NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Knjige i izabrani članci » Naučimo se molitvi

Naučimo se molitvi

NAUČIMO SE MOLITVI

„GOSPODE, BLAGOSLOVI ME ZA OVU NOĆ“

U prošloj besedi sam govorio o tome kako se naša svest povremeno razdvaja kad stajemo pred Boga. Sa jedne strane želimo susret sa Bogom, naše srce čezne za Njim ili naša svest zahteva ovaj susret kako bi sa Njim podelila ono znanje o sebi koje smo stekli razmislivši o stvarima, rečima i osećanjima proteklog dana, a sa druge strane, privlači nas toliko drugog, tako bismo želeli da čitamo, da porazgovaramo, da se zabavimo nečim lakim… Čini mi se da tu postoji jedan jednostavan izlaz. On se, kao prvo, sastoji u iskrenosti prema Bogu. Stani pred Boga i reci: „Gospode, hteo bih da se pomolim, hteo bih da mi blagosloviš ovu noć, želeo bih da u noć stupim pod Tvojim krilom i pokrovom, pokriven Tvojom ljubavlju i zaštićen. Međutim, počeo sam da čitam knjigu koja me toliko zanima, šta da radim?.. Daj mi snage da Tebi poklonim svu pažnju, da se usredsredim na Tvoje prisustvo. Verujem i tvrdim: Da, Ti si ovde, sa mnom i ja sam pred Tobom. Govoriću Ti reči molitve kao što bih mogao da govorim sa drugom kojeg ne vidim zato što je u sobi mračno ili zato što je među nama zavesa ili možda, čak, kao što čovek telefonom razgovara sa prijateljem: ne vidi ga, samo zna da ga on sluša.“ I govorite tada, govorite o prošlom danu, a zatim prevaziđite taj dan, prevaziđite sebe, obratite se Bogu sa nečim što je dostojno ne samo vas u najboljem i najvišem smislu, nego i Njega.
Da biste ovo postigli možete da se oslonite na molitve Svetih. O tome ću govoriti posebno, ali neke molitve svoje ili molitve Svetih prinesite Bogu, ne samo za ono što se dešava oko vas nego i u slavu Božiju. Gospod nam je dao jednu molitvu: Oče naš, u kojoj Mu se obraćamo kao svom Ocu i prva molba je molba za Njegovu slavu, za Njegovo Carstvo, za to da se Njegova volja ostvari na zemlji da bi zavladalo carstvo ljubavi i pravde, milosti i lepote…
A posle toga – i to je druga stvar koja može da nam pomogne da se otrgnemo od sablazni koja nas vreba da zaboravimo na Boga i da se vratimo zemaljskom životu: lezite da spavate, ali pre nego što zaspete, dok još niste utonuli u san, razmislite o ljudima kojima je potrebno vaše sećanje i o ljudima koji vas vole. Moj duhovni otac mi je jednom posavetovao da ležući da spavam kažem: „Gospode, po molitvama onih koji me vole, spasi me i zaštiti,“ i da zatim ležim u postelji i tada će početi da naviru imena i lica ljudi na čije molitve ili, čak, ne na molitve, nego jednostavno, na čiju ljubav mogu bezgranično da računam: majka, otac, baka, suprug, supruga, verenica, žena, mladoženja, verenik, drug, stari prijatelj, zar je malo onih koji se tako pojavljuju u sećanju?
I svaki put kada se pojavi lik ili se prisetiš imena zaustavi se na njemu, zaustavi se i zamisli se: ovaj čovek me voli!.. I reci mu u mislima: „Hvala!.. Hvala, Mišo! Hvala, Kolja! Hvala Anja! Hvala ti za ljubav… Ova ljubav mi je dragocena. Ona je moja zaštita…“ I zatim se obrati Bogu i reci: „Gospode, blagoslovi ga za to što me voli! Kakvo je to čudo! Čime mogu da zaslužim ovu ljubav? – Ničim. I on me voli, ona me voli. O, blagoslovi ih za to…“
I kada se srce zasiti sećanjem na jednog čoveka razmisli o drugom i o trećem, i ranije ili kasnije, dok se niz imena i lica bude pojavljivao pred tobom zaspaćeš, ali ćeš zaspati sa ljubavlju i zahvalnošću i pod pokrovom ne samo nebeske nego i zemaljske ljubavi. I ovo čini tajanstvenu i neraskidivu vezu između Neba i zemlje, između ljudi koji su povremeno razdvojeni hiljadama kilometara ili zidinama zatvora, ili smrću.

Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *