NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » NE OSTAVLJAJ BOŽANSTVENU MOLITVU

NE OSTAVLJAJ BOŽANSTVENU MOLITVU

 
NE OSTAVLJAJ BOŽANSTVENU MOLITVU
(Sveti Optinski Starci o Isusovoj molitvi)

 
Pred licem Živog Boga – Jeroshimonah Sergej (Četverikov)
(umesto pogovora)
 
Po svome sadržaju Isusova molitva je veoma jednolična: stalno: pomiluj i pomiluj. No, nije u tome stvar. Ni jedna molitva nije postavila mene tako direktno pred lice Božije, kao ta molitva…
Druge molitve imaju svaka svoj sadržaj: jutarnja molitva, večernja – itd. Kod ove molitve je samo jedan sadržaj: pomiluj me! Ona tera čoveka da stoji pred licem živog Boga sa osećanjem pokajanja i to je sve. Ali, to stajanje pred Bogom sa osećanjem pokajanja daje vrlo mnogo: ono mi daje ono šta je najpotrebnije, a to je svest o mojoj krivici pred Bogom. Ja stojim pred Bogom sa osećanjem svoje krivice i to čini da mi Bog bude veoma blizak. Zar ne? Nikakva druga molitva ne može da zameni Isusovu molitvu. Tamo mi molimo o drugim potrebama: „hleb naš nasušni daj nam danas“ i dr. A u ovoj molitvi mi samo stojimo pred Bogom sa svešću o našoj nedostojnosti. A to i jeste ono glavno što se od nas traži.
U tome se sastoji sila i značaj Isusove molitve. Ali, one su sve usmerene na zadovoljenje izvesnih potreba, ili potreba naših bližnjih. Samo je Isusova molitva isključivo obraćena na saznanje svoje nedostojnosti pred Bogom – i uči nas pravilnom odnosu prema Bogu. A, to i jeste najvažnije. Jer, kod nas toga obično nema. Mi stalno nešto izmoljavamo: zdravlje, uspeh u poslovima i tome slično. Međutim, najpotrebnije za nas se sastoji u saznanju svoje nedostojnosti pred Bogom, a toga kod nas obično nema. Zar nije tako? I, eto, Isusova molitva nas uči najvažnijem i najpotrebnijem, ona nas uči da stojimo u pravilnom odnosu prema Bogu – da shvatimo Njegovu svetost i naše uboštvo (siromaštvo) i da se smiravamo.
 
***
 
Dostojanstvo molitve sastoji se jedino u kvalitetu, a ne kvantitetu. Kvantitet je pohvalan kada on vodi kvalitetu. Kvalitet prave molitve sastoji se u tome, da se um u vreme molitve nalazi u pažnji, a srce saoseća umu.
 
Svetitelj Ignjatije (Brjančaninov)
 
Neki učenik je pričao o svome ocu: Jedanput smo mi vršili pravilo; ja sam čitao psalme i propustio sam jednu reč, ne primetivši to. Kada smo mi završili službu, starac mi je rekao: „Ja, vršeći službu, predstavljam sebi da preda mnom gori oganj i um moj ne može da se sklanja levo ili desno. Gde je bio tvoj um kada si čitao psalme i propustio reč? Zar ti ne znaš, da kada se moliš, ti stojiš pred Bogom i govoriš Bogu? „
 
Otečnik (Paterik)

Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *