НАУЧИМО СЕ МОЛИТВИ
ПОТРУДИМО СЕ ДА СЕ МОЛИМО БОГУ У ИСТИНИ
У својој првој данашњој беседи желим да поставим два питања: Зашто се верник моли и да ли је молитва доступна човеку које још не верује у Бога?
Међутим, можда би, пре свега, макар приближно, требало рећи шта је то молитва. Молитва је вапај душе, молитва је реч која се откида из срца. Поставити питање због чега се човек моли за верника је подједнако несхватљиво као кад би се рекло: зашто овај заљубљени човек говори вољеној о својој љубави? Због чега дете плаче, обраћајући се мајци кад му је нешто потребно? Зато што оно зна да ће се она одазвати на његово дозивање, зато што ће на његове речи љубави узвратити радошћу и узајамном љубављу.
Понекад се верник моли због тога што га је обузело живо и дубоко осећање Божије близине и Његовог присуства. Ово може да се догоди у цркви, може да се деси код куће, или у пољу, или у шуми – човек одједном осети да је Бог близу, срце му је пуно умиљења и испуњено трепетом. И ето, човек се са молитвом, било захвалности, или радости, или напросто трепета, обраћа Богу. Цар Давид у једном свом псалму кличе: “Господе! Радости моја!”. Ето то је права молитва. Понекад У човеку који је то доживео остаје осећање: “O, када би ово потрајало!” И обузима га чежња за Богом. Чини му се да се сада Бог некако удаљио или да се он сам удаљио од Бога. Наравно да није тако. Бог нам је бесконачно и стално близу… И човек почиње да тражи Бога као што понекад у тами пипамо око себе тражећи неки предмет. Човек не тражи Бога негде на небу, он тражи Бога дубоко у себи, труди се да молитвено и са страхопоштовањем утоне у сопствене дубине да би поново стао пред Лице Божије.
Ово искуство је слично искуству човека који још није верник, али који тражи. Оснивач Студентског хришћанског покрета у Русији, барон Николај је, наслушавши се о Богу од својих вршњака и другова, осетио жељу да сазна да ли Бог постоји или не. И ова жудња да се увери подстакла га је да једном у шуми узвикне: “Господе! Ако постојиш, јави се!…” И тада га је обузело неко дубоко осећање и он је постао верујући.
