NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Knjige i izabrani članci » Naučimo se molitvi

Naučimo se molitvi

NAUČIMO SE MOLITVI

POMOLIMO SE SVETIMA DA NAM POMOGNU DA RAZUMEMO MOLITVE

U prošloj besedi sam govorio o tome kako možemo da se uključimo u iskustvo Svetih, čitajući i slušajući pažljivo molitve koje su oni sačinili iz dubine svog ličnog iskustva, iz iskustva bogopoznanja, života sa Njim i svog dubokog ljudskog iskustva. Ovo saučestvovanje u njihovom iskustvu sam poredio sa onim kako dete osluškuje razgovor odraslih, pokušavajući da se ulije u deo tog razgovora, a da ga pritom mnogo toga zbunjuje. Ali, kada se ovo dešava sa detetom ono ne samo da sluša, u jednom trenutku ono može da se obrati nekom od ljudi koji razgovaraju i da ga zamoli da mu nešto razjasni i objasni.
Isto tako bismo morali i mi da postupamo u odnosu na Svete čije molitve koristimo. Ako je istina ono u šta mi verujemo – da Bog nije Bog mrtvih, nego Bog živih (Mt. 22, 32), ako su za Njega svi živi, ako u večnosti oni sveti ljudi koji su na zemlji sačinili ove molitve i dalje žive, onda oni i sad mogu da nam budu bliski. Zašto se, onda, pristupajući nekoj molitvi koja je potpisana imenom nekog Svetoga kao što to stoji u molitvenicima: molitva svetog Jovana Zlatousta, Vasilija Velikog ili Marka Podvižnika, ne bismo obratili datom Svetom i rekli: „Sveti Jovane, sveti Vasilije ili sveti Marko, sad ću se moliti tvojim rečima, svom dušom ću pokušati da učestvujem u deliću tvog iskustva. Pomozi mi!..“
Čime on može da pomogne? Kao prvo, on može da se pomoli za nas: „Gospode, blagoslovi ga, prosveti, urazumi, daj mu da shvati ono što mu je do sada bilo nerazumljivo…“ A kao drugo, na neki tajanstveni način, a ovo je poznato iz iskustva, jer su to mnogi iskusili – on može da nam odškrine tajnu svoje sopstvene duše i da nam učini shvatljivim ono što bi nam inače bilo neshvatljivo. I na kraju, on može našu slabu molitvu kao na svojim rukama da odnese pred lice Božije i da kaže: „On se moli – tepa kao dete, ali pogledaj sa kakvom iskrenošću, kako iskreno, sa kakvom željom da shvati, s kakvom željom da se priljubi uz Tebe on to čini. Gospode, blagoslovi ga!..“
I ako budemo ovako postupali, ako se budemo udubljivali u reči, ne u trenutku molitve nego kad imamo slobodnog vremena da se zamislimo i razmislimo o onome što čitamo, ako se, kako je govorio Sv. Teofan Zatvornik, unesemo osećanjem srca u ovu molitvu, odnosno ako pokušamo da uhvatimo zvuk njene duboke muzike, atmosferu ove molitve, da shvatimo šta stoji iza reči, kakva osećanja (a to znači i kakvo životno iskustvo) – ako ovo budemo radili u slobodno vreme, onda ćemo kada stanemo pred Boga sa ovom molitvom, svaki put postati pomalo bogatiji i naše bogaćenje i naša bliskost sa ovim Svetim će se povećavati, on će nam postajati sve bliži, i tada će njegove reči postati žive i počeće da menjaju i preobražavaju našu dušu, a samim tim i naš život.

Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *