NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Knjige i izabrani članci » Naučimo se molitvi

Naučimo se molitvi

NAUČIMO SE MOLITVI

TRAGAJMO ZA NEVIDLJIVIM IZA ONOGA ŠTO JE VIDLJIVO

U trećoj besedi o molitvi želim da postavim pitanje o veri kao apsolutnom preduslovu za plodonosnu i iskrenu molitvu. Savremeni čovek se često boji da pokaže da je vernik zato što mu se čini da je biti vernik nešto osobenjačko, usko-religijsko, da je to oblast u kojoj će on biti sam, da drugi kulturni ljudi ne mogu imati pojma o veri i da je ovo zanimanje uma i srca njima tuđe.
Sada bih želeo da naglasim daje to čist nesporazum koji proizlazi iz nepromišljenosti. Vera nije samo religijski pojam. Sveto Pismo definiše veru kao verovanje u postojanje nevidljivog. Zar ovo nije definicija koja obuhvata čitav naš život? Na primer, sreo sam čoveka, zainteresovalo me je njegovo lice, želeo bih da se upoznam sa njim. Zašto? Ako postoji samo vidljivo onda bi ono što sam video trebalo da me zadovolji. Međutim, ja znam da je njegovo lice zanimljivo i važno, zbog toga što iza vidljivog postoji nevidljivo, postoji um, postoji srce, postoji čitava ljudska sudbina. Isto se odnosi i na naučno istraživanje. Naučnik ne opisuje predmete koji su oko njega, on se ne zadovoljava time da da je mineralima različite nazive, da klasifikuje cveće ili divlje životinje. Naučnik danas ide mnogo dublje. Njegova pažnja se ne zaustavlja na spoljašnjem, već je njegovo interesovanje usmereno na ono što je nevidljivo. Gledajući predmet on se udubljuje u prirodu materije, posmatrajući kretanje – u prirodu energije, gledajući živo biće – u prirodu života. A sve ovo je nevidljivo. On može da počne da se bavi sličnim istraživanjima samo zato što je potpuno ubeđen da se iza vidljivog krije bogato i važno nevidljivo koje on mora da sazna zato što ga spoljašnje ne zadovoljava, jer to nije potpuno saznanje.
Dakle, vera je stanje svakog čoveka u toku celog njegovog života u svakom kontaktu sa drugim čovekom. Vera je pristup naučnika svetu koji ga okružuje. Vera sve određuje. I sećam se kako mi je jedan predstavnik sovjetske vlasti jednom rekao: „Bez vere čovek ne može da živi!“ On je ovim hteo da kaže da čovek ne može da živi bez dubokog i čvrstog ubeđenja koje bi određivalo njegove postupke. Kada čovek kaže da je vernik i da je predmet njegove vere Sam Bog, on time ne dokazuje svoju nekulturnost, on samo dokazuje da krug njegovog traganja, predmet njegovog saznanja nije samo čovek i samo materijalni svet, već da je on – iz ovog ili onog razloga doživeo još i postojanje drugog sveta – možda sveta lepote, sveta dubine sopstvene duše, i da je možda već osetio laki dodir Božijeg Duha.
Vera ima i drugo značenje – značenje poverenja. Kada govorim: „verujem ti“, to znači: „imam poverenja u tebe“. Isto to vernik govori o Bogu razmišljajući o Njemu ili obraćajući Mu se. Međutim, imati poverenja, takođe, znači poslušati nečiji savet i pouku. I zbog toga, da bismo uzrastali u duhovnom životu, da bismo poznali dubinu onog iskustva u poznanju Boga, koje obično zovemo vera, treba da naučimo da živimo onako kako Bog savetuje, da živimo životom na koji nas poziva Sam Bog. To je put zapovesti, o kojem su govorili drevni podvižnici, pokušaj da se mišlju i srcem i duhom sjedinimo sa Samim Bogom, ne samo u osećanjima nego i u svojim postupcima.

Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *