НЕ ОСТАВЉАЈ БОЖАНСТВЕНУ МОЛИТВУ

 
НЕ ОСТАВЉАЈ БОЖАНСТВЕНУ МОЛИТВУ
(Свети Оптински Старци о Исусовој молитви)

 
ПРЕПОДОБНИ АНАТОЛИЈЕ (ЗЕРЦАЛОВ)
 
Срце је фитиљ,
Молитва је огањ…
 
Ти си дошла у манастир да се учиш – и учи се трпљењу, смирењу и другим врлинама, које красе венац монаштва. Ко се учи неком занату, да ли ће узети шило, конац, секиру или кичицу и одмах направити чизму, ормар, слику? Ако то не може да буде у стварности – онда, како можеш ти одмах да се научиш науци над наукама – која учи небесном ангелском животу.
Буди спремна да прихватиш патње. Јер, свима, који заволе Исусову молитву, непријатељ никада неће да остане без освете: већ ће неизоставно да обмањује и старе и младе, желећи да им напакости.
Молитву умно држати може се и у немоћи и кад има народа и на служби. Од тога,’понекад, боли глава, али, шта се ту може? Зато, заволи молитву. Хиљаду пута је заволи. Старај се да држиш мисао са Исусом не само у глави, већ је усмеравај према прсима. Тада ће прса заболети, али, без тога је немогуће. Бог наш је отац… А где је нечисто, тамо је и болно. Такав бол се шаље за нашу недостојност, али, са временом – пролази.
 
***
 
Монаштво је изнад свих наука. Оно учи небесном ангелском животу… Ти си обавезна да увек на језику имаш име Исусово, као што верена невеста има пред очима слику свог женика.
 
***
 
Док човек није окусио да је благ Господ, тешко ће непрестано имати у срцу Исуса. Али, молитву не остављај. А главно је, да у време молитве признајеш своју грешност и да си недостојна изговарати име, које Анђели непрестано славе на небесима и људи на земљи. А, патње скупљај као ризницу, јер то помаже Исусовој молитви.
Зато враг и учи и подстиче све, који могу да ти наносе патње. Сваки хришћанин, што се више држи ове молитве, тим више озлобљује ђавола, који не трпи име Исусово.
 
***
 
Теби је тешко зато што немаш на уму шта значи име Исусово. Исусову молитву брзо стећи немогуће је, онда би је сви творили, али је она сувише скупа. О, наш високи монашки уделу!…
 
***
 
Молитва Исусова не може бити у почетку без облака помисли. А, после, мало по мало, очишћује се.
 
***
 
Молитва Исусова не само да не смета, већ чак помаже да се слуша читање и певање и помаже уобичајеној црквеној и келијној молитви и услађује, веома услађује срце и дух чини мирним и даје светлу мисао… Старај се да смирујеш себе и молитва ће се брзо стећи. Само не жури и чекај на помоћ Божју.
 
***
 
Твори чешће Исусову молитву – биће веселије срцу. Само се потруди да искорениш трулеж срдачну, тј. да се не одушевљаваш нечистим помислима. А без Исуса никада нећеш очистити срце.
 
***
 
А да се радост разлива у срцу – то се дешава, о томе сам ти говорио. Понекад Господ жели да подвижника утеши, видећи да он већ изнемаже, од усиљеног напрезања за ту молитву… Прави молитвеници, већ кроз неколико дана осећају радост и сладост, која се из срца разлива на целог човека. Али, опасно је примати радост без расуђивања, јер се и сатана претвара у светлог Анђела. И зато буди опрезна – чувај се и да примаш, чувај се и да одбациш…
Молитва се прекраћује обично од празнословља, преједања, осуђивања и главно – од гордости. А пошто си ти особито горда, то се особито и придржавај те молитве.
 
***
 
На свету ништа тако не помаже као подношење невоља и љубав према ближњима.
 
***
 
Исусово име узнемирава непријатеља душа наших, који, ако се настани у срцу и ту борави – ти ради што ти је заповеђено. Памти, да је Исус, кога ти призиваш, јачи од непријатеља.
 
***
 
Када се молитва буде утврђивала, онда, не ослаби пажњом. Иначе ће те напасти блудна страст. И то није прелест, већ ствар природе, што произилази од неправилног умног делања. Исправљање почни од овога: не слаби пажњом и држи ум усред срца. Али, ако се он навикао да клизи наниже, онда остави за време и бави се читањем. Држи се тог правила и нећеш погинути. Молитву не оставл>ај. Такве ствари дешавају се са многима.
 
***
 
Ти си изразила жељу да пређеш другоме оцу… Ако тако буде, то значи, узети на своју душу одговорност, ако нови наставник поведе тебе другим путем. А за тебе је то двоструко опасно, зато што пролазиш пут умне молитве. А, ако он тај пут и сам не познаје, куда ће те он завести? Ја сам имао пример да учени, врло учсни људи, – на делу, ни за длаку нису схватили то духовно делање. Зато што се тај пут даје не књигом, већ крвљу. “Дај крв и прими духа”.
 
***
 
Прочитавши твоје писмо, одмах сам пошао баћушки Амвросију. И заједно смо га тумачили. Ми нисмо нашли у молитви неправилности. Само такве ствари – као благоухање – не треба примати. Срдачно место не треба упорно тражити, када узрасте молитва, она ће га сама наћи. Ми треба да се старамо да пренесемо ум у речи: “Господе Исусе Христе, Сине Божији, помилуј ме грешну”. Светитељ Димитрије Ростовски учи: Где је ум, тамо је и срце”. А да се молитва прекида то другачије и не може бити. А кад би увек била непрекидна, – свети оци уче: “Бој се, то је вучја стаза”.
 
***
 
Дешава се да у току молитве наилази сан, леност, туга и охлађење према свему – и то траје по неколико дана, чак и недеља. Можда си ти била покрадена тајном сујетом, гордошћу или осуђивањем, или гневом, или нечим другим. Наш непријатељ и натерује нашу природу да би у празно и у лености проводила своје дане, уместо да се припремамо за вечност… Благодат, као да за неко време одступа, да би човек боље познао немоћ своје природе и да би више прибегавао Богу, молећи од њега помоћ и заступништво. За велике подвижнике, који се боре и труде у молитви, то време јесте најблагопријатније за задобијање великих венаца.
 
***
 
Молитва Исусова не може бити јака, без великих патњи. А да би се учврстила молитва, најбоље је средство – трпети невоље и презирања! А без тог делања, тежак је и безуспешан живот монашки.
 
***
 
Молитву твори, а судити о њој – не суди. Није твоја ствар. Не труди се да сазнаш од кога се нешто шаље, већ само трпи и извештавај нас. А ако молитва (која се изговара) сама прелази у умну, – не треба је прекраћивати. Треба стално укоравати себе и не збуњивати се.
 
***
 
Боље је од свих крстова и крстоносаца, од свих портрета и њихових оригинала, насликати на меканом младом срцу Најслађе Име, светозарну молитву Исусову. А, када се утврди у срцу Исус, нећеш пожелети ни Рима, ни Јерусалима.
 
***
 
Чудно је питање: Како загрејати воду? Разуме се, ставити у воду, која се рађа од топлоте осећања, треба загревати такође горућим угљем – огњем. Ако видиш да се клати суза, држи се чвршће за Бога, Исуса Христа Сина Божијег, – и закипеће вода суза. Дисање ноздрвама ћемо касније објаснити. А сада само мало: Ти дишеш чиме? Ухом? Не, већ ноздрвама! Но, то ти је све! Значи, сједини са дихањем молитву – то је дисање ноздрвама.
 
***
 
Ако и лежиш – твори молитву! … А може и да се деси, да би ти њу радо вршила, али немаш снаге – врата су се закључала. И онај, који је успео да упали свој светилник, тај ће и ликовати са најслађим и најжељенијим својим Жеником у неућутној песми, оних, који празнују. А светилник – то и јесте та молитва. Срце је фитиљ, молитва је огањ, а неизречена радост у срцу молитвеном – јесте дејство Духа Светога…
 
***
 
Што се тиче тешкоће на души, ја сам ти говорио и опет говорим: једино средство да се буде спокојан и весео јесте Исусова молитва. А без тог драгоценог дара, монашке утехе не тражи, не очекуј.
 
***
 
Ти си опет болесна? Значи, не сећаш се мога лека. Ја сам ти говорио: твори стално Исусову молитву и бићеш здрава. Ја теби нисам онако давао тај савет, већ добро га на делу испитавши.
 
***
 
Бројанице можеш носити сакривено, али да их не би носила без ума, знај, да су оне израз онога што је у срцу, тј. имена Исусова. Као што је круг бројаница бесконачан, тако се и име Христово увек призива.

Comments are closed.