију у миру. Само да кажем да се је поносим за своју нацију и своје вјеру али не желим да се та слика квари ни мени ни другима са стварима којима није мјесто у цркви. Немојте ми замерити што сам поставила ово питање, али хтела сам прво да се посаветујем са вама јер су ми ваши савети увек помагали. Хвала вам пуно унапред на вашем времену и на вашем савету.
Н.Н


Одговор:
Драга сестро, Сви смо ми људи грешни, са свим својим врлинама, манама и недостатцима, са својим добрим и лошим понашањем, па тако и они који гасе свеће у цркви или имају неко друго послушање. (Требала би да прочиташ књигу од Николаја Берђајева “О савршенству хришћанства и несавршенству хришћана”.) Тако је врло могуће да у многим храмовима долази до разних случајева са којима се нико од верних неби сложио. А претпостављам да ни тај, који гаси пола свеће или потура корпицу за прилог, не би волео да то неко њему ради.
Ја заиста не знам како могу да ти помогнем, осим да ти предложим да предузмеш следеће: да се мало вежбаш у стрпљењу, да покушаш да увек прихваташ са смирењем оно што ти од Бога долази, сва таква и слична искушења, говорећи у себи: “Слава Богу”! Као и: “Због мојих многих грехова, нисам ни толико заслужила! ” То ће свакако бити најкорисније и теби и твојим ближњима.
Поздравља те, о. Срба

Comments are closed.