Немам контакт с мужем, самозадовољавање?

Питање:
Поштовани оче, Пишем први пут неком оцу у нади на одговор. Удата сам и имам велики проблем. У браку сам три године и имам проблема са собом највише. Желела бих да знам да ли је грех када се задовољавам телесно, мислим када мастурбирам, јер са мужем немам контакт. Често желим телесни додир са неким и борим се против тога јер не желим да преварим мужа. Много га волим и не желим да згрешим. Молим вас да ме посаветујете. Благословите, оче!
Александра


Одговор:
Поштована Александра, Ви ми заиста звучите контрадикторно овоме што тврдите! Шта то значи: ја волим свога мужа, а желим телесни контакт са другим мушкарцима? Ово је крајње неразумљиво. Ви волите своју мајку или оца, или брата, и у то уопште не сумњам, али волети свог мужа се тиче брака као Божанске установе. Без сваке сумње, та ваша велика љубав према вашем мужу није комплетна, нити искрена, а поврх свега, можда и не знате шта је то права брачна љубав.
Ово питање је широко и оно тражи неку врсту проучавања. Пре свега се отвара питање какав је ваш брак? Да ли вас муж избегава и запоставља? Ако је то у питању, а није посреди нека болест, онда ваш муж сноси још тежу одговорност за те ваше прикривене страсне жеље. Он вас саблажњава и наводи на грех. Апостол брака, свети Павле, јасно одређује брачне дужности и сматра их за светињу. У седмој посланици Коринћанима он јасно одређује значење праве брачне љубави у којој велику улогу играју и телесни контакти и обавезе. Он каже: «Муж нека указује жени дужну љубав, као и жена мужу», и наставља: «Жена није господар од својега тијела, него муж; тако и муж није господар од својега тијела, него жена» (3 и 4 стих) . Овде је јасно да се не ради само о некој емотивној љубави која се због неких «чистих ралога» одваја од телесне, него се јасно повезује и тражи у једној нераскидивој целини. Да не би падали у сумњу да је можда другачије, да тај телесни контакт није у браку виђен као нешто нечисто, свети Апостол нас не оставља у недоумици него је јасан: «Не забрањујте се једно другоме, сем по договору привремено, да би се предали посту и молитви, па опет да се састанете, да вас сатана не искушава вашим неуздржањем». (стих 65) . «Договор» је овде кључна реч, и ако једна страна није способна да се преда уздржању, онда договора нема, осим поштовања општег уздржања када то Црква прописује. Дакле, ако «договора» нема, свако самоиницијативно уздржање (с тим да нису у питању медицински разлози) јесте неоправдано и пред овом светињом је озбиљан грех! Многи бракови страдају када један брачни друг реши да се својевољно преда уздржању и тек КАСНИЈЕ открије да није за брак, него за неку врсту манастирског живота са убеђењем да чини нешто благословено и богоугодно. На жалост, тај брачни друг чини двоструки грех; он греши против саме Светиње Тајне брака, као и свога друга, наводећи га на већа искушења, све до прељубе, и та прељуба неће бити индивидуални грех, него заједнички и то више оног који је навео на ту саблазан (упореди Мт 18, 6) .
На вама је да решите који су то разлози из којих је физичка љубав умрла међу вама, а да и даље телесне пожуде живе? Отворен разговор у којем нема ни најмање тајне може да реши ваше питање.
Ако је у питању болест вашег мужа, онда се молите Богу да истрајете у верности свом обећању које је озакоњено пред Црквом и, наравно, своме мужу.
Што се тиче мастурбације, немам намеру да о њој поново говорим, јер сам недавно одговорио на ово питање, и можете да га нађете у архиви писама «питање пастиру» на светосавље.орг.
Са Благословом и поштовањем, о. Љубо

Comments are closed.