Не желим децу

Питање:
Поштовани Оче, Молим Вас да ми помогнете. Моја жена жели децу а ја не. У мојим разлозима нема пуно себичности, спреман сам да се одрекнем разних ствари и то ми не пада тешко, али из разлога што овај свет иде све горим и горим путем, због насиља и грозних ствари која се дешавају. У Новом Завету (а и на овом сајту) сам читао како време долази, какво још до сад није било. Свега тога ме је много страх, и за себе али и за своју жену и дете. Нико ме не може убедити да ће на земљи у будућности бити боље. Одувек идемо ка горем, све до судњег дана. Знам и речи нашег упокојеног Патријарха Павла да се не треба бојати ничег осим греха али зашто би на свет доносио још једног мученика/мученицу који ће се напатити на овом свету. Такође кад размислим, и мени би било много лакше да се нисам ни родио али наравно тај избор нисам имао. Молим Ваш да ми одговорите јер ми је страшно тешко и не знам шта да радим.
Влада


Одговор:
Драги брате, Да почнем са почетком Твога писма. Ти си се оженио, ступио си у хришћански брак. Брак се у Хришћанској цркви склапа „ради потпуне телесне и духовне заједнице, рађања и васпитавања деце“. И кад је Господ Бог, као круну свога стварања, створио човека, мушко и женско створи их. И благослови их Бог и рече им: рађајте се и множите се и напуните земљу и владајте њом (1. Мојсијева 1, 27-28) . Значи, и старозаветни и новозаветни брак садржи у својој установи, у свом основном циљу, рађање и подизање деце. Па ко си Ти онда, брате мој, да се мешаш у Божја посла, да реметиш Његове планове, да се противиш вољи Његовој? Па ваљда Бог, Који је овај свет створио из љубави и о њему хиљадама година промишља, зна како ће овај свет и завршити. Како си Ти сазнао да ћеш баш Ти рађати мученике и мученице? Зар ниси помислио да би Твоја деца могла бити корисна овом друштву, својој Цркви и свом народу, да буду велики и пред људима и пред Богом? Сви хришћански светитељи радовали су се животу и то овом, пролазном животу, пуном греха и отпадности од Бога. Радовали су се јер су желели и настојали да га поправљају и у томе су успевали, јер их је Господ прославио, постали су Свети. Праведни Јов, чије си страдање вероватно читао (ако случајно ниси, потражи у Твојој Библији старозаветну Књигу о Јову и пажљиво је прочитај) , ни онда када је изгубио све: породицу, имовину, здравље, пријатеље, ниједном не похули на Бога и не зажали што се родио. Његова вера у Бога и Божје промишљање била је јача од свих страдања и унижења. А шта Ти замераш Богу, Који Те је призвао у овај свет? Шта је то што мислиш да Бог није дао Теби, а дао је другима или по чему то Твој живот на земљи нема смисла, а око Тебе се сви радују животу и труде се да га продуже? Зар ниси читао многе случајеве, где супружници не могу да рађају децу, шта све чине да би добили пород? И ако ништа не успе, они усвајају туђу децу, па чак и хендикепирану. И радују се у њима. И Ти, драги брате, послушај своју мудру жену и почните да рађате синове и кћери. У њима ћеш наћи радост свога живота, видећеш да овај живот заиста има смисла, кад будеш гледао Твоје дете које почиње да Те дарује осмехом, кад почне да прави прве кораке и да Ти говори „Тата“, кад у свом детету упознаш себе, наставак Твога живота. Твоји родитељи су поседовали љубав, па су је поделили с Тобом, дали су Ти живот. Бог је једино пуноћа постојања, али Бог се није затворио у себе, већ је из љубави створио овај свет. И зар мислиш да Бог није знао да ће се у свету јавити зло, да ће човек бити принуђен да се са злом бори док је жив? Наравно, да је Бог то знао, али Господ Исус Христос поручује да ће бити благо онима који претрпе до краја, јер ће бити спасени. Ти својим понашењем и ставовима ускраћујеш оно што су Твоји родитељи дали Теби, ускраћујеш живот своме потомству. Искрен, родитељски савет: Бог Ти је дао да будеш Његов сарадник, сатрудник у Његовом делу стварања, да наставиш Његово дело, да продужаваш живот на земљи, па се тако и понашај. Послушај жену и рађајте децу! о. Душан

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *