NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Knjige i izabrani članci » Naučimo se molitvi

Naučimo se molitvi

NAUČIMO SE MOLITVI

POGRUŽAVAJMO SE U MOLITVENO ISKUSTVO SVETIH

U prošloj besedi sam govorio da, ako nemamo duboko lično religijsko iskustvo, možemo da se molimo molitvama koje su se otkidale iz duša Svetih. Ali odmah se postavlja pitanje o tome kako da saučestvujemo, ne u rečima – ovo i nije teško, nego u onom iskustvu koje se sadrži u ovim molitvama. Već sam naveo primer da ovo možemo da učinimo isto kao i kada pažljivo slušamo velika dela muzičkih kompozitora. Ona u svakom smislu prevazilaze naše iskustvo. Ne samo u muzičkom smislu, naravno. Međutim, njihovo doživljavanje sveta, dubina njihove osetljivosti, sposobnost da se ovaj doživljaj sveta izrazi zvukom i harmonijom, da se unese disharmonije koje ne razaraju smisao i sklad, već ga, naprotiv, ističu i čine sliku života i iskustva realnom – evo ovo iskustvo možemo da preuzmemo od njih. Mi to nemamo u sebi, i često i ne doživljavamo život kao oni. Na ovaj način možemo da se uključimo u molitvu Svetih.
Možda ovo mogu da objasnim na drugom primeru. Dešava se da je dete zaboravljeno negde u uglu primaće sobe dok odrasli razgovaraju. Ono sluša Prvo sluša razgovor odraslih i on mu izgleda nerazumljivo i besmisleno: zašto oni stalno govore o stvarima koje su njemu potpuno nepristupačne! Onda odjednom neko počne da govori i njemu sve postaje jasno: ovaj čovek nešto priča i kroz ovu priču do deteta dopire shvatanje života ovog čoveka, ono nešto može da shvati, ono sluša i svom dušom se odaziva: „Da, tačno tako, to je tako, istina je!..“ A zatim razgovor ponovo postaje „odrastao“ i ono prestaje da ga shvata. Sa vremena na vreme odrasli govore stvari koje ono nikako ne može da shvati, koje ne samo da prevazilaze njegovo iskustvo, već su, čak, i u suprotnosti sa njegovim iskustvom.
Isto se dešava i sa nama kada pažljivo čitamo i slušamo molitve Svetih. Oni su kao odrasli, a mi smo kao deca. Njihovo iskustvo nas ponekad beskonačno prevazilazi. Međutim, ako počnemo pažljivo da slušamo, sa interesovanjem, ne trudeći se da se prilagodimo nego se trudeći da shvatimo sve ono što nam je dostupno i da odreagujemo na ono što nam je nedostupno, naša molitva će postajati sve dublja, istančanija i istinitija.
Ponekad ćemo odgovarajući i odazivajući se na molitvu Svetoga, reći: „Amin!“ što znači: „Da, da, to je istina! Svom dušom se slažem sa tim!“ S vremena na vreme će nam njegova molitva ponovo postati neshvatljiva, i tada možemo da kažemo: „Gospode, ne shvatam! Kako je to moguće?“ S vremena na vreme izraz kao što je: „Ja sam najveći grešnik na svetu“, koji izlazi iz usta čoveka za kojeg znamo da je Sveti nama izgleda potpuno neumesno, i mi ćemo reći: Gospode, to ne može biti, i ja ovo ne mogu da kažem za sebe, ne osećam se grešnim!“
Eto, tada će naša molitva biti istinita, tada ćemo moći da pristupimo molitvama svetih ljudi ne trudeći se da se u njih uključimo veštački, da se pretvaramo da su te reči lično naše, već da ih upotrebljavamo tako da o sebi kažemo istinu i od svetog čoveka saznamo više istine nego što smo do tada znali. Onda će se naše znanje proširiti, počećemo da shvatamo više nego što smo shvatali, shvataćemo bar to da postoje ljudi čije iskustvo je dublje i veće od našeg, kao što shvatamo kada pažljivo slušamo predivnu muziku ili se zagledamo u sliku velikog majstora. U sledećoj besedi ću reći još nešto malo više o tome, a zasad razmislite o onim molitvama koje znate i uporedite se sa njima, pokušajte da poznate ljude koji su ih pisali na osnovu njihovih reči i njihovog iskustva.

Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *