Неколико питања из Светог Писма

Питање:
Помаже Бог драги оци, имам неколико нејасноца, које се односе на одређене дјелове Светог писма (превод је од Вука Караџица) : 1) … хула на Бога се може опростити, али хула на Духа Светога је неопростива…? 2) …о томе чашу ни Син не зна, до Отац његово (о другом доласку) …? 3) … ко не мрзи на оца свога и матер своју није мене достојан (ваљда, ко више воли оца или мајку од Мене…) ? 4) …и ово рекавши (Исус) духну, и рече им (ученицима) : примите Духа Светога (знамо да Дух Свети од Оца исходи) ? 5) …а кад би јутро, стаде Исус на бријегу; али ученици не познасе да је Исус (по васкрсењу -није ми јасно због чега га нијесу познали) …такође разговарајући са Њим – ученици га нијесу познали? Такође ми није јасно како то да се ми молимо за Пресвету Богородицу (на св. Литургији) , ако већ знамо да је Пресвета и ако се Њој молимо? Ако нека питања захтијевају много времена, задовољио бих се и краћим одговорима. Још сам чуо да овај превод Светог писма није баш најбољи па Ваш молим за коментар. Желим Вам свако добро, унапријед хвала и праштајте.
Радуле


Одговор:
Драги брате Радуле, Ти си послао толико питања, да би за одговор требало пет-шест страница. Но, покушаћу да Ти у најкраћим цртама одговорим на већину Твојих питања. На почетку да Ти кажем да Српска православна црква има званични превод Светог писма Новог завета и Свети архојерејски синод је већ у више наврата штампао књигу Нови завет. За Стари завет се још увек служимо са преводом Ђуре Даничића. Синодска комисија вредно ради на званичном преводу и Старог завета. За сада имамо Свето писмо Старог и Новог завета у издању “Гласа Цркве”, где су текстови по исправкама у преводу Светог Владике Николаја. Прву књигу Мојсијеву и Псалтир имамо у преводу Владике Атанасија, као и Књиге Макавејске (неканонске) .
А сада по Твојим питањима: 1. У Матејевом јеванђељу (12, 31) стоји: “Зато вам кажем: Сваки грех и хула опростиће се људима, а хула на Духа Светог неће се опростити људима”. Хула на Духа Светога неће се опростити јер су греси против Духа Светога најтежи греси. Најтежи су јер се њима свесно презире и одбија благодат Светога Духа и сатански се противи свакој божанској истини. Хула на Духа Светог је свесно одбијање Божјег откривења.
2. О времену и дану Другог доласка Христовог интересовали су се још Свети апостоли. Пред само вазнесење Христово ученици су Га питали: Кад ће то бити? Он им је одговорио: “А о дану томе и часу нико не зна, ни анђели небески, до Отац мој сам” (Матеј 24, 36) . И још је додао: Није ваше да знате времена и рокове, које Отац задржа у својој власти” (Дела ап. 1, 7) . Да је то сазнање људима од користи, Спаситељ би нам свакако то и саопштио. Овако, сећај се и оне мудрости: Ради као да ћеш живети 100 година, а надај се (буди спреман) као да ћеш сутра умрети (да ће сутра бити Други долазак Христов) .
3. Цитат из Јеванђеља од Матеја, који наводиш у своме питању, наопако си запамтио и тако га написао. У Светом јеванђељу од Матеја (10, 37) стоји: “Који љуби оца или матер своју већма него мене, није мене достојан; или који љуби сина или кћер већма него мене, није мене достојан”. Дакле, у тексту се нигде не помиње мржња, јер Бог-Љубав не може да мрзи, па тако ни од људи неће захтевати да било кога мрзе, сем зла и греха. Сигурно да градација љубави поставља на прво место Бога. Бога треба да љубимо изнад свега и изнад свих, зато што и Он љуби нас више од свију, па чак више од наших родитеља или наше деце. Сигурно да си прочитао и ову реченицу, коју је изговорио Христос: “Заповест нову дајем вам: да љубите једни друге, као што ја вас љубих, да и ви љубите једни друге” (Јован 13, 34) . А Бог нас љуби и кад Га ми псујемо, кад Га се одричемо, кад у Њега не верујемо. Човечанска љубав, у оваквим случајевима, или ће ослабити, а можда и престати, па чак ако су у питању родитељи и деца. Мислим да Ти је сада јасан овај стих Матејевог јеванђеља, кога си неспретно цитирао.
4. После васкрсења Христос се више пута јављао својим ученицима, па и на сам дан васкрсења, кад Тома није био са осталим ученицима. Дошавши кроз затворена врата, Христос је поздравио ученике поздравом: “Мир вам! Као што је Отац послао мене и ја шаљем вас. И ово рекавши дуну и рече им: Примите Дух Свети! Којима опростите грехе, опраштају им се; и којима задржите, задржани су” (Јован 20, 21-23) . Овде није реч о исхођењу Светога Духа, већ о давању благодати Светога Духа за један дар који се дарује апостолима, а преко њих и њиховим наследницима, епископима и свештеницима. Као што се и данас кроз рукоположење епископа и свештеника призива благодат Светога Духа, која једино може учинити достојним чланове јерархије, да у Тајни покајања разрешавају грехе оних који се исповедају. Дакле, овај Христов поздрав не треба извлачити из контекста, већ га читати и схватати са оним правом која се дају апостолима, силом Светога Духа.
5. У Светом јеванђељу се у два случаја говори да ученици нису препознали Васкрслог Господа, једном су мислили да виде духа, а износи се и детаљ да Марија Магдалина није препознала Учитеља, већ је помислила да је баштован. Христос се на дан свога васкрсења јавио ученицима који су се били затворили у једну собу у Јерусалиму “страха ради јудејскога”. Христос је дошао у ту просторију кроз затворена врата, што значи да Његово васкрсло тело није више било подложно физичким законима. Могао се појавити на разним местима, у врло кратком временском раздобљу и телом ући кроз затворена врата. Јеванђелист Лука (24, 36-37) овако описује једно јављање Христа: “И док они говораху сам Исус стаде међу њих, и рече им: Мир вам! А они се уплашише и будући устрашени, помислише да виде духа”. Христос је тешио ученике пре страдања, да ће васкрснути у трећи дан, али је за њих то било тешко схватљиво, и поред тога што су неки били присутни кад је Христос васкрсавао умрле. Све је то утицало да апостоли, у тако кратком времену од распећа и смрти Христове, тешко схвате појаву Васкрслог Спаситеља. Лука и Клеопа, који нису били из састава дванаесторице, утучени догађајима који су се збили у Јерусалиму уочи јеврејског празника Пасхе, када је Исус разапет и када је за њих све пропало, не препознају Исуса који им се придружио на путу за Емаус. И тек кад је благословио и преломио хлеб, препознали су Га, али је Он, у тај час, за њих постао невидљив. Ученици лове рибу на Генисаретском језеру, целу ноћ се труде и ништа не уловише, а кад је дан почињао, у свитање, неко их са обале зове и каже да баце мреже са друге стране. Сигурно, на тој даљини, у измаглици јутра, не препознају свога Учитеља. Али, кад су се мало приближили обали са мноштвом риба, “онај ученик кога љубљаше Исус, рече Петру: То је Господ! ” (Јован 21, 7) . Дакле, васкрсло тело Христово је било сигурно друкчије него пре васкрсења, па Га зато ученици у понеким ситуацијама нису препознали, а да и не говоримо да су сви онио били у једном заиста изузетном стању, обзиром на брзину догађаја који се збише са њима и њиховим Учитељем.
6. Није ми јасно где си Ти то нашао да се ми у Светој литургији молимо за Пресвету Богогородицу, онако како се молимо за нас и наше ближње. На почетку проскомидије, одмах после вађења “Агнеца”, који представља Христа, свештеник вади и честицу за Пресвету Богородицу, говорећи: “У част и спомен преблагословене Владичице наше Богородице и Приснодјеве Марије, чијим молитвама прими, Господе, жртву ову у наднебески твој жртвеник”. Стављајући ту честицу са десне стране Агнеца, говори свештеник: “Стаде Царица с десне стране Теби, одевена у позлаћене ризе, преукрашена”. Зар то представља молитву за Богородицу или ми Њеним молитвама добијамо милост од Господа? Свака јектенија завршава прослављањем Пресвете Богородице: “Поменувши пресвету, пречисту, преблагословену славну Владичицу нашу Богородицу и Приснодјеву Марију са свима Светима…” Коначно, после освећења Дарова, кад свештеник набраја све Свете Божје угоднике, за које се приноси бескрвна жртва, а “особито за пресвету, пречисту, преблагословену, славну Владичицу нашу Богородицу и Приснодјеву Марију”, на шта народ одговара певањем химне Пресветој Богородици: “Достојно јест…” Пресвета Богородица је, као и сви људи, спасена жртвом Христовом, али она, као Мати Сина Божјег, има достојанство изнад свих Светих, које је Бог прославио. И ми се њој молимо као нашој представници, молитвеници пред престолом Божјим. И један савет, брате Радуле: Покушај убудуће сам да размишљаш о недоумицама које Ти се јаве приликом читања Светог писма. И немој читати Свето писмо као било коју другу књигу. Свето писмо је историја народа Божјег на чијем челу стоји Бог, то је књига која је настала у Цркви и у Цркви је треба читати. Јави се некад и свом надлежном свештенику, да Те упути како да читаш ову Свету књигу.
Мир ти и благослов Божји! о. Душан

Comments are closed.