Nepotpun hrišćanski život

Pitanje:
Pomozi Bog! Ako imate vremena pročitajte, praštajte na opširnosti i poneki savet pokušajte da mi date. Imam 33 godine i haos u glavi. Vernik sam, kršten od strane tradicionalnih, čestitih ali ne previše pobožnih roditelja. Pravoslavlje sam otkrio i svim srcem zavolio tek za vreme studija. Duhovniku sam odlazio jedno 2-3 godine i prestao sam, evo ima 2 godine, jer sam stalno imao jedan isti greh da ispovedim – rukoblud. Duhovnik mi je bio mlad jeromonah tek par godina stariji od mene.Nikad mi nije naložio epitimiju. U vojsci sam jednom prilikom čuo za oca Savu iz ovčarskog manastira Vaznesenja, i uputio se sa željom da me dobro, prodrma` i usavetuje. Nažalost, bio je na samrti i samo sam primio blagoslov od njega. Iako se trudim da idem gotovo svake nedelje u hram – gde se zaista prijatno osećam, sve ostaje nedovršeno jer se ne pričešćujem, a ne pričešćujem se jer imam potrebu za pokajanjem. Očajnički vapim za iskusnijim starijim duhovnikom, iako znam da ste sigurno protiv menjanja duhovnika! Ne treba ni da napominjem koliko mi je nezgodno kod gradskog sveštenika da se ispovedim, zbog sramote, jer je sredina mala a i sveštenika je svega dvoje, obuzetih sopstvenim brigama. Po struci sam pravnik iako sam pravo završio više iz ljubavi prema roditeljima – moja želja je bila drugo… Nikad nisam imao devojku, iako sam imao zanimanja za njih, sa nekima na kratko i bio, ali nikad ništa duže i konkretno… Posao radim u struci ali izuzetno naporan i stresan… A sad glavni deo – najteži problem na poslu mi predstavlja izuzetno atraktivna devojka koja bukvalno deli kancelariju sa mnom, koja mi je davala povoda i sa kojom sam se zbližio do zaljubljenosti da bi, nakon što sam joj OTVORENO iskazao ljubav, pre dolaska njenog momka (koji sigurno nije znao za naše šetnje, druženja i izlive nežnosti) iz vojske jesenas, pravila nevešta i rekla da ona voli njega i da joj se ovo već ranije dešavalo (da se neki prijatelj-drug ѕaljubi u nju) i da je, kao` zbunjena. Prekinuo sam svaki privatni kontakt s njom a i službeni sveo na najnižu moguću meru. Vidim da i njoj nije svejedno i ubeđena je da sam ja jedan zlotvor kad se tako ponašam. Njoj, navodno, nije jasno zašto se ja, odjednom` ponašam distancirano i krajnje rezervisano do granice prezira prema njoj – (iako je u dubini duše volim i molim se za nju) Ta rana mi svakodnevno, krvari`, kad god se čuje s momkom ili priča drugima preda mnom o njemu i njihovim planovima u životu. Trudim se natčovečanskim naporom da me njena priča ne dotiče ali džabe. Teško mi je da menjam posao u ova zla vremena, iako sam to najpre mislio uraditi – jer čini bi se da bi sve prošlo da mi je daleko od srca. Pomagajte savetom u ovoj agoniji koja traje već 9 meseci Jedina svetla tačka – vera u Boga koja me uprkos svemu ne napušta i posle tolikih grehova! S Bogom!
Nikola


Odgovor:
Dragi brate Nikola, Sastradavam u Tvojim nevoljama i molim se Bogu da Ti podari strpljenja i snage da prebrodiš i ove nedoumice, koje se postavljaju pred Tebe. Ti smatraš da Tvoj hrišćanski život nije potpun, jer nemaš odlučnog duhovnika, koji bi Te, posle ispovesti i pokajanja, oslobodio jedinoga i stalnoga greha – rukobluda. Dragi brate, nijedan duhovnik, pa ni oni najiskusniji, ni otac Savo, da si ga zatekao sposobnim za razgovor, ne može Te, jednostavno, osloboditi toga greha, pa čak ni posle najstrožije epitimije. Ne može bez Tvoje iskrene i uporne saradnje. Tvoja volja mora da bude jača od Tvojih nagona, Ti sam treba da pobediš želju za samozadovoljavanjem. I sigurno da nije samo rukoblud ono što smatraš velikim grehom. Da bi se izlečio i od te bolesti, treba da savladaš sebe, da postigneš smirenje, da uspostaviš hrišćanske odnose sa svojim okruženjem (pa ako ono i nije hrišćansko) , da razmišljaš o sebi i svetu u kome živiš, da shvatiš smisao svoga postojanja i naznačenja. A ono je dato čoveku pri samom stvaranju. Bog ovaj svet nije stvorio završenim, dao je i čoveku da učestvuje u stvaranju i brizi o svetu, kad mu je rekao: Rađajte se i množite se i napunite zemlju i vladajte njome! Znači, Bog je dao čoveku mogućnost produžavanja života na zemlji, u bračnoj zajednici, kroz polni odnos supružnika. I ono seme iz muškog i žeskog polnog
organa služi za novi život, a ne za prosipanje. Sa Tvoje 33 godine života, sa završenim fakultetom, sa sigurnim zaposlenjem i, verujem, solidnim životnim standardom, trebao bi da ozbiljno razmišljaš o braku, da sa suprugom svojom rađaš decu, da pomogneš u jednoj velikij srpskoj nevolji, a koja se zove bela kuga. Greh rukobluda bi automatski bio prekinut u zajedničkom bračnom životu. I sam kažeš da nisi do sada imao ozbiljniju vezu sa nekom devojkom, a kad se ukazala prilika „na dohvat ruke“, ispostavilo se da ona voli drugoga. Međutim, njeno prkosno razgovaranje sa tim njenim dečkom ili o njemu sa trećim licima, izgleda kao prkos prema Tebi, ali koji može da bude i pozitivan. Da iskuša Tvoju ljubav prema njoj, „da Te stavi na muke“, kako bi bila sigurna da je Ti voliš. Ona je čekala svog dečka da dođe iz vojske, ali nije „dangubila“, flertovala je s Tobom, a kako Ti je ona priznala, nisi bio jedini u tom vremenu. Ona nije sigurna koga u stvari voli, Tebe ili momka koga je čekala. Ako Ti nju zaista voliš, ako si kroz vaše druženje na poslu i, kako kažeš „izlive nežnosti“, shatio da bi bio spreman da sa njom zaključiš i brak, ako možeš nju da vidiš kao majku Tvoje dece, ako si upoznao njenu dušu, a ne samo atraktivnost tela i ponašanja, onda se još malo strpi. Nemoj pokazivati otvorenu odbojnost prema njoj, ali ni preteranu zainteresovanost. Neka Tvoj odnos sa njom bude korektan, kao prema svakom radnom kolegi. I ne pomišljaj da menjaš posao zbog nje. Time bi pokazao svoju slabost, kao da se životni problemi rešavaju samo ustupanjem pred njima, bežanjem. Ima šanse za pobedu, ali ni poraz ne sme da Te demorališe. Iako je i njoj i Tebi vreme za ozbiljne životne planove, za stvaranje porodice, imaj još malo strpljenja, stvari će brzo da počnu sa rešavanjem. Ako pak shvatiš da ona u svoj životni plan ne uključuje Tebe, ako se ona ozbiljno veže za svog ranijeg momka, prihvati to kao svoju dobru, a neostvarenu, želju. Naći ćeš tada drugu devojku, možda još približniju Tebi, religioznu i moralnu, koja kao i Ti želi porodični život, život u Crkvi Hristovoj.
A što se ispovesti kod nadležnog paroha tiče i pričešća u mesnoj crkvi, neka Te nimalo ne plaši malograđanština, jer svaki sveštenik prima ispovest kao sam Hristos. On će Ti i reći pre no što počneš da se ispovedaš: „Evo, čedo, Hristos nevidljivo stoji i prima tvoju ispovest…, a ja sam samo svedok, da posvedočim pred Njim sve što mi budeš rekao… Došao si u lečilište, nemoj otići neizlečen“. Ispovedi i njemu sve što Te muči, ne samo taj greh koji je jednako pred Tobom (kao što i car David govori: greh moj je jednako preda mnom) , no i sve ostale Tvoje sumnje, nedoumice, lutanja i traženja i on će ti dati „pravni lek“, kako da pristupiš Svetom i spasonosnom pričešću. A Sveto pričešće je najveći dar Neba Zemlji, kad se sjedinjujemo na najrealniji način sa Bogom, sa Gospodom našim Isusom Hristom.
I Tebi, dragi brate, želim da, primajući Telo i Krv Hristovu osetiš izvor besmrtnosti, da pobediš sve nevolje i nedoumice, da uđeš u pravi hrišćanski brak, a Bog da vas blagoslovi porodom i radošću u dobroj deci.
Tvoj o. Dušan

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *