Непотпун хришћански живот

Питање:
Помози Бог! Ако имате времена прочитајте, праштајте на опширности и понеки савет покушајте да ми дате. Имам 33 године и хаос у глави. Верник сам, крштен од стране традиционалних, честитих али не превише побожних родитеља. Православље сам открио и свим срцем заволио тек за време студија. Духовнику сам одлазио једно 2-3 године и престао сам, ево има 2 године, јер сам стално имао један исти грех да исповедим – рукоблуд. Духовник ми је био млад јеромонах тек пар година старији од мене.Никад ми није наложио епитимију. У војсци сам једном приликом чуо за оца Саву из овчарског манастира Вазнесења, и упутио се са жељом да ме добро, продрма` и усаветује. Нажалост, био је на самрти и само сам примио благослов од њега. Иако се трудим да идем готово сваке недеље у храм – где се заиста пријатно осећам, све остаје недовршено јер се не причешћујем, а не причешћујем се јер имам потребу за покајањем. Очајнички вапим за искуснијим старијим духовником, иако знам да сте сигурно против мењања духовника! Не треба ни да напомињем колико ми је незгодно код градског свештеника да се исповедим, због срамоте, јер је средина мала а и свештеника је свега двоје, обузетих сопственим бригама. По струци сам правник иако сам право завршио више из љубави према родитељима – моја жеља је била друго… Никад нисам имао девојку, иако сам имао занимања за њих, са некима на кратко и био, али никад ништа дуже и конкретно… Посао радим у струци али изузетно напоран и стресан… А сад главни део – најтежи проблем на послу ми представља изузетно атрактивна девојка која буквално дели канцеларију са мном, која ми је давала повода и са којом сам се зближио до заљубљености да би, након што сам јој ОТВОРЕНО исказао љубав, пре доласка њеног момка (који сигурно није знао за наше шетње, дружења и изливе нежности) из војске јесенас, правила невешта и рекла да она воли њега и да јој се ово већ раније дешавало (да се неки пријатељ-друг ѕаљуби у њу) и да је, као` збуњена. Прекинуо сам сваки приватни контакт с њом а и службени свео на најнижу могућу меру. Видим да и њој није свеједно и убеђена је да сам ја један злотвор кад се тако понашам. Њој, наводно, није јасно зашто се ја, одједном` понашам дистанцирано и крајње резервисано до границе презира према њој – (иако је у дубини душе волим и молим се за њу) Та рана ми свакодневно, крвари`, кад год се чује с момком или прича другима преда мном о њему и њиховим плановима у животу. Трудим се натчовечанским напором да ме њена прича не дотиче али џабе. Тешко ми је да мењам посао у ова зла времена, иако сам то најпре мислио урадити – јер чини би се да би све прошло да ми је далеко од срца. Помагајте саветом у овој агонији која траје већ 9 месеци Једина светла тачка – вера у Бога која ме упркос свему не напушта и после толиких грехова! С Богом!
Никола


Одговор:
Драги брате Никола, Састрадавам у Твојим невољама и молим се Богу да Ти подари стрпљења и снаге да пребродиш и ове недоумице, које се постављају пред Тебе. Ти сматраш да Твој хришћански живот није потпун, јер немаш одлучног духовника, који би Те, после исповести и покајања, ослободио јединога и сталнога греха – рукоблуда. Драги брате, ниједан духовник, па ни они најискуснији, ни отац Саво, да си га затекао способним за разговор, не може Те, једноставно, ослободити тога греха, па чак ни после најстрожије епитимије. Не може без Твоје искрене и упорне сарадње. Твоја воља мора да буде јача од Твојих нагона, Ти сам треба да победиш жељу за самозадовољавањем. И сигурно да није само рукоблуд оно што сматраш великим грехом. Да би се излечио и од те болести, треба да савладаш себе, да постигнеш смирење, да успоставиш хришћанске односе са својим окружењем (па ако оно и није хришћанско) , да размишљаш о себи и свету у коме живиш, да схватиш смисао свога постојања и назначења. А оно је дато човеку при самом стварању. Бог овај свет није створио завршеним, дао је и човеку да учествује у стварању и бризи о свету, кад му је рекао: Рађајте се и множите се и напуните земљу и владајте њоме! Значи, Бог је дао човеку могућност продужавања живота на земљи, у брачној заједници, кроз полни однос супружника. И оно семе из мушког и жеског полног
органа служи за нови живот, а не за просипање. Са Твоје 33 године живота, са завршеним факултетом, са сигурним запослењем и, верујем, солидним животним стандардом, требао би да озбиљно размишљаш о браку, да са супругом својом рађаш децу, да помогнеш у једној великиј српској невољи, а која се зове бела куга. Грех рукоблуда би аутоматски био прекинут у заједничком брачном животу. И сам кажеш да ниси до сада имао озбиљнију везу са неком девојком, а кад се указала прилика “на дохват руке”, испоставило се да она воли другога. Међутим, њено пркосно разговарање са тим њеним дечком или о њему са трећим лицима, изгледа као пркос према Теби, али који може да буде и позитиван. Да искуша Твоју љубав према њој, “да Те стави на муке”, како би била сигурна да је Ти волиш. Она је чекала свог дечка да дође из војске, али није “дангубила”, флертовала је с Тобом, а како Ти је она признала, ниси био једини у том времену. Она није сигурна кога у ствари воли, Тебе или момка кога је чекала. Ако Ти њу заиста волиш, ако си кроз ваше дружење на послу и, како кажеш “изливе нежности”, схатио да би био спреман да са њом закључиш и брак, ако можеш њу да видиш као мајку Твоје деце, ако си упознао њену душу, а не само атрактивност тела и понашања, онда се још мало стрпи. Немој показивати отворену одбојност према њој, али ни претерану заинтересованост. Нека Твој однос са њом буде коректан, као према сваком радном колеги. И не помишљај да мењаш посао због ње. Тиме би показао своју слабост, као да се животни проблеми решавају само уступањем пред њима, бежањем. Има шансе за победу, али ни пораз не сме да Те деморалише. Иако је и њој и Теби време за озбиљне животне планове, за стварање породице, имај још мало стрпљења, ствари ће брзо да почну са решавањем. Ако пак схватиш да она у свој животни план не укључује Тебе, ако се она озбиљно веже за свог ранијег момка, прихвати то као своју добру, а неостварену, жељу. Наћи ћеш тада другу девојку, можда још приближнију Теби, религиозну и моралну, која као и Ти жели породични живот, живот у Цркви Христовој.
А што се исповести код надлежног пароха тиче и причешћа у месној цркви, нека Те нимало не плаши малограђанштина, јер сваки свештеник прима исповест као сам Христос. Он ће Ти и рећи пре но што почнеш да се исповедаш: “Ево, чедо, Христос невидљиво стоји и прима твоју исповест…, а ја сам само сведок, да посведочим пред Њим све што ми будеш рекао… Дошао си у лечилиште, немој отићи неизлечен”. Исповеди и њему све што Те мучи, не само тај грех који је једнако пред Тобом (као што и цар Давид говори: грех мој је једнако преда мном) , но и све остале Твоје сумње, недоумице, лутања и тражења и он ће ти дати “правни лек”, како да приступиш Светом и спасоносном причешћу. А Свето причешће је највећи дар Неба Земљи, кад се сједињујемо на најреалнији начин са Богом, са Господом нашим Исусом Христом.
И Теби, драги брате, желим да, примајући Тело и Крв Христову осетиш извор бесмртности, да победиш све невоље и недоумице, да уђеш у прави хришћански брак, а Бог да вас благослови породом и радошћу у доброј деци.
Твој о. Душан

Comments are closed.