Немир и страх

Питање:
Помаже Бог свим свештеницима и да вас Бог благослови у вашим дијелима и помоћи нама, замолио бих вас да се помолите за мене и моју породицу јер имам чини ми се искушења која су јака али се још борим Богу хвала. Почео сам задњих неколико година да се бавим више вјером и нашим учењима и Светим дјелима наших писаца и свакодневно читам нешто и почео сам да постим Сриједом и Петком и наравно у Цркву идем већ дуго и у врло добрим однос има са својим духовником, е задњих мјесеци сам почео да да спавам са свијетлом упаљеним до мене у просторији јер не смијем да спавам у мраку, са женом се некад свађам без икаквог разлога и тако има доста тога, причао сам са својим духовником и он је у Цркви ми прочитао молитве за мене Богу хвала драгом, да ли имате за мене још неког искуства и чега да се пазим и како да то пребродим, хвала вам унапред и нек вас Господ прати и чува.
Н.Н


Одговор:
Радујсја, драги брате! Бог Вам помогао, и хвала на лепим речима! Немојте да Вас ово што доживљавате претерано узнемирава. Примећујемо код деце како пролазе кроз разне фазе развоја, али често не схватимо да се то исто догађа и код одраслих, поготово у духовном развоју, коме су искушења чак и потребна; често се сећам старе изреке која каже, “без искушења нема спасења! “. Људска је душа динамична, стално активна и у покрету; или се развија и приближава се Богу, или, ако је човек не јача духовним животом и бди над њом, она се слаби и удаљава се од Бога. Тако, душа се стално креће, и наше духовно стање није увек исто. Често, уз само неку малу промену у животу, она ће нагло кренути или све ближе Богу, или све даље од Њега. А наше је да је стално крепимо и поспешимо у развоју како би, ако не приближавала се Богу, барем се не удаљила од Њега. Драго ми је да чујем да сте почели озбиљније да живите у вери. Бог нас стално зове и куца на врата нашег срца, те је баш велика радост када Му коначно отворимо та врата. Када озбиљно кренемо путем вере, често сретнемо искушења, једним делом што нас демони кушају у нади да нас одврате и одбијају са пута спасења (али ту уз помоћ духовника, боримо се против њих те стекнемо искуство у духовној борби и постанемо јачи) а и другим делом што, како растемо духовно, тако постанемо способнији да приметимо искушења која смо раније, када смо били духовно незрелији и имали мање искуства у духовној борби, прихватили као нешто нормално. По овоме што сте описивали, изгледа да се неки немир уселио у Ваше срце, вероватно Вама неприметно, и ту га осећате како тиња и боцка, те ствара осећај несигурности, који проузрокује несугласност и честу свађу са женом (па можда и са другим људима) , и неприлагодност, па можда чак и страх, да спавате у мраку те ноћу упалите светло. Вероватно имате у просторији где спавате иконе и кандило. Увече, када читате молитве пре спавања, требало би и да упалите кандило, па нека Вам кандило место сијалице обасјава просторију својим благодатним пламеном који је символ Светлости којом нас Христос просветљава и штити, знак наше живе молитве, и наша мала жртва коју приносимо Богу уз молитве. Ту где је упаљено кандило и где мирише тамјан, демони тешко долазе да стварају немир и друга искушења. А такође бих Вам препручио да одете код свог духовника да приступите Светој Тајни Исповести, и тиме да очистите срце и душу од мрља својих грехова, од тог немира који се уселио ту. Дакле, драги брате, кад све то чините, онда треба да ојачате и негујете врлину трпљења. Трпљиво и радосно чекајте на Бога – Он ће нам увек учинти оно што је нама потребно за спасење; не увек када и како МИ мислимо да треба, него када и како ОН зна да ће нама бити на духовно здравље и спасење. Нека Вас милостиви Бог увек чува и води у светлости и миру Своје љубави! Ваш у Христу, о. Раде

Comments are closed.