Непоштовање родитеља

Питање:
Помаже Бог, И свако поштовање Вам указујем. Хоћете ми само одговорити на питање? Која је улога своје деце што се тиче родитеља који су док су били у снази да им се нађу, колико је било у њиховим моћимаа данас доживели да све животне проблеме нама товаре као да смо ми свему криви што они данас преживљавају у свом животу тако да се и ми као родитељи питамо где смо у тој њиховој немоћи а и својој. Кад смо у својој старачкој доби запали у тој немоћи јел им више не привређујемо. Где се изгубило то осећање код њих, јер сматрајући да смо док су расли у њима то васпитање градили које бих данас сутра они преносили на своје потомке, да им духовно осећање буде јаче од материјалног.
Вукица


Одговор:
Драга сестро Вукице, Пре но што Ти одговорим на жалопој због незахвалности млађих према старијим, испричаћу Ти једну приповетку. Поред једне реке птица је имала гнездо и у њему три птића. После јаких киша река је набујала и попела се све до крошњи дрвећа, угрожавајући и гнездо ове птице. А мајка, да спасе своју децу, понесе једно птиче, да га пренесе на безбедније место. Кад је била на сред реке упита птиче: ја тебе носим сада, а када ћеш ти мене да носиш? Птиче одговори: Кад добијем крила, тада ћу ја тебе да носим. Мајка га баци у воду и пође по друго. И њему изнад реке постави исто питање и доби отприлике исти одговор. И ово птиче мајка испусти у воду. Кад је са трећим птичетом била на сред реке и поставила му исто питање, доби одговор: Никад ја нећу носити тебе, ја ћу носити моје младе птиће. Мајка пренесе ово птиче на безбедно, суво место.
Несумњива је брига родитеља за своју децу, њихова је обавеза да их негују, васпитавају и издржавају док не “добију крила”, док не стану на своје ноге. Истина, родитељска брига не престаје ни онда кад деца стекну своје породице, супружнике и децу, али сада више нису одговорни у оном смислу као кад су деца била малолетна. И баш тада, док су деца била малолетна, родитељи су били дужни да им речима, а пре свега живим примером, покажу како треба неговати породицу, које су породичне вредности, како треба бринути да се породица очува, како треба поштовати старије, да се Бога боје а старијих стиде. Можда је и у Твојој читанци из основне школе била она поучна прича, како је син своје остареле родитеље одстранио од стола, тамо у запећак, направио им дрвене тањире и кашике, да га не срамоте пред гостима. После извесног времена његов синчић узе нож и поче нешто правити од дрвета. Оатац га запита: Шта то правиш сине, а овај му одговори: Правим кашике теби и мами, са којим ћете јести кад остарите.
Било је увек деце која нису испуњавала Пету Божју заповест о поштовању родитеља. И као што та заповест обећава срећу већ овде на земљи, у случају поштовања родитеља, тако и неиспуњавање ове заповести доноси несрећу и жалост деци већ и за њиховог живота. Неблагодарност деце према родитељима последица је, готово увек, неправилног васпитања, а на првом месту недовољно очигледног примера самих родитеља. Деца врло често у каснијем животу опонашају своје родитеље, било у добром, било у лошем. Ништа ниси написала о хришћанском васпитању деце, јер ако родитељ не поштује прве четири Божје заповести, како може да тражи од своје деце поштовање Пете заповести? Ако сте вас двоје пропустили нешто у васпитању своје деце, покушајте да ваши унуци буду осведочени Христовом вером и Његовим узвишеним, моралом, како и ваша деца не би доживела вашу судбину.
Молите се Богу за своју децу и унучад, то је сада највише што им можете учинити.
Души корисну Свету и велику четрдесетницу жели Ти о. Душан

Comments are closed.