Не шминкам се, не дотерујем се…

Питање:
Помаже Бог! Занима ме да ли грешим ако се не шминкам, не дотерујем, не излазим викендом по кафићима? Кад год упознам неког момка, неудата сам, и он ми се на пример допадне, почнемо да се дружимо, и он воли да се дружи са мном, ја одмах размишљам о удаји, деци…и испаднем смешна јер сваки на крају закључи да у мени види само пријатеља, а не и жену. Где ја грешим? И занима ме, ако се дружимо са неким и не слажемо се у неким животним ставовима, свађамо се у вези са тим и због тога нам дружење виш е не прија, да ли је грех ако та особа због тога не разговара више са нама? Та особа ме је вређала и ја сам се повукла само.
Н.Н

Одговор:
Драга, Није грех ако се не шмиканте, не дотерујете и то што не излазите викендом по кафићима. Да ли ми разумемо а шта је то грех? Ништа од овог наведеног не руши вашу природу нити крши то послушање које сте добили од Бога да водите бригу о здравом животу, како духовном тако и телесном. Ми не смемo апстрактно да прилазимо питању греха и да у том духу развијамо неку „грехологију“, да је апстрахујемо“, која је тако далека од правог суочавања са проблемима наше пале природе. Грех је наша грешка, наш погрешан или аргонатан прилаз према онтолошким питањима човека, када свесно слободним избором рушимо план Божији о спасењу човека. Кад ми не „помажемо“ Богу (христоуподобљење) да обнови човека и свет, него ми помажемо ђаволу да руши човека и овај свет. Када на тај начин бацамо под ноге тако велику љубав Божију која се показала у све-космичком дешавању, да је „ради нас и ради нашег спасења“ Слово на Себе примило твар, да би је тим освећеним сједињењем тако и спасао. Када се боримо против оног што нама Господ нуди, за наше добро, да једноставно речено ми тада грешимо. Грешимо против љубави Божије, и грешимо против себе, јер одбацујемо за нас боље. Све је то једна грешка, а грешке у животу доносе своје последице а често и неиздрживе, па онда ропћемо на свог Творца. И тако, у греху потврђујемо грех и никако да из тог уклетог круга узрока изађемо.
Овде мени није јасно а шта подразумевате под дружењем када ви размишљате о породици и да на крају сваки мушкарац у вама види само пријатеља а не жену? То често чујемо, да се острашћене везе објашњавају неким „пријатељством“ (сексуална активност „без обавеза“) , као да у браку не треба да буде пријатељства? Велика је грешка у данашњим браковима што супружници поред интиме, и те свете љубави коју су пред Заједницом објавили једно другом, не граде и чисто пријатељство, онако какво га данас осећамо према другом. То што ви желите добру ствар желите, и то је нормалан позив од Бога, и најмање сте „смешни“.. Али гледајте да не губите време са погрешно изабраним људима од којих очекујете брак и продицу, него гледајте на оне скромније и мирније; гледајте на оне мушкарце који немају имиџ данашњег нашом катастрофом изграђеног модела правог мушкарца. Чувајте се таквих људи које је повео сиромашни материјализам, када у нашим економским условима неке најминималније (негде сасвим нормалне) ствари постају „успех“. Често тај примитивни материјлазам, или конкретно: боља кола мушкарца су зе неке жене успешан избор? ! И на таквом „успеху“ многе девојке траже своју будућност која је нажалост већ извесна каква ће да буде.
Ако вас такве особе вређају и вама се то дружење више не свиђа, јер не видите никакву корист у њему, јер се чак и свађате, онда није никакав грех ако се повучете. Напротив, то је добра одлука. Ми треба да тражимо нама сродне душе, јер ако смо скромни и богобојажљиви ми ћемо тражити да и наши пријатељи буду добри и скромни, и што је најважније побожни.
У Христу ваш
оЉуба