NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » NE OSTAVLJAJ BOŽANSTVENU MOLITVU

NE OSTAVLJAJ BOŽANSTVENU MOLITVU

 
NE OSTAVLJAJ BOŽANSTVENU MOLITVU
(Sveti Optinski Starci o Isusovoj molitvi)

 
PREDGOVOR
 
Po zavetu prepodobnih Staraca Optinskih
 
„Sada se gasi stareštvo… – sa tugom je govorio veliki Optinski starac Varsanufije (Plihankova). – Sada već nema stareštva, kod nas u Optini gase se poslednji. Demon ni na šta tako ne ustaje, kao na čuvanje stareštva – jer se njime ruše sve njegove sile. Svuda se on starao da ga ugasi – i ugasio ga je. Postoje monasi, koji ispravno žive, ali o otkrovenju pomisli, o stareštvu, oni ništa ne znaju. Zato je bez stareštva u mnogim manastirima ostala samo forma monaškog života, samo spoljašnost. Isusovu molitvu sada retko ko tvori, a šta je monaštvo bez Isusove molitve?
Optinsko predanje sačuvaj je za nas značajnu povest u duhu drevnih paterika, o tome kako je 1856. Godine – svetitelj Ignjatije (Brjančaninov) posetio Optinsku pustinju i tražio među bratstvom nekoga, ko se ozbiljno zanimao Isusovom molitvom, prema kojoj su, već i u to vreme znatno ohladneli u mnogim otečestvenim manastirima. Optinci su ukazali Preosvećenom na rasofornog poslušnika Alekseja Zercalova – budućeg starca Anatolija (duhovnog oca, o. Varsanufija), koji se u istim bavio svetootačkim učenjem o umnoj molitvi. Episkop Ignjatije primio ga je prijateljski i rado i oni su dugo razgovarali o raznim duhovnim predmetima. Proći će godine i starac Anatolij (Zercalov) sam će postati nastavnik mladih, sam će, ubeđivanjem i savetom, zahtevati od svog stada učenje Isusovoj molitvi. Na stranicama časopisa „Dušekorisno čitanje“ od 1902. – 1906. bila su prvi put objavljena pisma jeroshimonaha Anatolija, sestrama Šamorodinskog ženskog manastira, u kome je on čitavu deceniju bio duhovnik. Osnovna tema tih divnih dušespasonosnih pisama – bila je Isusova molitva, koja, po rečima starca, „veseli srca“.
Duhovnim učenjima starca Anatolija (Zercalova), nastao je ovaj zbornik „Ne ostavljaj božanstvenu molitvu“, koji mi sada predstavljamo našim bogoljubivim čitaocima. Blaženi baćuška uči da se pozna i voli Bog, objašnjava visoki cilj života hrišćanskog, bodri u podvigu borbe sa strastima pomoću „mača duhovnog“ – Isusove molitve.
Godine 1891. u taj optinsko Jovano-Pretečev skit, na čijem je čelu bio otac Anatolij, stupio je Pavle Ivanovič Plihankov – budući starac Varsanufije (koji je takođe bio načelnik skita). Znamenite duhovne besede tog starca, zapisane njegovim čedima, došle su do nas u mnogobrojnim prepisima. Mi smo, prvi put, prihvatili da saberemo u jednu knjigu učenja prepodobnog Varsanufija Optinskog o Božanstvenom delanju sveštene umne molitve. Jednostavne i razumljive reči straca, izraziti i dugo pamćeni njegovi svetli primeri bili su, ne samo među poslušnicima – monahinjama oca Varsanufija, već i među pobožnim mirjanima, koji su se vaspitavali pod mudrim rukovodstvom baćuške na putu duhovnog života. Svaki njegov siže o Isusovoj molitvi ima u zaglavlju fragment iz pesništva starca „Molitva Isusova“ i to je bilo uključeno u šamordinska izdanja 1914. i 1915. godine.
Naš zbornik se završava zapisima iz dnevnika (u novopronađenim prepisima) najbližeg učenika starca Varsonufija – oca Nikona (Beljajeva), optinskog ispovednika vere, koji je završio svoj zemaljski put u teškoj severnoj robijašnici. Njegovim ličnim zapisima o Isusovoj molitvi, dodata su uputstva, koja je poslednji optinski duhovnik adresirao 1920. godine, sestrama ženskog opštežića, koje su se podvizavale u susedstvu sa Optinom Kozeljske.
„Ne ostavljaj božanstvenu molitvu“ – prizivao je starac Varsanufije pre jednog stoleća, – „i ti ćeš videti, pun izumljenja, blistavu daljinu drugoga sveta…“
Neka se ispune ove reči utešne velikog optinskog ave i na nama grešnima, koji pokušavamo da pođemo trnovitim putem Božanstvene molitve.
 
Izdavači
Veliki post 2004.

Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *